Naslovna » Magazin » Arhiva » #41 » ....

Portret sina

nepoznati autor

Jedan čovek i njegov sin su strastveno voleli umetnost. Sakupljali su unikatna umetnička dela. U svojoj zbirci su imali sve - od Rembranta do Pikasa. Puno vremena su provodili u zajedničkom divljenju tim delima. Kada je počeo rat u Vijetnamu sin je bio mobilisan. Bio je jako hrabar, i prilikom jednog okršaja rizikovao je sopstveni život da bi spasio ranjenog saborca. Prilikom akcije spasavanja pogodio ga je zalutali metak. Ostao je na mestu mrtav. Ova tužna vest je njegovog oca potpuno dotukla, i gubitak sina jedinca je jako teško podneo.

Ubrzo nakon sahrane, bilo je to oko Božića, na vratima njegove kuće stajao je jedan mladić. Nosio je jedan paket.

Rekao je: "Gospodine, vi me sigurno ne poznajete. Ja sam onaj vojnik zbog koga je vaš sin izgubio život. Bili smo zajedno u borbi. Ja sam bio ranjen, a on me je nosio na sigurno mesto. Međutim, pogodio ga je zalutali metak - pravo u srce. Vaš sin je tog dan spasio nekoliko saboraca. Ja sam bio poslednji. Bili smo dobri prijatelji. Često mi je pričao o vašoj zajedničkoj ljubavi prema umetnosti."

Nakon tih reči dao je starcu upakovanu sliku i rekao: "Nije ovo ništa posebno, i nisam neki umetnik, ali mislim da bi se vaš sin obradovao kada bi ste ovaj poklon primili."

Otac je raspakovao sliku i ugledao portret svog sina, koji je ovaj mladić naslikao. Pažljivo je gledao i sa oduševljenjem primetio kako ova slika izuzetno dobro prikazuje njegovog sina. Starac je bio toliko dirnut, da su mu suze potekle niz lice. Zahvalio se mladiću ponudivši mu novčanu nadoknadu za sliku.

"Ne, nikako Gospodine, ja sam dužnik. Nikada ne bih mogao da platim za to što je vaš sin za mene učinio. Primite ovaj dar kao zahvalnost i uspomenu."

Slika je dobila počasno mesto. Kad god mu je neko došao u posetu, otac ga je najpre odveo do sinovljevog portreta, a tek onda je mogao da se divi dragocenoj zbirci slika slavnih majstora.

Nekoliko godina nakon toga otac je umro. Prema njegovoj poslednjoj želji cela zbirka je trebalo da se proda na aukciji. Došao je veliki broj značajnih kolekcionara, koji su nestrpljivo čekali da ugledaju dragocena dela. Imali su jedinstvenu priliku da kupe dela slavnih majstora.

Međutim, na početku aukcije se najpre pojavila slika sina.

Aukcionar je objavio početak aukcije: "Aukcija počinje. Pred vama se nalazi portret sina. Ko će prvi izaći sa ponudom?Dakle, čekam na prvu ponudu! Ko će izaći sa prvom ponudom?"

Nastala je potpuna tišina. Onda se iz drugog reda začulo: "Hoćemo da vidimo majstorska dela! Ovu sliku ostavite za kasnije."

Aukcionar je međutim istrajao na svome: "Počinjemo sa portretom sina. Ko će dati prvu ponudu? Ko će početi? Ko će ponuditi sto, ili dvesta?"

Sada se čuo već ljutit glas: "Došli smo ovamo zbog Van Goga i Rembranta! Pređite na pravu stvar! Ostavite sliku sina za kraj."

Aukcionar je, međutim, i dalje insistirao na svome: "Portret sina! Nudim portret sina. Ko će početi, ko će kupiti portret sina?"

Ponovo je nastala tišina. Konačno se začuo glas iz zadnjeg reda. Bio je to porodični baštovan, koji je došao na aukciju iz znatiželje. Tiho je rekao: "Nudim za taj portret deset dolara." Baštovan nije bio bogat čovek, i deset dolara je bilo sve što je imao kod sebe. "Imamo prvu ponudu od deset dolara. Ko daje više?"

Ponovo se začuo ljutit glas: "Dajte mu to za deset dolara. Mi hoćemo majstorska dela!" "Ponuda je deset dolara. Nudi li neko dvadeset?"

Nestrpljenje je poraslo i atmosfera je postajala "vrela": "Ne želimo portret sina, hoćemo majstore!"

Prisutni su za svoje zbirke hteli vrednija dela. Veća ponuda nije nuđena pa je aukcionar podigao čekić, i rekao: "Prvi put, drugi put.." Sačekavši malo, lupio je čekićem o sto i rekao: "Prodano za deset dolara!"

Čovek koji je sedeo u drugom redu je viknuo: "Konačno! A sada krenimo sa pravim nadmetanjem!"

Aukcionar je, međutim, ostavio čekić, rekao: "Žao mi je, gospodo, ali aukcija je upravo završena."

"Kako to? A šta će biti sa delima majstora?"

"Žao mi je gospodo."

"Šta će biti sa ostalim slikama?"

"Žao mi je. Vezuje me pokojnikova zadnja želja. Kada sam određen da obavim ovu aukciju, nisam smeo nikome da odam tajnu, sve dok se ne proda portret sina. Sada već mogu da vam obznanim da kupac portreta sina dobija ne samo čitavu zbirku, nego postaje naslednik celokupne zaostavštine. Taj, ko je kupio sina - dobija sve!"

Pre dve hiljade godina je Bog dao svog jedinog Sina, da umre strašnom smrću na krstu, da bi mi kao naslednici Božjeg obećanja imali život večni.

Da li si naslednik, ili kupac Božjeg nasledstva? Da li je smrt Božjeg Sina dotakla tvoje srce?

"Ko ima Sina Božijeg ima život; ko nema Sina Božijeg nema život. Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." (1. Jovanova 5,12-13).

Tagged: inspiracija|
"Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti. Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti pogibao; a koji seje u duh, od duha će požnjeti život večni."
- Galatima 6:7-8

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 360
Ukupno: 2337084
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/041/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.