• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Apostol Pavle u Galatima 1:6 kaže: "Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom". Ono na šta je Pavle mislio kada je spominjao "drugo evanđelje" jeste opasnost dodavanja ljudskih dela (posebno misleći na pridržavanje jevrejskih zakona) na završeno i savršeno delo Hristovo.

Zateknemo li se sa hrišćanima kojima nedostaje duhovne zrelosti, naše ponašanje neka bude isto kao Pavlovo u Filipljanima 3:15-16:

"Koji smo, dakle, savršeni, mislimo ovo; ako i nešto drugačije mislite, Bog će vam i to otkriti. Samo što smo dostigli - toga se držimo."

Dakle, Pavle savetuje čitaoce da se ponašaju, da žive u skladu sa onim što znaju, a Bog će ih obdariti većim svetlom spoznaje. Nađemo li se među hrišćanima gde je prisutan konflikt ličnosti, sledimo savet dat u Filipljanima 4:2: "da jedno mislimo u Gospodu". Ovde se braća vernici savetuju da misle jedno (Činjenica da su ove dve sestre savetovane da jednako misle, bez primjenjivanja korektivnog učenja, navodi nas na zaključak da je kod njih bio prisutan konflikt oko ličnosti, a ne konflikt oko doktrine, Fil. 4:2-3).

A šta u slučaju kada neko propoveda drugo evanđelje; ono koje kombinuje ljudska dela sa Hristovim delima? Kako da se ponašamo u tom slučaju? Da li da čekamo dok tim ljudima ne bude dato veće prosvetljenje, koje će ih vratiti u okvire Hristovog evanđelja? Da li da "zakopamo sekiru" i pridružimo im se u srećno zajedništvo, praveći se da je sve u redu?

Pismo nam daje odgovor u Galatima 1:8-9, gde stoji:

"Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!"

Ove reči zvuče prilično grubo, zar ne? Kao hrišćani, ne bi li trebalo da smo nežni, opraštajući, strpljivi i da prihvatamo jedan drugoga? Apsolutno! No, u poruci evanđelja ne može biti kompromisa. Postoje najmanje tri razloga zbog kojih ne sme biti kompromisa sa porukom evanđelja. Prvi razlog je što je evanđelje srž hrišćanstva, te bilo kakva promena bi uticala na promenu svega drugog. Drugo, ako se propoveda drugo evanđelje, onda muškarci i žene ne mogu biti spašeni. Konačno, a to je i najznačajnije, propovedanje drugog evanđelja je uvreda savršenog dela Gospoda Isusa Hrista.

Prvo, evanđelje je srž hrišćanstva. Promeni suštinu evanđelja i promenićeš suštinu hrišćanstva. Dodaj evanđelju bilo kakav zahtev ljudskog uma i to više neće biti evanđelje milosti. To više neće biti besplatan dar. Otkupljeni čovek više nije siguran u večnosti. Večni život više nije večan, ako nas zadržava pridržavanje Zakona. Strašna je stvar propovedati drugo evanđelje, jer je strašna stvar napadati samu srž hrišćanske vere.

Drugo, propoveda li se drugo evanđelje, muškarci i žene ne mogu biti spašeni. U svojoj suštini, cela hrišćanska vera se temelji na napuštanju svojih vlastitih nastojanja da se sam spasiš i da prihvatiš završeno delo Hristovo. Propovedamo li drugo evanđelje, evanđelje po kome se muškarci i žene, momci i devojke ne mogu spasiti, činimo neizrecivo rđavu stvar. Ljude osuđujemo na večnu izgubljenost, jer je strašna stvar ohrabriti druge da veruju u poruku po kojoj se ne mogu spasiti.

Da, to su strašne posledice propovedanja drugog evanđelja. A postoji još jedna posledica koja po svojoj važnosti zastranjuje druge.

Dakle, treći razlog zašto je strašna stvar propovedati drugo evanđelje koje vređa savršeno delo Gospoda Isusa Hrista. Sa dostojanstvenom jednostavnošću i brutalnom jasnoćom, agonija Spasitelja na krstu je prikazana u Psalmu 22:14-17:

"Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me. Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje."

Propovedati drugo evanđelje, dodati naša dela kao dodatan zahtev na spasenje znači izjaviti da patnja našeg Spasitelja nije bila dovoljna. Čak i nagoveštaj takvog nečeg je zlo. Propovedati drugo evanđelje znači smatrati da svetost i zasluga Gospoda Isusa nisu bili dovoljni za naše spasenje.

Znači, sa sigurnošću možemo videti da je vrlo ozbiljna stvar ako propovedamo drugo evanđelje, posebno evanđelje koje dodaje ljudska dela kao uslov spasenju. Stoga nije čudo kada Pavle kaže: "Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!" (Galatima 1:8-9).

Dođe li nam neko i propoveda li nam drugo evanđelje, onda, ne sme biti mesta za strpljivo ili tolerantno ponašanje, prema njegovim rečima. Pavle nije imao takvo ponašanje prema lažnim učiteljima, ne bi trebalo ni mi.

Ja moram priznati da je ton ovog teksta jači od ičega što sam ikad napisao, jer je moje uverenje dobijeno iz Svetog pisma, da ne sme biti nikakvog kompromisa sa porukom evanđelja u koju verujemo i koju propovedamo.