Naslovna » Magazin » Arhiva » #41 » ....

Agresivno hrišćanstvo

Catherine Booth
"I reče im: Idite po svemu svetu i propovedite jevanđelje svakom stvorenju." (Marko 16:15)

"A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati, izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati, da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom mojom." (Dela 26:15-18)

Razmišljala sam, dok sam čitala ove stihove, šta bi bilo, kada bi mogli izbrisati iz naših umova svo znanje istorije hrišćanstva - od završetka vremena opisanog u knjizi Dela apostolskih do danas - i onda čitajući knjigu Dela apostolskih, sesti, te pokušati zamisliti što bi se najverovatnije u svetu događalo. Najverovatnije je da bi smo očekivali radikalno promenjen svet. Posledica svega toga bi bio "sistem" koji je počeo sa tolikom silom, sa toliko obećanja i izjava od strane samog Stvoritelja, i da proizvodi, kao što je to činio u prvom veku, takve gigantske i monumentalne rezultate.

Mislili bi smo (kada ne bi smo ništa znali o tome šta se umešalo od tada do sada) da bi ceo svet već davno došao pod uticaj tog "sistema" i bio bi donesen pod autoritet svog velikog Utemeljitelja i Stvoritelja. Dakle, čitajući ova Dela, te posmatranjem Duha koji je pokretao prve učenike, mi bi trebalo da očekujemo deset hiljada puta veće rezultate - i po mom mišljenju, ovo očekivanje bi bilo potpuno racionalno i pravedno.

Mi hrišćani ispovedamo da u Hristovom Evanđelju imamo moćnu pokretačku snagu koja bi, ako se pravilno i univerzalno primeni, podigla celokupni teret greha i bedu sa ramena (to jest iz duše) čoveka - potpuno isceljenje za sve moralne i duhovne boli čovečanstva. Mi svi ispovedamo da u to verujemo - generacijama hrišćani ispovedaju da u to veruju - pa ipak pogledajte na svet, pogledajte takozvani "hrišćanski istok i zapad". Velika većina u ovim nacijama potpuno ignoriše Boga, psuje Ga, ili Ga se seti samo jedan dan nedeljno, ako ne i godišnje. A onda pogledajte ostatak sveta. Često bi postala toliko depresivna ovim pogledom na stvari da sam osećala kao da mi se srce slomilo. Ne znam kako se drugi hrišćani osećaju, ali ja zaista mogu reći da: "Oči moje liju potoke, zato što ne čuvaju zakon Tvoj." (Psalam 119:136).

Nema svrhe truditi se davati teorijske i teološke izgovore koji su u suprotnosti sa stvarnošću. Previše je toga do sada se pokušavalo i imalo je slab učinak. Vidimo da je svet u užasnom stanju... prošlo je skoro 2.000 godina i evo gde smo! Koliko je malo toga učinjeno, koliko je malo promena u navikama, ponašanju, i u izborima koje čovečanstvo čini.

Ali neki od vas će reći: "Nije tako. Pa, ali puno toga se učinilo." Bogu hvala i za to! Bilo bi tužno da baš ništa nije učinjeno; ali to je kao kap vode u okeanu ako uporedimo sa onim što je trebalo biti učinjeno. Ne mogu prihvatiti ni jednu teoriju koja u očima ljudi toliko razvodnjava ljubav i dobrotu Božju, i da Njega okrivljuje zbog nedostatka vitalnosti i sile u hrišćanstvu. I koliko to moj uticaj dozvoljava, neću dozvoliti da se odgovornost i krivica za sve ovo svali na Boga, koji je toliko voleo svet da je prepustio Svog jedinog Sina patnji i smrti kako bi ga iskupio. Ni sekunde neću u to poverovati! Verujem da je stari lukavi neprijatelj uspeo dovesti do ovakvog stanja stvari - usporavajući ostvarenje Božje svrhe i većim delom drži svet pod vlastitom snagom i uticajem. I verujem da je u ovom uspeo, kao što je i pre uvek uspevao - varanjem Božjeg naroda. On je uvek to činio. Uvek je revnosno stvarao izgled - nešto na nalik pravoj Božjoj stvari, i što se više približi tome da to, što bolje nalikuje originalu, to više uspeva.

Uspeo je prevariti Božji narod: Prvo, u standardu njihovog vlastitog religioznog života. I drugo - uspeo ih je prevariti u vezi s njihovim obavezama i odgovornostima prema svetu.

On ih je uspeo prvo prevariti u vezi sa standardom njihovog vlastitog religioznog života. Uspeo je da crkva, skoro u celosti, prihvati religiju koju ja zovem "O, kako sam ja bedan čovek." Uspeo je navesti ih da smanje standard koji je Sam Isus Hrist uspostavio u Svojoj Knjizi - standard za kojim ne samo da treba težiti nego i dostići ga - standard prema kom imamo pobedu nad grehom, svetom, telom i đavlom - stvarno, živo, vladajuće, trijumfalno hrišćanstvo.

Sotona je znao tajnu velikog uspeha tih ranih učenika. Oni su se predali celim srcem, imali su sveobuhvatnu ljubav za Hrista, i u potpunosti se odrekli sveta. Oni su u celosti bili ispunjeni željom da ljudi budu spašeni i da se Bog proslavi. Bila je to religija puna entuzijazma, koja kao da ih je upila, te su stoga bili voljni postati lutalice i vagabundi - za Njega živeti u jazbinama i pećinama, biti rasparani na dva dela, izdržati progonstva svakojakih vrsta svugde do svih krajeva zemlje.

Bio je to visok stepen odanosti Hristu, i prema tome je Sotona uvideo da nema nikakve šanse. Znao je da bi ljudi kao što su oni na kraju osvojili ceo svet! Ljudi se nisu mogli odupreti takvoj vrsti duha, toj količini ljubavi i revnosti, i da su hrišćani samo tako nastavili, kao što su oni tada davno počeli, onda bi se slavno proročanstvo već ispunilo - carstva ovoga sveta bi već bila "postala carstva našeg Gospoda i Njegovog Mesije." (Otkrivenje 11:15).

Snižavanje standarda

Stoga je lukavi neprijatelj rekao: "Šta da radim? Na kraju ću biti poražen. Izgubiću svoju nadmoć kao bog ovog sveta. Šta mogu učiniti?" Nema svrhe izmišljati neko novo učenje puno laži i grešaka, koje bi svako brzo prepoznao kao lažno. Ma ne! To nikada nije bio Sotonin način. Njegov je plan bio dočepati se dobrih ljudi koji će se, kako je to Apostol rekao, nesvesni njemu prikloniti i propovedati drugačiju nauku, i koji će "zavesti i same izabrane, ako je to moguće." (Matej 24:24).

I učinio je to! Uspeo je u svojoj zamisli. Pomalo je smanjivao standarde hrišćanskog života i karaktera. I premda ga je u svakom preporodu u istoriji hrišćanstva Bog ponovo podigao do određene visine, nikada se nismo u celosti vratili apostolskoj jednostavnosti, čistoći i odanosti koja nam je predstavljena u Delima, jer svaki put kada je Bog podigao temperaturu u crkvi tako da su ljudi ponovno bili ispunjeni vatrom Svetog Duha - svaki put je Sotona uspeo naći nekoga ko bi se suprotstavio i pokazao da je ovo previsoki standard u odnosu na ljudsku prirodu. Sve je to toliko iznad nas i stoga hrišćani treba da miruju i budu zadovoljni sa onim šta već imaju. "O, kakav sam ja bedan čovek", je najraširenija vrsta vernika, i žive takvo hrišćanstvo sve do svog poslednjeg dana. Ovo je Crkvu dovelo do takvog stanja da ponekad neko ko bude pozitivan u svom razmišljanju, bude ustvari posramljen i ućutkivan. Nije ni čudo da inteligentni ljudi skloni razmišljanju beže što dalje od ovakvog depresivnog hrišćanstva. I mene bi to oteralo kada ne bi poznavala silu dolazeću iz pobožnosti. Verujem da je ovakva vrsta religije stvorila više ateista nego sve "ateističke knjige" ikada napisane.

Da, Sotona je znao da mora skinuti hrišćane dole sa tog visokog vrha posvećenosti Bogu celim srcem. Znao je da nema nikakvih šansi sve dok ih ne dovede u napast sići dole sa tog vrha blagoslovene prednosti. I tako je počeo da širi te lažne nauke, da bi prekrojio ono što je Jovan napisao u svojoj poslanici: "Dečice, niko da vas ne dovodi u zabludu. Ko tvori pravednost pravedan je - kao što je on pravedan. Ko tvori greh od đavola je, jer đavo greši otpočetka. Zato se javio Sin Božiji - da razori dela đavolova." (1. Jovanova 3:7-8) O, Gospode obnovi ovu nauku! Pomozi nam da opet podignemo standard!

Ljudsko srce je zlo, neiskreno, stoga što ih ono uvek neprijatno optužuje, i hrišćani spuštaju Božje standarde do svojih jadnih iskustava. Rekla sam, kada sam bila mlada (i puno puta sam ponovila to u svojim zrelim godinama), da ako bi me to poslalo u pakao, onda nikada ne bih snizila standard. O, kada bi sav Božji narod isto tako mislio! Tamo, u Bibliji, pred nas se stavlja veličanstveni standard, sila je ponuđena, uslovi su predstavljeni, i mi ga možemo dostići samo ako smo voljni. Pa čak i ako nismo voljni - zbog naše dece i još nerođenih generacija, nemojmo dozvoliti spuštanje standarda, pokušavajući ih uskladiti sa našim slabim i neuspešnim hrišćanskim iskustvima. PODIGNIMO IH! To je jedini način naterati svet da Ga (Hrista) gleda! Pokaži svetu stvarno, živo, žrtvujuće, sa mnogo teškog, mukotrpnog rada, trijumfalno hrišćanstvo i svet će doći pod Njegov uticaj; ali bilo što manje od ovoga, oni će se okretati od Njega, pa čak i pljuvati po Njemu.

Obaveze i odgovornosti prema svetu

Drugo, Sotona je prevario čak i one, kod kojih nije uspeo u tome da spuste Božje standarde, u svojim vlastitim životima, i to u području njihovih obaveza i odgovornosti prema svetu. U poslednje vreme čitala sam Novi Zavet posebno obraćajući pažnju na taj agresivni duh originalnog hrišćanstva. I, kako ja to vidim, puno smo slabiji u odnosu na njih.

"Idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju." Pogledajte šta se podrazumeva ovim poslanjem. Verujem, da ni jedna generacija nakon prvog veka nije razumela pravo značenje ovog božanskog poslanja. Pogledajte ga dobro! Da li bi ste ikada pomislili da to ustvari znači: "Idite i gradite kapele i crkve, pozovite ljude da dođu, ali ako neće - ostavite ih na miru?"

"IDITE!" Kome da idemo? "Čitavom stvorenju." Kako da ih nađem? TAMO GDE JESU. "Čitavo stvorenje." Ovo je mera našeg poslanja. Potraži ih, idi za njima, gdegod možeš doći do njih. "Čitavo stvorenje" - znači, gdegod nađeš stvorenje koje ima dušu - idi tamo i propovedaj njemu Moje Evanđelje. Tako ja ovo razumem, to je značenje i duh ovog velikog poslanja.

Prilikom drugog Pavlovog poslanja, Bog mu govori: "... Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od mnogobožaca, kojima te šaljem, da im otvoriš oči, da se obrate od tame ka svetlosti i od satanske vlasti k Bogu." (Dela 26:17-18). Oni spavaju - idi i probudi ih! Ne vide opasnost. Kada bi je videli, ti ne bi trebao trčati za njima. Preokupirani su. Otvori im oči, i presvedoči ih svojom očajničkom revnošću, intenzivnim ubeđivanjem i moralnom snagom tvog karaktera.

O, zadrhtim pri pomisli koliko puno toga može jedan čovek učiniti drugom! "Odvrati se od tame k svetlosti, i od sile Sotone k Bogu." Kako je ovo Pavle razumeo? On kaže: "Uveravamo ljude." (2. Korinćanima 5:11) Nemojte se zadovoljiti pukim stavljanjem Ga pred njih, pozivajući ih blago, a onda ostavljajući ih same. Pavle je trčao za sirotim dušama, izvlačio ih iz vatre. Činite to isto! Skinite im prekrivala na očima koje im je Sotona vezao; kucajte i udarajte i zabijte svoje reči u njihova sirota, tvrda i zamračena srca vatrom Svetog Duha, sve dok im ne postane jasno da su u smrtnoj opasnosti! Idite za njima. Tako ja ovo razumem, da je to duh Apostola i ranih hrišćana, duh prve crkve.

Naravno da je u redu graditi crkve i kapele; trebalo bi i pozivati ljude u njih. Ali mislite li da je to dovoljno i da se samo na tome treba zadržati, kada više i od tri četvrtine populacije potpuno ignoriše naše pozive i uopšte ne obraćaju pažnju na naše zgrade, kapele ili službe? Oni neće doći kod nas. To je utvrđena činjenica. Isus Hrist je zato rekao: "Idite po njih". On kaže: "iziđi na drumove i do zabrana, pa ih privoli da dođu - da mi se napuni kuća." (Luka 14:23) Ja ću imati goste, i ako ih milom ne možete dovesti, civilizovano, onda idite i na lep način ih naterajte (ili ubedite) da uđu.

Ljudi kažu da morate biti vrlo pažljivi u toj stvari. Da ne smete ljudima naturati religiju, drugu veru. Šta?! Zar bi trebalo da čekam sve dok nespašeni prijatelji i poznanici požele biti spašeni, pre negoli im i pokušam doneti Reč spasenja? Zar treba da dozvolim da moji nespašeni prijatelji i poznanici mirno idu prema ponoru večne propasti i nikada im ništa ne kažem u vezi sa njihovim dušama sve dok me oni sami ne upitaju: "O, ako bi želela, ja bi voleo da mi malo propovedaš!"

Zar je ovo nalik duhu ranog hrišćanstva? Ne! Moramo ih navesti da traže spasenje, i ako beže od vas sa jednog mesta, nađite ih na drugom, i nemojte im dati mira sve dok se ne pokore Bogu. To je to što bi hrišćanstvo moralo činiti u ovoj zemlji, a ima i dovoljno hrišćana koji bi to mogli. Dakle, mogli bismo svetu toliko toga "dosadno" davati da bi se oni spašavali u samoobrani - samo kada bismo bili dovoljno agresivni, hrabri i odlučni da im ne damo mira u njihovom grehu.

Jedan primer

Bila sam pozvana da u jednom gradu na zapadu Engleske, govorim na temu odgovornost hrišćana u spasavanju ljudskih duša. Gospodin kod kog sam stanovala malo je zadrhtao pod teretom ove istine, ali umesto da ju je prihvatio sa ljubavlju u srcu što bi mu omogućilo da bolje služi Bogu, rekao je: "Mislim da ste jutros bili dosta grubi prema nama." Rekla sam: "Mislite li? Bilo bi mi žao ako bi prema ikome bila grublja nego što bi to Gospod Isus Hrist bio." Rekao je: "Znate, možete postati ekstremni - fanatični u svojoj veri. Govorili ste o traženju duša, o požrtvovanosti. Sada, vi znate da mi gradimo kapele i crkve i da plaćamo sveštenike - i ako ljudi ne žele biti spašeni - mi tu ne možemo pomoći!"

Rekla sam: "Slažem se da je to bezosećajno i nezahvalno od ljudi, ali dragi moj gospodine, vi ne biste na ovaj način razmišljali kada bismo govorili o ozbiljnom fizičkom stanju. Recimo da bi u Londonu izbila neka epidemija, i Ministarstvo zdravlja pripremilo je sve bolnice i javne prostorije za lečenje bolesti. I pretpostavimo da su objavili da će svako ko dođe na ova mesta biti besplatno lečen - i što je najbolje od svega, tretmanom koji garantuje izlečenje. A sada, šta ako su ljudi toliko slepi te ne mare za vlastitu dobrobit, toliko nezainteresovani i nemarni, te odbijaju doći, pa se stoga bolest još više širi i hiljade umiru. Šta bi ste vi rekli? "Pa, Ministarstvo zdravlja učinilo je sve što su mogli, a ako ljudi ne žele ići da se izleče, zaslužuju da nestanu - pustite ih na miru!" Šta? Dozvolićemo da cela zemlja odumre? Ne! Ako ljudi ne žele doći kod njih, onda oni moraju ići ljudima - osiguravajući da svaki čovek primi neophodan tretman kako bi bili spašeni od bolesti. To je prava briga.

Ništa više nisam morala objašnjavati... potpuno je razumeo, i verujem, da je uz pomoć Svetog Duha, uspeo videti svoju grešku, i primiti je k srcu, te je odlučio raditi više za izgubljene duše.

Ono šta moramo činiti

Ljudi su preokupirani mnogim stvarima, i moramo im vrlo snažno skrenuti pažnju na temu spasenja. Postoji neka duša na koju vi utičete više nego bilo koja druga osoba na zemlji. Činite li sve što je u vašoj moći za njihovo spasenje? Povedite ih s ljubavlju u stranu i recite: "Dragi moj prijatelju, nikada s tobom nisam otvoreno, pažljivo, s molitvom govorila o tvojoj duši." Neka vide suze u vašim očima, ili ako nema suza - dozvolite im da čuju suze u vašem glasu. Neka razumeju da vi osećate opasnost u kojoj se oni nalaze i da ste zbog toga potreseni. Tada će Bog dati Svog Svetog Duha i moći će biti spašeni.

Loš znak današnjeg hrišćanstva jeste da ono izaziva toliko malo suprotstavljanja. Ako ne bi bilo nikakvih drugih dokaza da je loš, mogla bih samo na osnovu ovog isto reći. Kada Crkva i svet mogu komotno trčati jedno uz drugo, možete biti sigurni u to da nešto nije u redu. Svet nije napravio ustupak - duh mu je isti kao što je i uvek bio. Da su hrišćani bili jednako verni Gospodu, i odvojeni od sveta, i živeli tako da njihovi životi budu ukor svakojakim bezbožnim delima - svet bi ih mrzeo isto kao i uvek.

Današnja crkva je napravila kompromis, ne svet. Kažete: "Nagoveštavate li to da bi trebalo stalno da smo u konfliktu sa svetom!" DA! - "Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač." (Matej 10:34) Za ovo nije obećanje da će biti bure? O, da! Dela apostolska su puna priča o burama. Jedna bura bila je toliko velika, da je Vrhovni zapovednik Pavla morao izneti preko ramena ljudi, jer bi ga inače rulja rastrgala na komade. Kakva gužva! Da, Bog neka je blagoslovljen. Kada bi i sada tako bilo, na hiljade grešnika bi bilo spašeno.

Dostojanstvo ljubavi

"Ali" kažete, "zar to ne bi bilo protivrečno dostojanstvu Evanđelja?" Zavisi šta podrazumevate pod "dostojanstvom". Bilo je vrlo nedostojanstveno, po ljudskom razmišljanju, umreti go na krstu između dva lopova. Farizeji su pljuvali po poniznom paćeniku i tresli glavama govoreći: "Spasio je druge, a On sebe samog ne može spasiti." Ah! Ali nameravao je spasiti druge. To je bilo dostojanstvo večne, neiscrpne ljubavi. Razgoliti grudi i patiti umesto vlastitog pobunjenog stvorenja - čoveka. To je bio utelovljeni Bog, stojeći umesto osuđenog čoveka - dostojanstvo LJUBAVI!

O, prijatelji! Hoćete li primiti ovo krštenje ljubavi! Onda ćete, kao i Apostoli, biti voljni ugurati svoje telo u korpu i biti spušteni niz zid, ako bi to bilo potrebno - ili propatiti kroz brodolom, glad, propadanje, golotinju, vatru, ili mač, pa čak i ostati bez glave (2. Korinćanima 11:23-33) - ako time možete proširiti Njegovo Carstvo i pridobiti duše onih za koje je On prolio Svoju krv.

O, Gospode, ispuni nas ovom ljubavlju i krsti nas revnošću! I onda će se Evanđelje uzdići i postati veličanstveno na zemlji, i ljudi će nam verovati i verovati u njega. Osetiće njegovu silu i prepustiće joj se u hiljadama, i milošću Božjom, HOĆE!

Catherine Booth (1829-1890) i njen suprug William osnovali su Armiju Spasa 1865. u svojoj rodnoj zemlji, Engleskoj. Zajedno su podigli osmoro dece, odanih hrišćana i propovedali Evanđelje po čitavom svetu. U nameri da donese spasenje drugima sve do kraja, Catherin-a je odvažno iskoračila na način, na koji bi se mnoge žene (čak i u današnje vreme) teško opredelile. U Armiji, koju su William i Catherin predvodili, muškarci i žene radili su rame uz rame za spasenje sveta. Njen je život imao tako velik uticaj da se prilikom njene smrti okupilo preko 50.000 ljudi u Kongresnoj Dvorani kako bi odali počast "Majci Armije Spasa." Više od 36.000 ih je bilo na njenoj sahrani, i na poziv da predaju svoje srce Gospodu stotinu se njih diglo na noge. Catherin-a je napisala šest knjiga a takođe i raznorazne traktate i članke.

Izvor: Last Days Ministries. Prevela: Marika Eterović Mansel.
"Svaka istina, bez obzira na to ko je izriče, dolazi od Duha Svetoga, pa stoga ne valja gledati ko je rekao već šta je rekao."
- Ambrozije

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 852
Ukupno: 2503903
Generisano za: 0.015''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/041/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.