Naslovna » Magazin » Arhiva » #36 » ....

Razmišljanje o ljubavi

Borba za dušu

O ljubavi govori svako. Pogledajmo ukratko o čemu je reč. Ljudi pokazuju ljubav i očekuju ljubav, i najčešće ne znaju da vole, niti razumeju suštinu ljubavi. Čovekova ljubav je prevrtljiva, ograničena i promenljiva. Ako hrišćani veruju da su sve moralne vrednosti nepromenljive, onda mora i izvor morala i ljubavi biti nepromenljiv. Zato što ljudi nisu nepromenljivi i stalni, oni ne mogu biti izvor ljubavi. Ko, ili šta je izvor stalne i nepromenljive ljubavi? Hrišćanin će odgovoriti da sva ljubav ima početak kod Boga. Biblija govori da je Bog ljubav.

"I mi poznasmo i verovasmo ljubav koju Bog ima k nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji." (1. Jovanova 4,16)

Zato što je Bog ljubav u svojoj suštini, u svojoj naravi, upravo zato On može dati ljubav svom stvorenju. Mi imamo poklonjenu ljubav, ali On jeste ljubav. Ako treba da volimo, moramo znati šta je to ljubav, kako i sa čime je određena, kako je definisana. Ako treba da volimo, onda moramo najpre da poznajemo izvor ljubavi, a to je Bog, koji je ljubav. Bez poznavanja Boga niko ne može znati šta je to nepromenljiva i bezuslovna ljubav. Ako odbacimo nepromenljivog biblijskog Boga, onda odbacujemo i narav nepromenljive ljubavi. Kako dakle prepoznati ljubav? Isto kao i Boga.

Postoje dva načina kako upoznati Boga.

Prvi i dostupniji jeste taj što Ga vidimo u stvaranju. Svakom čoveku je kroz Božje stvaranje otkriveno da je Bog ljubav.

"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan na njima; i ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, kao junak veselo teče putem. Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegovog; i niko nije sakriven od toplote njegove." (Psalam 19,2-7).

Drugi način upoznavanja Boga je manje pristupačan, ali opet potpuno razumljiv. To je otkrivenje koje nam daje u svojoj Reči.

"Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnje verno, daje mudrost neveštome. Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči." (Psalam 19,7-8)

Svaki narod, pleme, ili čak i izolovana grupa ljudi može videti Boga u stvaranju i može videti da je Bog ljubav i da svojom milošću sve održava u životu:

"Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima. I opet ne ostavi sebe neposvedočenog, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem." (Dela 14,16-17).

Celo stvorenje je oslonjeno na Njegovu ruku. Ona nas hrani. Nemojmo misliti da je to rezultat našeg napora. Pa i sposobnost i mogućnost rada imamo od Boga.

"Otvaraš ruku svoju, i sitiš svašta živo po želji." (Psalam 146,16)

Kada shvatimo da ima puno stvari u kojima uživamo, poput radosti, humora, ljubavi, muzike, lepote, dobrog jela, predivnog mirisa... već samo to nas mora uveriti o Stvaraocu koji nas voli. Ko ne vidi Boga i njegovu ljubav u stvaranju, njega nije moguće opravdati.

"Niti prima ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve." (Dela 17,25)

Božju ljubav možemo videti i posredstvom ljudi koje je stvorio.

"Ljubljeni! Da ljubimo jedan drugog; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga." (1. Jovanova 4,7)

Kada volimo, otkrivamo ljubav koja dolazi od Boga. Ljubav, koju pružamo drugome pokazuje da znamo nešto o Bogu i istovremeno je pružamo zato što nam je On sam dao ljubav prema drugima, da bismo voleli najpre Njega a zatim i naše bližnje.

Najbolje poznanje Božje ljubavi dolazi iz Njegove Reči. U Starom Zavetu Bog je pokazao ljubav i time što je dao Zakon i njime pokazao ljubav svim generacijama. Čitamo:

"A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje." (2. Moj. 20,6)

Ceo 136 Psalam ima samo jedan refren - jer je doveka milost Njegova. Pročitajmo nekoliko stihova:

"Slavite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova;
Slavite Boga nad bogovima; jer je doveka milost Njegova.
Slavite Gospodara nad gospodarima; jer je doveka milost Njegova;
Onog, koji jedan tvori čudesa velika; jer je doveka milost Njegova;
Koji je stvorio nebesa premudro; jer je doveka milost Njegova;
Utvrdio zemlju na vodi; jer je doveka milost Njegova;
Stvorio velika videla; jer je doveka milost Njegova;
Sunce, da upravlja danom; jer je doveka milost Njegova;
Mesec i zvezde, da upravljaju noću; jer je doveka milost Njegova."
(Psalam 136,1-9)

U Novom Zavetu je Božja ljubav manifestovana kroz Gospoda Isusa Hrista, koji je došao na svet i postao čovek, da bi mogao da nas zastupa u kazni za naš greh. Verovatno najpoznatiji stih iz cele Biblije jeste ovaj:

"Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni." (Jovan 3,16)

On je zbog nas umro. On je poneo na sebi naše grehe. On je poput vojnika, koji je svojim telom zaštitio svog saborca od neprijateljske vatre. Ovo upoređenje je zato što junak na frontu fizički spašava život svojim saborcima, i to samo privremeno, jer ne može nikoga da spasi i sačuva mu duhovni život.

"Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje." (Jovan 15,13)

Bog - Isus Hrist, nije svoj život dao za svoje saborce i prijatelje. On ga je dao za svoje neprijatelje. Mi ga nismo hteli, niti smo ga tražili. On je u svojoj savršenoj volji hteo nas, bez očekivanja bilo čega zauzvrat sa naše strane. To je stalna i bezuslovna ljubav.

"Nađoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju." (Rimljanima 10,20)

Na drugom mestu je opet napisano da je za nas umro dok smo još bili grešnici i nismo ga poznavali:

"Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas." (Rimljanima 5,8)

To je potpuno otkrivena Božja ljubav. Nepromenljiva i bezuslovna.

Definicija ljubavi nije jednostavna. Pavle nam je, doduše, opisao ljubav, ali nam nije dao njenu definiciju. Kako ju je opisao?

"Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se, Ne čini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi." (1. Korinćanima 13,4-7)

Samo letimični pogled na ovaj opis nam otkriva da to što mi često nazivamo ljubav, uopšte i nije ljubav. Ljubav nisu emocije. Ljubav nije zaljubljenost. Ljubav je trenirana bezuslovna izdržljivost, koja često ide suprotno našoj volji. Ljubav je čežnja da se bezuslovno čini dobro drugome. "Ljubav" koja uzima a sama ništa ne daje, nije ljubav. "Ljubav" koja uslovljava uzvraćanje ljubavi, nije ljubav. Samo ona ljubav, koja daje i ništa ne očekuje zauzvrat, je istinska ljubav. Gospod Isus nas je iz ljubavi spasio, dao je svoj život za nas bez da bi očekivao da ćemo mu nešto uzvratiti. Ljubite Boga i upoznajte Ga. Ako ostanete u Njemu, saznaćete da vam je On pripremio život pun ljubavi.

"I ova je ljubav da živimo po zapovestima Njegovim. Ova je zapovest, kao što čuste ispočetka, da u njoj živite." (2. Jovanova 1,6)

Izvor: Zapas o dušu 57, maj 1998.
Prevod: Milijašević Branko. Korišćen prevod Biblije: Daničić-Karadžić.
Tagged: ljubav|
"Ideal: Isus Hrist, za kojim svi teže. On se žrtvovao za celo čovečanstvo."
- Karl Marx

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 273
Ukupno: 2337637
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/036/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.