Naslovna » Magazin » Arhiva » #36 » ....

misaone refleksije

KAKO TO VIDIM JA
- Moris Dirks

Volim da čitam misionarske izveštaje. Kada vidim šta je sve Bog uradio i šta sve radi po svetu, to je nešto što jako podstiče moju veru.

Postoji jedna žalosna epizoda iz anala crkvene istorije o velikoj grešci crkve, koja nije dostojno reagovala u momentu kada su vrata bila širom otvorena za evanđelje...

Bila je godina1266. Događaj se odigrao u Mongolskom carstvu koje se tada prostiralo od Istočne Kine pa sve do Evrope. Tadašnji vladar Mongolskog carstva je bio Kublaj Kan, unuk Džingis Kana. Mlad vladar je koristio blaže načine vladanja i hteo je da njegovo carstvo bude zasnovano na duhovnim vrednostima. Kan se čak interesovao za učenje jedne male grupe mongolskih hrišćana. Oduševljen njihovom životom, on je poslao u Evropu dva izaslanika sa sledećom molbom: "Pošaljite nam sto učitelja hrišćanske vere." U Evropi su Kanovi izaslanici našli samo dvojicu zainteresovanih hrišćana, koji su bili spremni da idu na daleki put u Kinu. Njihova misija, međutim, nikada nije dovedena do kraja, zato što su se vratili nazad uplašeni i obeshrabreni ugledavši ogromne Himalaje, koje je trebalo da prođu. Kanova želja više nikada nije bila ispunjena. Istorija dalje govori da je Kan dopustio budističkim monasima da oni šire svoju veru među narodom. Ova odluka je postavila temelj kulture i religioznog života nove Kine.

Danas nam ostaje samo špekulativno pitanje: "Šta bi bilo da je..." Da li bi Kina bila hrišćanska zemlja da su tada Kanovi izaslanici pronašli sto misionara spremnih za misiju - propovedati evanđelje Isusa Hrista?

Ne možemo točak istorije vratiti unazad i popraviti je, ali možemo sprečiti da se ovakva greška više ne ponovi.

Da li si već nekada rekao Bogu da si spreman na sve što on želi od tebe da uradiš na misijskom polju? Naš najvažniji životni cilj jeste ispunjenje Njegove volje u svom životu. Možda nećeš biti negde daleko u nekoj prekomorskoj misiji, ali je ipak jako važno da uvek budeš spreman za pokret. Uredi svoje vreme tako da bi bio u stanju Bogu da kažeš: "Potpuno sam tvoj. Ići ću gde god želiš, i uradiću šta god želiš."

HRISTOVA LJUBAV
- Stančević Sreten

Ne sme proći dana
da ne mislimo na te,
jer bez ljubavi tvoje
duše samo pate.

Za srce naše
samo Isus ima leka,
veruj u njega
a on će da te čeka.

Samo Bog je onaj
koji nas svojom milošću,
kroz veru opravdava za večni život.

Samo Hristov krst
otvara nebeska vrata,
i zatvara vrata pakla.

(Psalam 100)

PROBUĐENJE PAGANIZMA!
- Izvor: J. Marić, Novosti

Ko i zašto u Evropi oživljava drevno mnogoboštvo?

U Grčkoj, "Pokret za povratak Helena" nastoji što je moguće vernije da rekonstruiše drevne religijske običaje svojih predaka. Osnivač Pokreta i predvodnik ceremonija je 61-godišnji Trifon Olimpios (ovim prezimenom je zamenio svoje pravo prezime Kostopulos). Izbegao je u Švedsku u vreme Vojne hunte i na univerzitetu u Štokholmu dugo je predavao filozofiju, pre nego što je odbacio tradicionalna hrišćanska uverenja i započeo kampanju za oživljavanje paganskog kulta koji je dominirao životom Grčke pre više od dva milenijuma. Iako se po povratku u Grčku posvetio pomenutom opštem cilju, i čak praktičnom ličnom obožavanju panteona starih grčkih bogova, što uključuje i svakodnevne molitve i ponude cveća i voća koje se stavljaju na kućni, paganski oltar - Olimpios ipak uverava, da je njegova helenska vera pre svojevrsna "ideologija" nego "religija", čak tvrdi da uopšte i nije "religiozan". On, naime, želi da aktivnošću svog udruženja, a preko drevne religije svojih predaka, istinski vaskrsne značaj sveopšte starogrčke tradicije, kulture i vrednosti, koji su po njemu veoma dugo, neopravdano i štetno po identitet grčkog naroda, bili na margini. A smatra da od toga može da ima koristi i svet. U Grčkoj ima još nekoliko sličnih udruženja, koja su međutim takođe uzalud pokušavala da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije, odnosno da budu registrovana kao verske zajednice te religije.

Ne mora se obavezno biti Grk da bi bio helenista-vernik. Nema specifičnih preobraćeničkih rituala, inicijacija ili zakletvi na vernost. Izvan Grčke postoje i druge slične verske zajednice, na primer u SAD jedna masovnija, tzv. Helenion, pa još neke nezavisne grupe - u severnoj Kaliforniji, Bostonu... Postoji jedna i u Australiji...

Oni veruju da su bogovi individualna bića sa različitim ličnostima i voljom. Takođe, da je moguće ostvariti vezu sa bogovima i prizvati njihovu dobru volju i pomoć kroz obožavanje odnosno bogosluženje, žrtve-ponude, molitvu. Odnosno, može se imati intenzivno lično iskustvo u kojem ćemo osetiti dodir sa našim bogovima. Helenisti poštuju, primarno, 12 olimpskih bogova - Zevs, Hera, Atena, Hefest, Apolon, Artemida, Demetra, Dionis, Hermes, Ares, Posejdon i Afrodita, zajedno sa Hadom i Hestijom. Slave ih, odnosno njihove dane, po pouzdanim kalendarima starih Grka, i što je moguće vernije načinu na koji su to oni činili.

Tolerantni su prema drugim religijama, i monoteističkim i politeističkim, takođe prema drugim rekonstruisanim paganskim verama. Čak dosta helenista-neopagana poštuje Hrista, kao velikog duhovnog učitelja, etičara i religijskog reformatora", zaključuje Kembel, ali naglašavajući da nikako nije u redu što Heleniste neretko proglašavaju satanistima. Uostalom, kažu oni: "Grci nisu znali za Pakao, bog Had nije isto što i Satana, kako neki hoće da ga predstave. Ni Pan nije đavo - kako ga neki vide zbog jarećih nogu i rogova..."

Međutim, valja istaći da Grčka nikako nije izuzetak. U čitavoj Evropi (kao i u svetu) u poslednje vreme sve više snaže neopaganistički pokreti, odnosno oživljavaju drevne mnogobožačke religije gotovo svih evropskih naroda. Zato se, jednim imenom, mogu nazvati (a i nazivaju ih zvanično) - Rekonstruicističkim paganskim verama. Ovaj put ćemo ih samo ukratko predstaviti.

Najrasprostranjeniji i najmasovniji takav pokret, i sa najviše grana, sigurno je tzv. Njicca, moderna misterijska religija zasnovana, kao što njeni osnivači tvrde, na tzv. Njitch-kultu (paneevropskom prehrišćanskom kultu obožavanja Velike Boginje, odnosno Majke Zemlje, koji međutim ne treba mešati da opskurnim veštičarenjem).Najrašireniji je u V. Britaniji i Zapadnoj Evropi.

Pokreti Asatru i Forn Sed oživljavaju paganske religije nordijskih naroda, ponovo slave stara božanstva poput gromovnika Tora ili Odina. Na Islandu je Asatru čak 1970. godine priznata kao legalna religija, dok je u Norveškoj Forn Sed priznat od vlasti kao verska zajednica.

Tu su zatim Keltski rekonstruistički paganizam i Neodruidizam, pa litvanska (neo)paganska Romuva i letonska Dievturiba. U Italiji snaži pokret Religio Romana, koji nastoji da što vernije rekonstruiše starorimska paganska verovanja i prakse. U Rusiji pak polako zaživljava tzv. Rodnoverie, neopaganski pokret zasnovan na slavljenju slovenskih božanstava (Perun, Svarog, Svetovid itd), drevnim obredima, predanjima, folkloru. A kod nas od pre izvesnog vremena postoji udruženje Slovenski krug, koje bi se, takođe, mogao smatrati neopaganističkim...

"Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve."
- Priče 28:5

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 375
Ukupno: 2355639
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/036/06.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.