Naslovna » Magazin » Arhiva » #36 » ....

Drugi život pšeničnog zrna

Mišel Koa
"Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda." (Jovan 12,24)

Isus Hrist nam govori da ako pšenično zrno padnuvši u zemlju ne umre, ostaje usamljeno; a ako umre, daje bogatu žetvu.

Pšenično zrno predstavlja Isusa. Šta se dogodilo Isusu? Isto što svakoj osobi koja umire zato što je premnogo rekla ili premnogo učinila. Hrist je bio revolucionar svoga vremena, njegovo prisustvo bilo je pretnja vlastima. Menjao je sve, pa i religiju. Zato su ga držali na oku, pratili. l jedne noći ga je jedan od njegovih prijatelja izdao. Nakon prividnog suđenja osudili su ga na smrt. Mučen je iz čiste mržnje. l onda ubijen.

Da li su ovi ljudi uspeli kada su Hristu oduzeli život? Ne, ni u kom slučaju. Jer čak i onda kada su ga pribili na krst, Isus je bio slobodan u pravom smislu te reči. Tragedija koja ga je zadesila nije ga ni najmanje nadvladala. Ostao je gospodar situacije. Istog trenutka kada su mislili da mu oduzimaju život, Hrist ga je zapravo sačuvao, žrtvujući ga dobrovoljno svom ocu za otkupljenje svoje braće: "Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh."

l taj život, Hristov uskrsli život, život koji je pobedio smrt nalazi se i danas u srcu "neba" i zemlje. Kako je to moguće? Da razmišljamo malo više o životu i smrti, zatim o ljubavi kao jedinom sredstvu oslobođenja od ove smrti.


Niko nije sam sebi dao život

Ne može niko sam sebi darovati život. Život je dar od Boga (nismo reka bez izvora). Živimo zato što su pre nas drugi žrtvovali svoj sopstveni život i predali ga nama. Obogaćeni smo njegovim nasleđem, ali takođe osiromašeni njihovom sebičnošću. Ništa nas ne zaobilazi, kao što ni buduće generacije neće izbeći posledice naših dela, bila ona dobra ili zla.


Odakle, zapravo, smrt?

Mi nismo apsolutni gospodari ovog primljenog života. Nemamo prava da ga zadržimo. Treba da ga primimo, negujemo i zauzvrat da ga dobrovoljno predamo. Ako ga zadržimo, on umire, jer - potrebna mu je cirkulacija da bi ostao živ. Kao reka; ako je zaustavimo pretvara se u baru, koja zaudara i umire. Znači čovek zapravo unosi smrt u ovaj svet. Čovek je ubica života. Hrišćanskom terminologijom ovo se naziva "greh" i donekle "smrtni" greh, greh koji je uzrok naše smrti. Kroz greh se izolujemo od toga života, više ne dajemo život, niti ga primamo mi smo bolesnici koji su zarazili čovečanstvo.


Osloboditeljska ljubav

Jedino nepogrešivo sredstvo da izbegnemo ovu progresivnu smrt jeste ljubiti. Ljubiti ne znači zadržati svoj život za sebe, već dati ga.

Šteta što imamo samo jednu reč za opisivanje ljubavi. Volim Mariju. Volim Tomu. Volim džem od jagoda. To zapravo nije istina. Ja ne volim džem od jagoda. Uzimam ga, jedem ga, razaram ga. Zapravo, ja volim sebe.

Ponekad volimo ljude kao što volimo džem. Uzimamo ih za sopstveno uživanje, na fizičkom nivou ili na duhovnom nivou. Treba neprekidno da ispitujemo kvalitet naše ljubavi. Prava ljubav je sušta suprotnost: zato što vas volim - dajem vam nekoliko sitnih poklona, malo svoga vremena, svoje nežnosti, svoga života. Ljubiti znači uvek davati život drugome i primati ga ako ga vrati.

Ali niko ne može da daje život ako ga se ne odrekne. Na primer: - Neko sedi usamljeno u nekom ćošku. Idem prema njemu - njoj. "Odričem" se deset minuta svoga vremena, svoga života koji bih mogao da zadržim za sebe, dajem ga njemu-njoj zabadava. - Starija deca mole roditelje da sa svojim prijateljima idu na godišnji odmor. Otac i mati "odriču" se radosti da ih drže kod kuće za to vreme. Daju im život, svoj život, da bi deca imala sopstveni život.

U svakom ovom slučaju, nalazimo poklon života, ali putem smrti. Ko dobrovoljno stupa na ovaj put i živi ga sa Isusom Kristom koji je umro i uskrsnuo, stupa u "drugi život" ovde na zemlji i za uvek. Apostol Jovan to na izuzetno zanimljiv način povezuje: "Koji ne ljubi živi u smrti" i "Mi znamo da smo prošli iz smrti u život jer ljubimo braću". Znači, svako ko traži pun život mora da ljubi.


Oslobodi život!

Dragi moji, nalazim da je veoma teško tako ljubiti, ali kada u tome ne uspevam, snosim posledice.

Zašto smo ponekad umorni od života? Zato sto ne živimo život punim kapacitetom, uključeni smo samo sa 25 ili 30 posto života. Ostatak je neiskorišten, zatvoren negde duboko u nama. Zašto ponekad osećamo gorčinu smrti? Zato što nas pritiskaju ostaci naših mrtvih života koji isključuju svaku sreću koju bi smo mogli iskusiti. Skloni smo da živimo od malih srećnih uspomena i držimo ih čvrsto u sadašnjosti. A u sebi, kao u začepljenoj flaši držimo razno-razne patnja, teške i bolne komade tragičnog života koji truju i zagorčavaju naše živote. Može biti da nismo prihvatili neke stvari: nas same, ono što jesmo i ono što nismo - prekomerna osetljivost, nedovoljna inteligencija, bolest, starost, itd. I drugo: dom koji smo imali ili dom koji nismo imali; svoga muža, svoju ženu; treće dete koje zapravo nismo želeli; ili jednostavno svoje komšije, svoje kolege i tako dalje. Događaje u životu: obrazovanje koje smo stekli, ispite koje nismo položili, preseljenje u drugo mesto, udaja kćeri, udaljenost unuka, smrt nama dragih, itd.

Molim vas, shvatite me, to ne znači da se predamo - Isus Hrist se nije pasivno predao onome što mu se dogodilo. Naprotiv, moramo se aktivno boriti protiv svega zla i to svim svojim silama, lično i zajedno, ali moramo takođe znati kada treba da pustimo, da ništa ne zadržimo. Inače će stvari u nama trunuti, poput loše svarene hrane koja će možda prouzrokovati čir; poput pšeničnog zrna koje odbija da umre i na taj način osuđuje klas žita; poput nekog hrista koji odbija da trpi i time blokira izbavljenje.

Istražujmo svaki sebe. Pronađimo sve ono što nismo dali ili nismo bili u stanju da damo, mesecima, možda godinama. Podignimo svoje nadgrobno kamenje, vadimo sahranjene komade naših života, ponudimo ih Isusu Hristu i uđimo s Njim u veliku plimu uskrslog života - nećemo nikada više umreti!

Šta će nam život, ako ga ne možemo dati? Isus nam je rekao da će svako ko se drži svoga života, izgubiti ga, a da ga dobija svaki koji ga se odriče. Prijatelji, to je tajna sreće.

Izvor: Iskre 4/1988.
"A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže."
- Jevrejima 11:6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2042
Ukupno: 2381598
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/036/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.