• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Sanjao sam da sam se našao u jednoj velikoj prostoriji, u kojoj nije bilo ničega osim zidova. Na zidovima su bile mnoge fioke, nalik kartoteci, sličnoj onoj u bibliotekama, u kojim se po abecednom redu nalaze popisi autora i naslova. Ove fioke su se protezale od poda do tavanice i izgledalo je kao da u oba pravca nemaju kraja, a imali su i sasvim drugačije nazive.

Kada sam prišao bliže tom zidu sa fiokama, prva koja je privukla moju pažnju bila je ona na kojoj je pisalo "Ljudi koje sam voleo". Otvorio sa je, i pogledom preleteo preko kartica u njoj. Brzo sam je zatvorio šokiran spoznajom da sam prepoznao imena zapisana na svakoj kartici. Tada sam bez da mi je rečeno, shvatio gde se nalazim...

Shvatio sam da je ova velika prostorija sa svojim malim fiokama obrađeni kataloški sistem celog mog života. Ovde je bilo zapisano svako delo mog života, malo i veliko, i to u takvim detaljima kojima moje pamćenje nije doraslo.

Osećaj čuđenja i znatiželje, zajedno sa užasom, mešali su se u meni dok sam nasumice otvarao fioke i istraživao njihov sadržaj. Neke su mi donele radost i slatke uspomene; druge osećaj sramote i žaljenja, koje je bilo tako veliko, da sam preko ramena proveravao - gleda li me ko.

Fioka naslovljena "Prijatelji" bila je pored one označene sa "Prijatelji koje sam izneverio" "Knjige koje čitam", "Izrečene laži", "Utehu koju sam pružio", "Šale kojima se smejem". Neke su bile gotovo smešne u svojoj preciznosti: "Moje uvrede izrečene prema bratu". Opet, nekima se nisam mogao smejati: "Stvar koje radim u ljutnji", "Gunđanja roditeljima", "Psovke", Sadržaji ove ogromne kartoteke nisu prestale da me iznenađuju. Često je u nekim fiokama bilo više kartica nego što sam očekivao a ponekad manje nego sam se nadao.

Bio sam poražen samim sadržajem života, koji vodim. Je li moguće da sam u 20 godina života imao vremena da popunim svaku od ovih hiljada, čak i miliona kartica? Ali svaka kartica je potvrđivala tu istinu. Svaka napisana mojim rukopisom. Svaka potpisana mojim rukopisom. Kada sam otvorio fioku naslovljenu sa "Pesme koje slušam", shvatio sam da se broj kartica povećavao kako bi obuhvatio njihov sadržaj. Bile su gusto zbijene, no ipak ni nakon dugog listanja još nisam dolazio do poslednje kartice. Zatvorio sam ga posramljen, ne toliko kvalitetom muzike, već više ogromnom količinom vremena na koje su ove kartice podsećale.

Kada sam došao do fioke označene sa "Požudne misli", osetio sam kako im telom struji hladnoća. Izvukao sam fioku samo malo, izbegavajući tako da proverim njenu punu veličinu, izvukao sam jednu karticu. Zadrhtao sam zbog sadržaja. Razboleo sam se pri samoj pomisli da je i takav trenutak zabeležen. Obuzelo me je gotovo životinjsko ludilo. Jedna misao me je obuzela: "Niko, nikada ne sme videti ove kartice!" Mahnito sam izvukao tu fioku. Njena veličina više mi nije bila važna. Morao sam je isprazniti i spaliti sve kartice. Ali kad sam je uhvatio za jedan kraj i počeo njome udarati po podu, nisam mogao izbaciti ni jednu jedinu karticu. Postao sam očajan izvukao karticu i kada sam pokušao da je pocepam, shvatio sam da je čvrsta poput čelika. Poražen i potpuno bespomoćan vratio sam fioku na njeno mesto, naslonio sam se čelom uz zid, ispustio sam dugi uzdah samosažaljenja.

Tada sam ugledao naslov fioke koji je glasio: "Ljudi sa kojima delim Evanđelje". Ručica ove fioke bila je svetlija od ostalih, novija, skoro neupotrebljavana. Povukao sam za ručicu i mala kutija ne duža od 8 cm, pala je u moje ruke. Kartice koje je sadržavala mogao sam izbrojati na prste jedne ruke. I onda su naišle suze. Počeo sam da plačem. Jecaji su bili toliko duboki, da me je taj bol, počevši od stomaka protresao skroz. Pao sam na kolena i zajecao. Plakao sam od sramote, od silne sramote zbog svega. Redovi fioka vrteli su se u mojim suznim očima. Niko, ne sme nikada, nikada videti ovu sobu. Moram je zaključati i sakriti ključ.

Ali onda kada sam obrisao suze, ugledao sam Njega. Ne, molim Te, ne Njega. Ah, bilo koga samo ne Isusa Hrista. Bespomoćno sam gledao dok je On otvarao fioke i čitao kartice. Nisam mogao da podnesem Njegovu reakciju. U onim trenucima kada sam se usudio i pogledao u Njegovo lice, video sam tugu veću od moje. Izgledalo je da je intuitivno uzimao baš najgore kartice. Zašto je morao da čitati baš svaku?

Napokon se okrenuo i pogledao prema meni. Gledao me je sa žaljenjem u očima. Ali to je bilo žaljenje koje me nije ljutilo. Spustio sam glavu, pokrio lice rukama i ponovo počeo plakati. On je došao ka meni i zagrlio me. Mogao je reći toliko stvari. Ali nije rekao ni jednu jedinu reč. Samo me zagrlio i plakao je sa mnom.

Zatim se ustao i ponovo prišao zidu sa fiokama. Počevši od jednog kraja sobe, otvarao je fioke i na svaku karticu preko mog - stavljao svoj potpis. "Ne!", viknuo sam žureći prema Njemu. Sve što sam mogao reći bilo je "Ne, ne!", dok sam vukao karticu iz Njegove ruke. Njegovo ime ne bi smelo biti na ovim karticama. Ali ono je bilo tu, pisano crvenim, tako bogatim, tako tamnim, tako živim. Ime ISUS je u potpunosti prekrilo moje ime. Bilo je pisano Njegovom vlastitom krvlju.

Nežno je uzeo karticu nazad iz moje ruke. Nasmešio se tužnim osmehom i nastavio da potpisuje moje kartice. Mislim da nikada neću razumeti kako je to uspeo tako brzo, ali već sledećeg trenutka čuo sam kako je zatvorio i poslednju fioku i došao nazad do mene. Stavio je svoju ruku na moje rame, nasmešio se i rekao: "Svršeno je". Ustao sam, a On me je poveo napolje iz sobe. Na vratima sobe nije bilo brave, jer je u njoj još kartica koje čekaju da budu ispisane..."

ˇ Hrišćanine, tvoje "ubijanje vremena" može se pogubno odraziti na večnost.

ˇ Ako crkva želi boljeg pastira, za početak je dovoljno da počne da se moli za onog koga već ima.

ˇ Sam Bog ne namerava da sudi nikoga pre njegove smrti. Zašto bi ti radio drugačije?

ˇ Da "skratiš priču...", nemoj je ni počinjati.

ˇ Mir počinje osmehom.

ˇ Pozvani smo da budemo svedoci za Gospoda, a ne advokati ili sudije.

ˇ Slučajnost je kada Bog izabere da ostane anoniman.

ˇ Ne stavljaj znak pitanja tamo gde je Bog stavio tačku!

Probudi se, mili brate
jer vremena malo osta,
ne daj da zli te vode,
jer sve kroz ljubav posta.

Probudi se, mili brate
neka ti savest bude čista,
odbaci sve navike loše
i ugledaj se samo na Hrista.

U tami svetlost tvoj život nek bude
nek ljubav za druge u tvom srcu zablista,
a kao poklon dobićeš život večni.
Zar ne vredi svoj život dati za Hrista?

(Rim. 6:16-23)