Naslovna » Magazin » Arhiva » #30 » ....

Evanđelje

Ota Vožeh
"Tamo gde se propoveda evanđelje u njegovoj punini i u sili Svetog Duha, crkva neće samo opstati nego će i rasti. Tamo gde se evanđelje na razne načine razvodnjava, nema prave istinske moći i sile, molitveni život nestaje, i sve postaje samo forma i fikcija. To me jako žalosti."

Ovo su reči Čarlsa Sprdžena, napisane u jednom njegovom članku iz 1887. godine. Sto godina kasnije (1990. godine) u SAD je izdata knjiga koja sadrži poglavlje koje nosi naziv "Drugo vreme traži drugo propovedanje". Njen autor se ne slaže sa time da su propovedi iz 19. veka pogodne i za današnje vreme. On kaže da svako vreme traži svoj način propovedanja. Drugim rečima: čovek 20. veka treba da čuje drugačije evanđelje od onog koje je čuo čovek iz 19. veka.

Ovakvo razmišljanje je u direktnoj suprotnosti ne samo sa Biblijom, nego i sa razmišljanjem drugih ljudi. Daglas D. Vebster u svojoj kritici crkvenog marketinga govori sledeće: "Biblijsko propovedanje je nekada bilo potpuno usmereno na Boga, otkrivalo je greh i motivisalo je na promenu života. Današnje propovedanje se koncentriše pre svega na čoveka i njegove potrebe. Današnje propovedanje se trudi više da zabavi nego da dotakne srca i duše."

U današnjim propovedima je toliko ilustracija, da slušalac zaboravi na biblijsku istinu, koja treba da bude izložena. Toliko ličnih primera, da slušalac poznaje bolje propovednika od samog Hrista. Toliko primera iz života, da je slušati nedeljnu propoved zanimljivije nego čitati novine. Onda uopšte ne čudi što površni hrišćani izlaze iz crkve podstaknuti i oduševljeni. Njihova sebičnost je ostala netaknuta. Njihove misli i srca su dotaknuta samo zanimljivom i površnom teologijom, hrišćanskim frazama i događajima koji podstiču jake emocije.

Međutim, i dalje ostaje pitanje: Da li je stvarno bila verno i efektivno propovedana Božja reč, koja istinom Isusa Hrista potkopava dobro izgrađene zone nedodirljive spokojnosti, i prodire kroz fasadu lažnog samozavaravanja o sopstvenoj sigurnosti?

Savremena crkva je više angažovana oko ljudskih emocionalnih potreba, nego oko duhovnih nedostataka. Daje se naglasak na osećanja samoće, strah od neuspeha, nedostatak samopouzdanja, osećanja zlovolje, depresije, diskriminacije i dr. Neka osećanja su stvarna, druga su veštački izazvana psihološkim pritiskom i manipulacijom. Tumači se da su razne zavisnosti, poput narkomanije, alkoholizma, ili seksualni promiskuitet, posledice ili manifestacije psiholoških smetnji i nedostataka. Međutim, na ono najvažnije, na koren sveg zla - ljudsku pokvarenost i greh - na to se potpuno zaboravlja.

Propovednici danas ne govore o tome šta Bog traži od čoveka. Od Boga se pravi sluga, koji će "ispuniti svaku ljudsku potrebu". Potpuno se odbacuje biblijska činjenica da je svaka ljudska potreba ispunjena samo "u Isusu Hristu". Međutim, Isus Hristos je Gospodar! Gospodar, koji ima sasvim jednostavne zahteve od čoveka. Zahteve, o kojima se ne govori, zato što su isuviše teški, i zato ljudi o njima ne žele ni da govore. Zato su za propovedaonicama sve više učitelji koji govore ljudima "kao što ih uši svrbe" (2. Tim. 4,3). Neka nas Bog sačuva od takvog razmišljanja i delovanja! Nek nas Bog sačuva od "Hrista za masovnu upotrebu" i "crkve za masovnu upotrebu"!

Realnost je takva da niko ne može praktikovati moderne načine crkvenog i evangelizacionog marketinga, a da istovremeno ostane veran Pismu. Propovednici, koji se trude da popularizuju evanđelje, ne mogu da propovedaju celu istinu. Oni, koji žele da prilagode evanđelje ovom svetu, pre ili kasnije, doći će u kontradikciju sa biblijskim istinama.

Evanđelje nije moguće žrtvovati "zahtevima vremena", zato što je evanđelje samo jedno, i to ono pravo evanđelje koje je izvan vremena i prostora. Bilo koje drugo "evanđelje" nema snage. Jako dobro znamo da to nisu naši doživljaji, niti nekakve ilustracije, niti interesantno propovedanje, nego samo čisto EVANĐELJE, i ono je "sila Božija na spasenje svakome koji veruje" (Rim. 1,16).

Poslanica Rimljanima je, pored ostalog, i komentar evanđelja. Odmah u prvom stihu svoje poslanice apostol Pavle se predstavlja kao "izabrani za evanđelje Božije". Evanđelje je bilo temelj njegove službe. U poslanici Rimljanima govori o ljudskom grehu i Božjem gnevu (poglavlja 1-3), o opravdanju i sticanju pravednosti (poglavlja 3-5), o odabiru i praktičnoj pravednosti (poglavlja 6-8), o izabranju Izraela i o odbacivanju Isusa Hrista od strane tog istog izabranog naroda (poglavlja 9-11). U zadnjim poglavljima apostol piše o praktičnoj primeni pojedinih istina iz evanđelja u čovekovom životu. On želi da vernicima u Rimu naglasi centralno mesto koje evanđelje treba da ima u životu i službi svakog vernika.

Kada govorimo o evanđelju, često mislimo samo na neku "evangelizacionu poruku" - to evanđelje sigurno jeste... Samo što je evanđelje nešto mnogo više od evangelizacionog propovedanja sa četiri, ili pet tačaka. Evanđelje je u biblijskom smislu potpuno otkrivena istina o Isusu Hristu (Rim. 1,1-6; 1. Kor. 15,3-11). Evanđelje se ne zaustavlja samo kod spasenja i opravdanja verom, već obuhvata u sebi sve aspekte spasenja - od posvećenja do proslavljenja. Značaj evanđelja nije samo u obraćenju i nanovorođenju, nego se odnosi na celokupno iskustvo vernika. Kada apostol Pavle i ostali novozavetni autori govore o navešćivanju evanđelja, ne misle pod tim samo na evangelizacionu poruku za neverne (Rim. 1,15).

Sva služba prvobitne crkve je bila koncentrisana na evanđelje. Niko se nije ni setio, da treba povećati posećenost crkve raznim diskusijama o politici, o kulturnim zbivanjima, o preduzetništvu, ili organizovanjem nekakvih "interesantnih hrišćanskih susreta". Crkva je u potpunosti bila usredsređena na pripremu vernika za propovedanje evanđelja svetu.

Apostol Pavle je imao veliku želju da ode u Rim. Razlog za to nije bila želja da se posete stari prijatelji, niti želja da se govori pred tamošnjim skupom, niti je posetom Rimu hteo izbeći progonstvo, zato što je dobro znao, da će upravo tamo biti predmet progona. Apostol Pavle je jednostavno čeznuo da u Rimu propoveda evanđelje. U osmom stihu u prvom poglavlju poslanice Rimljanima piše sledeće:

"Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu. Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka, moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dođem k vama." (Rim. 1,8-10 RDK).

Obratimo pažnju na deveti stih:

"Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog..."

Za Pavla je propovedanje evanđelja bilo akt duhovnog poštovanja Boga. Reč "služim" izražava realnost "poštovanja" (isto tako i u Fil. 3,3). Pavle je poštovao Boga tako što je propovedao evanđelje. Za njega je propovedanje evanđelja bilo istovremeno obaveza i pogodnost (1. Kor. 9,16; Rim. 1,15). Obaveza i prednost. Poštovanje Boga. Tako se propoveda evanđelje!

U jedanaestom stihu saznajemo da je Pavlu bilo važno duhovno blagostanje ljudi kojima je služio:

"Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrđenje."

Na kakav dar misli? Sigurno ne misli na darove Duha koje dodeljuje samo Duh (1. Kor. 12,7-11). Pavle misli na nekakvu duhovnu vrednost, koja bi ohrabrila vernike u Rimu. Mislim da je reč upravo o daru propovedanja evanđelja. Hteo je svoju braću i sestre da ohrabri rečima evanđelja.

Pavle je na kraju stigao u Rim i završio u zatvoru. Međutim, upravo tamo, u rimskom zatvoru, dokazao je, da je uvek bio ozbiljan sa propovedanjem evanđelja. I pored nepovoljnih okolnosti u kojima je bio, i nesigurnosti u vezi sa sopstvenom budućnošću, propovedao je evanđelje, i Jevreji sa kojima je bio u kontaktu su poverovali u Hrista. Pavle svoju poslanicu Filipljanima, koju je napisao upravo u rimskom zatvoru, završava sa sledećim pozdravom:

"Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito koji su iz doma Cezarovog." (Fil. 4,22) Tako se i u Cezarovoj kući čulo evanđelje i donelo je svoje blagoslovene plodove zahvaljujući apostolu Pavlu.

"Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije." (Rim. 1,1) Za apostola Pavla nije bilo značajnije službe od ove. A za tebe?

Izvor: Zapas o Dušu, br. 70.
"Slučajnost je Božji potpis kojim se Bog služi kada u svom delovanju želi ostati anoniman."
- A. France

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 663
Ukupno: 2599678
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/030/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.