• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo tvoje da bude bačeno u pakao. Tako je kazano: Ako ko pusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu. A ja vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme preljubu čini." (Mt. 5,27-32)

Za učenika koji sledi Isusa Hrista ne sme da postoji nikakva požuda koja bi bila bez ljubavi. Ona je za njega zabranjena. Sleđenje znači samoodricanje i potpuno vezivanje na Isusa, i zato učenik nikad sebi ne sme dopustiti da ima požudne želje. Požude, trajale one makar samo i jedan trenutak, odvajaju učenika od Isusa i odvode telo u pakao. One znače prodavanje "roga za sveću", gubitak večnosti neba za samo jedan trenutak telesnog uživanja.

Čovek je teško da poveruje, da će odricanje od požude biti stostruko nagrađeno. On se ne pouzdaje u nevidljivo, nego grabi vidljivi plod požude i užitka. Tako se strmoglavljuje sa puta, prema Isusu, i odvaja se od Njega. Požuda vodi u neveru, te nju treba već zato odbaciti. Ni jedna žrtva, koju Isusov učenik zbog toga treba da podnese, nije prevelika. Oko je manje vredno od Hrista, isto tako i ruka. Ako oko i ruka služe požudnim željama i tako nas sprečavaju da u čistoći sledimo Isusa, onda nam je bolje žrtvovati njih nego Isusa Hrista. Dobitak koji donosi požuda mnogo je manji od štete koju ona nanosi - dobijaš užitak oka i ruke za jedan trenutak, a gubiš telo za večnost. Tvoje oko koje služi nečistim požudama, ne može da gleda Boga.

Nije li ovde na mestu pitanje: "Postavlja li Isus ovu zapovest u doslovnom smislu ili samo u prenesenom?" "Ne zavisi li o odgovoru na ovo pitanje celi naš život?" "Nije li, gledajući držanje učenika, već dat odgovor?"

Pred tim, čini se veoma ozbiljnim pitanjem, naša nas volja savetuje da bežimo od odluke. Ako bi bilo rečeno: "Naravno da ovo ne treba shvatiti doslovce", tada bismo pobegli pred ozbiljnošću zapovesti - ne bi nam ona valjala. S druge strane, ako bi bilo rečeno: "Naravno da zapovest treba shvatiti doslovce", tada bi se očitovala načelna apsurdnost hrišćanske egzistencije i tako bi se ponovno omalovažila ova zapovest i učinila nam se opet neprihvatljivom.

Upravo to, što nije moguće naći odgovor na ovo pitanje, omogućava da se nađemo potpuno uhvaćeni u Isusovu zapovest. Tada ne možemo pobeći ni na koju stranu. Uhvaćeni smo i moramo se pokoriti. Isus ne prisiljava svoje učenike da žive u jednom nečovečnom grču, on im ne zabranjuje pogled, nego nastoji da ga skrene na sebe. On zna da će njihov pogled tako ostati čist, sve ako je i usmeren prema ženi. On ne navaljuje na učenike jedno nepodnošljivo breme, nego im milostivo pomaže po svom Evanđelju.

Isus od svojih učenika ne traži da se žene ili udaju, ali posvećuje brak po Zakonu tako što ga proglašava neraskidivim. Tamo gde se ipak jedna strana odvoji, on zabranjuje ponovnu ženidbu odnosno udaju. Po toj zapovesti Isus oslobađa brak od sebične požude i užitka i želi da uspostavi međusobno služenje u ljubavi. To je moguće samo sledeći Hrista.

Isus ne kudi telo u njegovim prirodnim zahtevima, nego neveru koja je u tom telu. On ne ukida brak, nego ga učvršćuje i posvećuje po veri. Takođe, i u braku, učenik će moći očuvati svoju povezanost sa Isusom samo kroz pokornost i odricanje. Isus je njegov gospodar i u braku. Time je brak učenika nešto drugo nasuprot građanskom braku. To nije neko omalovažavanje braka nego njegovo posvećenje i punina.

Čini se da se Isus svojim zahtevom za neraskidivošću braka protivi starozavetnom Zakonu. No, On sam potvrđuje sklad između Njega i Mojsijevog Zakona (Mt. 19,8). "Zbog okorelosti srca" Izraelcima je bilo dopušteno otpusno pismo, da bi se sprečila veća razuzdanost. Ipak, namera starozavetnog Zakona u skladu je sa Isusovom, jer je reč o čistoći braka, o braku sa verom u Boga. Ta čistoća se održava i čuva kroz zajedništvo sa Isusom, u posvećenju Njemu.

Isusu je stalo do potpune čistoće Njegovih učenika. Zato On hvali i potpuno odricanje od braka zarad kraljevstva Božjega. Brak ili celibat nisu kod Isusa nikakav program, on oslobađa svoje učenike od bludništva i u braku i izvan njega. To bludništvo je greh protiv vlastitog tela i protiv samog Hristovog Tela (1. Kor. 6,13-15). I tela učenika pripadaju samom Hristu i udovi su Njegovog Tela. Hrist, Sin Božji, imao je ljudsko telo i mi imamo zajedništvo sa Njegovim telom, zato je bludništvo greh prema Isusovom telu.

Isusovo je telo bilo raspeto. Apostol govori onima, koji pripadaju Hristu, da razapnu svoje telo sa njegovim strastima i požudama (Gal. 5,24). Stoga je ispunjenje i starozavetnog Zakona samo u raspetom i izmučenom telu Isusa Hrista. Pogled na to telo i zajedništvo sa tim telom, koje je za učenike bilo predano, daje učenicima snagu za čistoću, svetost koju Isus nalaže.