• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Beše jednom čovek po imenu George Thomas, pastor u malom američkom gradiću. Jedne Uskršnje nedelje došao je u crkvu noseći stari, prljav, ružan kavez za ptice i stavio ga do propovedaonice. Obrve su se podigle i kao odgovor pastor Thomas počne da priča... "Šetao sam juče gradom i sreo mladića koji mi je išao u susret noseći ovaj kavez u ruci. Na dnu kaveza su bile tri divlje ptice, koje su drhtale od hladnoće i straha."

Zaustavio sam ga i upitao, "Šta imaš tamo, dečko?" "Samo par starih ptica," odgovorio je. "Šta ćeš uraditi s njima?" upitao sam ga. "Nosim ih kući i poigraću se malo s njima," odgovorio je. "Zadirkivaću ih i isprovocirati da se potuku... Ludo ću da se zabavljam". "Ali pre ili kasnije te ptice će ti dosaditi. Šta ćeš onda?"

"E, ja imam i mačke," reče dečak. "One vole ptice. Daću ih njima." Pastor je ućutao za trenutak. "Koliko koštaju te ptice, sinko?" "Šta? Nije valjda gospodine da želite te ptice. Pa to su obične, stare divlje ptice. Ne umeju ni lepo da pevaju. Nisu čak ni lepe!"

"Koliko?" upita pastor još jednom. Dečko odmeri pastora kao da je ovaj skrenuo i odvali, "10 dolara?"

Pastor zavuče ruku u džep i stavi dečaku u ruku novčanicu od deset dolara. Dečak u momentu ispari.

Pastor je pažljivo podigao kavez i odneo ga do doline gde se nalazilo jedno drvo i zelena livada. Spustivši kavez na zemlju otvorio je vrata i polako nagovorio ptice da izlete napolje. Tako, to je bilo objašnjenje otkud taj prazan kavez kod propovedaonice a zatim je pastor produžio dalje.

Jednoga dana su Đavo i Isus imali ovakav razgovor: Đavo je upravo došao iz Edenskog vrta i presrećan počeo da se hvališe. "Da, gospodine, baš sam ulovio svet pun ljudi, tamo dole. Postavio sam zamku, upotrebio mamac kojme nikako nisu mogli da odole. I sve sam ih ulovio!"

"Šta ćeš uraditi sa njima?" Isus zapita. Đavo odgovori, "O, ludo ću se zabaviti! Naučiću ih kako da sklapaju brakove i da se razvode, kako da mrze i vrše nasilje jedni nad drugima, kako da se opijaju, puše i proklinju. Naučiću ih kako da unaprede oružje i bombe i kako da se međusobno poubijaju. Stvarno ću se ludo zabaviti!"

"I šta ćeš učiniti na kraju sa njima?" upita Isus.

"Pa, ubiću ih," đavo izjavi ponosno.

"Koliko tražiš za njih?" Isus upita.

"A, tebi oni ne trebaju. To su pokvareni ljudi. Kada ih uzmeš oni će da te mrze. Popljuvaće te, prokleti i ubiti. Tebi sigurno nisu potrebni takvi ljudi!!"

"Koliko?" On ponovo upita. Đavo odmeri Isusa i zlobno se zacereka, "Sva tvoja krv, suze i tvoj život."

Isus reče, "DOGOVORENO!" Onda je platio cenu.

Pastor je podigao kavez, otvorio vrata i sišao sa propovedaonice.

Oče moj,
Veče je ovo tiho i tih je moj bol,
On je sam, On i krst.
Bol je velik,
Oče čini mi se kao nebo.
Da čini mi se Oče, da su utihnuli svi zvuci,
da je sve zanemelo kao onda kada je Tvoj Sin umirao.
I dok se tama prikrada iz svih pukotina zemlje,
ja sam opet tu na Golgoti.
Lutam tihim blatnjavim ulicama
kojima si Ti prošao teturajući se pod teretom mojih greha.
Sve je isto kao i pre mnogo, mnogo godina...
Isti miris smrti, isti osećaj koji obavija moja čula.
O, najlepša noći mojih bdenja.
Dok te gledam u ranama,
isti osećaj pobede kada si rekao: Svršeno je.
Zato sam se noćas vratila
do podnožja Golgote da pokupim sve pobede.
Da osetim agoniju smrti...
Da provedem još jednu noć kraj srca koje je umiralo za mene.
Da ponovno osetim Njegovu odanost,
da pomilujem te tužne, drage rane,
da ublažim bol njihove osame,
i da još jednom čujem pesmu
Novog života - Vaskrsnuo si, Gospode.
Jer otišao si na nebo da svi mi, Tvoja deca,
ne budemo među prokletima u paklu,
već da među anđelima u raju pronađemo svoj mir.