• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja u koje ste pozvani, sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo." (Efescima 4,1-3)

"A na sve ovo obucite ljubav, koja je sveza savršenstva." (Kološanima 3,14)

Vaš posao je da zaštitite jedinstvo vaše crkve.

Jedinstvo crkve je veoma važno, i Novi zavet više govori o ovome nego o raju i paklu. Bog želi da mi, Njegova deca, iskusimo jedinstvo jednih sa drugima.

Jedinstvo je duša zajedništva. Razbijete li ga, pogodićete direktno u srce Hristovog tela. Ono je osnova, srž Božje namere za nas da bismo iskusili zajednički život u Njegovoj crkvi. Naš vrhovni model jedinstva jesu Trojica. Otac, Sin i Duh Sveti se u potpunosti nadopunjuju kao jedan. Sam Bog je najveći primer požrtvovane ljubavi, ponizne i usredsređene na druge i koja je u potpunom skladu.

Poput svakog roditelja, naš nebeski Otac se raduje kada vidi svoju decu da su zajedno. Pre nego što je bio uhapšen, Isus se predano molio za jedinstvo. "Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reč veruju u mene, da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao. Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno; ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno ujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene." (Jovan 17,20-23) U tim poslednjim trenucima svoje službe On se molio za naše jedinstvo. To nam pokazuje koliko je to jedinstvo bitno.

Za Boga nema ničeg vrednijeg od jedinstva Njegove crkve. On je za nju platio visoku cenu, i On želi da je zaštiti na svaki mogući način od napada, a posebno od mogućih podela, sukoba i nejedinstva. Ukoliko ste deo Božje porodice, vaša je dužnost da zaštitite jedinstvo vaše lokalne zajednice. Isus Hristos vam je naložio da učinite sve što možete da biste održali jedinstvo, zaštitili zajednicu i promovisali jednodušnost u vašoj crkvenoj porodici i među svim vernicima. Biblija kaže: "starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo" (Efescima 4,3).

Usredsredite se na ono što nam je zajedničko, a ne što nas razdvaja.

U Rimljanima 14,19. apostol Pavle nam kaže: "Starajmo se stoga za ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju." Kao vernici mi imamo istog Gospoda, jedno telo, isti cilj, jednog Oca, jedan Duh, jednu nadu i jedno krštenje i ljubav (Rimljanima 10,12; Rimljanima 12,4-5; 1. Korinćanima 1,10; 1. Korinćanima 8,6; 1. Korinćanima 12,13; Efescima 4,4; Efescima 5,2; Filipljanima 2,2). Mi delimo isto spasenje, život i budućnost - faktore koji su pretežniji od bilo kakve razlike koja nas može razdvojiti. To su stvari na koje treba da se usredsredimo, a ne naše lične razlike.

Moramo da se setimo da je Bog taj koji je izabrao da nas stvori kao različite ličnosti, poreklo, rasu i sklonosti, tako da možemo da uživamo u tim različitostima, a ne da ih samo tolerišemo. Bog želi jedinstvo a ne uniformnost. Zbog jedinstva mi nikada ne smemo da dozvolimo da nas različitosti razdvoje. Moramo da ostanemo čvrsto u onome što je pretežnije - da učimo kako da volimo jedni druge kao što je Hristos nas voleo, i ispunimo svih pet Božjih ciljeva za svakoga od nas i Njegovu crkvu.

Sukobi su obično znak da se naše težište pomerilo na manje važne stvari, stvari koje Biblija naziva: "budalasta zapitkivanja" (2. Timoteju 2,23). Kada se usredsredimo na ličnost, sklonosti, tumačenja, stilove ili metode, uvek dolazi do podele. Međutim, ukoliko se usredsredimo da volimo jedni druge i ispunjavanje Božjeg cilja za naš život, to mora uroditi jednodušnošću ili harmonijom. Apostol Pavle vapi za tim kada kaže: "Nego molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da ne bude među vama cepanja, već da budete usavršeni u jednom razumu i jednoj misli" (1. Korinćanima 1,10).

Budite realni u svojim očekivanjima.

Kada jednom otkrijete kako Bog vidi stvarno zajedništvo, veoma je lako da postanemo obeshrabreni provalijom koja postoji između idealnog i stvarnog u vašoj crkvi. Moramo da je volimo i pored njene nesavršenosti. Težiti za savršenim dok istovremeno kritikujemo stvarnost je dokaz nezrelosti. U drugu ruku, prihvatiti realnost i ne težiti za idealnim je samozadovoljstvo. Prava zrelost je živeti sa tenzijama.

Drugi vernici će vas razočarati i obeshrabriti, ali to nije izgovor da prestanete da imate zajedništvo s njima. Oni su vaša porodica, čak i kada se tako ne ponašaju i kada vam je teško da budete s njima. Umesto toga, Bog nam je rekao: "sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan drugoga u ljubavi".

Ljudima se otvore oči kada je u pitanju crkva iz mnogih razumljivih razloga. Lista može da bude poprilično dugačka: sukobi, povređenost, licemerstvo, zanemarivanje, sitničavost, legalizam i drugi gresi. Umesto da budemo zaprepašćeni i iznenađeni, bolje je da se setimo da crkvu čine stvarni grešnici, što uključuje i nas same. Zbog toga što smo grešnici, mi povređujemo jedni druge, ponekad namerno a ponekad nenamerno. Međutim umesto da napustimo crkvu, moramo da ostanemo i radimo u njoj koliko god je to moguće. Obnovljenje, a ne bežanje, jeste put ka jačanju karaktera i dubljem zajedništvu.

Podeliti crkvu na prvi znak razočarenja ili otrežnjenja je znak nezrelosti. Bog ima stvari koje želi da nauči kako vas tako i druge. Pored toga, ne postoji savršena crkva u koju bismo mogli da pobegnemo. Svaka crkva ima svoje slabosti i probleme. Ubrzo ćete se opet razočarati.

Groučo Marks (Groucho Marx) je postao poznat po svojoj izjavi da ne želi da postane član bilo kog kluba koji bi mu dopustio da uđe u njega. Ukoliko crkva mora da bude savršena da bi vas zadovoljila, ta ista besprekornost će vas izopštiti iz njenog članstva, jer niste savršeni.

Ditrih Bonhofer (Dietrich Bonhoffer), nemački pastir koji je ubijen zbog suprotstavljanja nacizmu, napisao je knjigu koja je postala klasično delo o zajedništvu - Zajednički život. U njoj, on kaže da je razbijanje iluzija o lokalnoj crkvi dobro jer uništava naša očekivanja savršenosti. Što pre nestane te iluzije da crkva mora da bude savršena da bismo je voleli, pre ćemo prestati da je tražimo i počećemo da shvatamo da smo svi mi nesavršeni i da nam je potrebna blagodat. To je početak stvarnog zajedništva.

Sve crkve bi mogle da stave znak "Nesavršeni ljudi i žene su dobrodošli. Ovo je mesto samo za one koji priznaju da su grešnici, kojima je potrebna blagodat i koji žele da rastu".

Bonhofer u knjizi Zajednički život piše: "Onaj ko voli svoj san o zajednici više od samog hrišćanskog zajedništva postaje uništitelj ovog drugog... Ako svakodnevno ne zahvaljujemo za hrišćansko zajedništvo u kome se nalazimo, čak i ako nema velikih iskustva, nema otkrivenog bogatstva, već više slabosti, maloverja i teškoća, ako nasuprot tome samo nastavimo da se žalimo Bogu kako je sve ništavno i bedno, tako daleko od onoga što smo očekivali, onda sprečavamo Boga da pusti naše zajedništvo da poraste prema meri i blagoslovu koji postoji za sve nas u Isusu Hristu."

Ohrabrujte umesto što kritikujete.

Uvek je mnogo lakše stajati po strani i napadati one koji rade umesto da budemo uključeni i damo doprinos. Bog nas stalno upozorava da ne kritikujemo, upoređujemo ili sudimo jedni drugima. "Stoga, ne osuđujmo više jedan drugoga, nego radije smatrajte da je pravo - ne postavljati bratu spoticanja ili sablazni" (Rimljanima 14,13); "Ne opadajte jedan drugoga, braćo. Ko opada brata ili osuđuje svoga brata - opada zakon i osuđuje zakon; ako pak osuđuješ zakon, ne izvršuješ zakon, nego si njegov sudija" (Jakovljeva 4,11); "Ni jedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo koja je dobra za nazidanje - gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorna" (Efescima 4,29); "Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati" (Matej 5,9); "Ne uzdišite, braćo, jedan protiv drugoga, da ne budete osuđeni; vidi, sudija stoji pred vratima" (Jakovljeva 5,9).

Kada kritikujete drugog vernika zbog onoga što čini u svojoj veri i iz čistog ubeđenja, onda se mešate u Božji posao: "Ko si ti što sudiš tuđem sluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; biće ipak postavljen, jer Gospod može da ga postavi" (Rimljanima 14,4).

Apostol Pavle dodaje da ne smemo da osuđujemo i da se ugledamo na druge vernike koji imaju drugačije osvedočenje od našeg: "A što ti osuđuješ svoga brata? ili što ti nipodaštavaš svoga brata? Znaj da ćemo svi izići pred sud Božiji" (Rimljanima 14,10).

Kada osuđujem drugog vernika, dešavaju se četiri stvari: Gubim zajednicu sa Bogom, pokazujem svoj ponos i nesigurnost, činim nešto zbog čega će mi Bog suditi i povređujem zajedništvo crkve. Kritičarski duh jeste loša navika.

Sveto pismo naziva satanu: "tužitelj naše braće" (Otkrivenje 12,10). Đavolji posao je da optužuje, da se žali i kritikuje članove Božje porodice. Kada god to učinimo, mi smo prevareni jer radimo ono što je satanin posao. Zapamtite, drugi hrišćani, bez obzira na to koliko se ne slažete sa njima, nisu pravi neprijatelji. Svo vreme koje utrošimo upoređujući ili kritikujući druge vernike je trebalo da bude utrošeno na izgradnju našeg zajedništva. Sveto pismo kaže: "Starajmo se stoga za ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju" (Rimljanima 14,19).

Nemojte da slušate ogovaranje.

Ogovaranje je žudnja za informacijama kada niste ni deo problema niti deo rešenja. Znate da je širenje glasina loše, međutim ne treba ni da ih slušate, ukoliko želite da zaštitite svoju crkvu. Slušanje ogovaranja je poput prihvatanja ukradene robe i osuđuje vas za kriminal.

Kada neko počne da vam nekoga ili nešto ogovara, sakupite dovoljno hrabrosti da kažete. "Stani. Ne želim to da znam. Da li si razgovarao sa tom osobom?" Osobe koje su nekoga ogovarale vama, to će isto da učine i o vama. Ne možete imati poverenja u njih. Ukoliko slušate ogovaranje, Bog kaže da prouzrokujete probleme. Evo šta o tome kaže mudri Solomun: "Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan" (Priče 17,4); "Opak čovek zameće svađu, i opadač rastavlja glavne [najbolje] prijatelje" (Priče 16,28); "Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra" (Priče 26,20); "Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tuđe stvari ne otkrivaj" (Priče 25,9); "Ko otkriva tajnu, postupa neverno; zato se ne mešaj s onim koji razvaljuje usta" (Priče 20,19). Novi zavet kaže: "To su ti što stvaraju razdor, čulno nastrojeni ljudi koji nemaju Duha" (Juda 1,19. st).

Tužno je što u Božjem stadu, najveće povrede obično dolaze od drugih ovaca a ne od vukova. Zbog toga apostol Pavle daje upozorenje o "hrišćanskim kanibalima" koji izjedaju jedni druge i uništavaju zajedništvo. "Ako se pak međusobno ujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite" (Galatima 5,15). Sveto pismo uči da ljudi, koji stvaraju ovu vrstu problema treba da se izbegavaju. "Ko otkriva tajnu, postupa neverno; zato se ne mešaj s onim koji razvaljuje usta" (Priče 20,19). Najbrži način da se reši problem u crkvi ili maloj grupi jeste suprotstavljanje onima koji ogovaraju i insistiranje da prestanu da to čine. Solomun je to rekao rečima [koje smo već malopre pročitali]: "Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra" (Priče 26,20).

Primenjujmo Božje metode za rešavanje sukoba.

Kao dodatak principima koje smo malopre spomenuli, Isus je dao crkvi tri jednostavna koraka za rešavanje sukoba. "Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobio si svoga brata. Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. A ako njih ne posluša, kaži Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik" (Matej 18,15-17).

Kada postoji sukob, iskušenje je da se žalimo trećoj strani umesto da hrabro govorimo istinu u ljubavi s osobom koja nas je razočarala tj. s kojom imamo problem. Ovo stvar čini još gorom. Umesto toga, treba da razgovarate direktno sa osobom koja je u to uključena.

Lični razgovor je uvek prvi korak i treba ga preduzeti što pre. Ukoliko se problem ne može rešiti među sukobljenim stranama, sledeći korak jeste da se sa jednim ili dva svedoka ode kod druge osobe i na taj način pokuša rešiti problem i popravi odnos. Ali šta učiniti ako osoba još uvek ustraje u svojoj tvrdoglavosti? Isus kaže da tada problem treba izneti pred crkvu. Ukoliko osoba i tada odbije da posluša, prema osobi se treba odnositi kao prema neverniku odn. neznabošcu i "da se takav preda satani na propast tela, da se duh spase na dan Gospodnji" (1. Korinćanima 5,5).

Podržavajte svog pastira i vođe.

Ne postoje savršene vođe, ali Bog daje vođama odgovornost i autoritet odn. vlast da se brinu o jedinstvu crkve. Tokom međusobnih sukoba ovo je veoma nezahvalan posao. Pastiri veoma često imaju nezahvalan posao da budu posrednici među povređenim, sukobljenim ili nezrelim članovima. Takođe, dat im je i nemoguć zadatak da učine svakoga srećnim u svemu tome, što nije pošlo za rukom ni samom Isusu.

Biblija je sasvim jasna po pitanju toga kako treba da se odnosimo prema onima koji nas služe: "Budite poslušni svojim starešinama i pokoravajte se, jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to odgovarati; da oni to čine s radošću a ne uzdišući, jer vam ovo ne bi bilo od koristi" (Jevrejima 13,17).

Pastiri će jednoga dana stati pred Boga da polože račune kako su bdili nad vama. "jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to odgovarati" (Jevrejima 13,17). Međutim, ovde ste ubrojani i vi, jer će svako položiti računa Bogu koliko je bio poslušan svojim starešinama [Jevrejima 13,17].

Biblija daje pastirima veoma precizna uputstva kako da se odnose prema onima koji cepaju zajedništvo. Oni treba da izbegavaju rasprave i ponizno uče one koji se suprotstavljaju ujedno se moleći da se promene. Takođe, oni treba da upozore one koji žele da se dokazuju, moleći se za jedinstvo i sklad, i ukore one koji su neuljudni prema vođstvu, udaljujući one koji žele da podele crkvu ukoliko odbijaju dva upozorenja. "Ovo napominji zaklinjući ih pred Bogom da se ne prepiru, što ničemu ne koristi, već ide na propast onih koji slušaju... A budalasta i nevaspitana zapitkivanja odbijaj znajući da rađaju borbe. Jer služitelj Gospodnji ne treba da se upušta u takve borbe, nego treba da bude blag prema svima, kadar poučiti, voljan zlo podnositi, da u krotkosti vaspitava one koji se protive, ne bi li im kako Bog dao pokajanje na poznanje istine, i da se osveste od zamke đavola, koji ih je žive zarobio da čine njegovu volju" (2. Timoteju 2,14; 2. Timoteju 2,23-26); "Ovo govori i opominji i karaj sa svakom odlučnošću; niko da te ne prezire. Podsećaj ih da se pokoravaju poglavarstvima i vlastima, da budu poslušni, spremni na svako dobro delo, da ne hule ni na koga, da se ne svađaju, da budu pravični pokazujući svaku blagost prema svima ljudima... Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja izbegavaj, znajući da se takav izopačio i da greši, te sam na sebe navlači osudu" (Titu 2,13-3, Titu 2,10-11).

Mi štitimo zajednicu kada odajemo priznanje onima koji nam služe vodeći nas. Pastirima i starešinama su potrebne naše molitve, ohrabrenja, razumevanje i ljubav. Nama je zapoveđeno "Vas pak, braćo, molimo da odajete priznanje onima koji se trude među vama, i svojim pretpostavljenima u Gospodu, i onima koji vas poučavaju; cenite ih iznad svega u ljubavi zbog njihovog dela" (1. Solunjanima 5,12-13).

Pozivam vas da prihvatite svoju odgovornost da zaštitite i da se zalažete za jedinstvo svoje crkve. Učinite sve što je do vas, i učinićete ono što je Bogu ugodno. To nije uvek lako. Ponekad ćete morati da učinite nešto što je najbolje za Telo [zajednicu, Crkvu], ali ne i za vas lično, čime ćete druge staviti ispred sebe. To je razlog zašto nam je Bog poverio crkvenu porodicu - da se naučimo nesebičnosti. U zajednici učimo da kažemo "mi" umesto "ja" i "naše" umesto "moje". Bog kaže: "Niko neka ne traži svoje dobro, nego dobro drugoga" (1. Korinćanima 10,24).

Bog daje blagoslove nad crkvom koja je jedinstvena. U Sadlabek crkvi, svaki član potpisuje zavet koji uključuje i obećanje da će štiti jedinstvo naše zajednice. Kao rezultat toga, crkva nikada nije imala sukob koji je doveo do cepanja zajednice. To je važno, jer je to jednodušna zajednica puna ljubavi, i mnogi žele da budu njen deo. U proteklih sedam godina, crkva je krstila preko 9.100 novih vernika!

Šta je to što lično činite da bi vaša crkvena porodica bila toplija i puna ljubavi? U vašoj zajednici postoje mnogi ljudi i žene kojima je potrebna ljubav i mesto da pripadaju. Istina je da svako treba i želi da bude voljen. Kada ljudi pronađu crkvu gde postoji međusobna ljubav među vernicima, i gde se brinu jedni za druge... moraćete da zaključate vrata i držite masu podalje.