• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Svi ljudi oko nas kukaju, psuju i gunđaju. Kao da su u sve razočarani, i jedino što im je još preostalo jeste kritikovanje moralnog stanja svih oko nas. Svakodnevno slušamo kako je sve loše. Vlada loše obavlja svoj posao. Banke su pune prevaranata. Preduzeća su pokupovali svi bivši direktori, ali su ih pre toga pokrali koliko god su mogli. Svi žele puno para i lak život, ali niko neće da radi. Kriminal je u porastu, čovek se plaši da izađe na ulicu, ili kada mu stranac pozvoni na vrata. U svemu ovome ima puno istine. Ovo je samo delić sveg zla koje nas okružuje. Treba li da kukamo, psujemo i govorimo da je u vreme socijalizma bilo bolje?

Moral naroda je jako nizak, iako je naš narod poprilično obrazovan. Današnje stanje izričito pokazuje da obrazovanje čoveka ne čini časnim, poštenim, savesnim, pravdoljubivim ili ljubaznim. U našoj zemlji je puno obrazovanih prevaranata, grabežljivaca, sebičnjaka i zločinaca. I obrazovani ljudi su kruti, drski, bezosećajni i sebični. Velika većina našeg naroda se danas rukovodi parolom da je sebičnost jedini razuman način rada i življenja. Posledica toga jeste bezobzirnost, krutost, omalovažavanje drugih ljudi i zakon jačeg.

Otkud to u našem narodu? Sa našim narodom je isto kao i sa puno naših njiva. Tamo gde se zemlja ne ore, ne obrađuje i gde se nešto kvalitetno u nju ne posadi, tamo raste samo korov. "Dobro seme" iz koga u ljudskim srcima rastu dobre osobine jesu dobrota, vernost, samokontrola, ljubaznost, strpljivost, razumevanje, poštenje, oslonac i ljubav spremna da služi jeste samo Evanđelje Isusa Hrista. Tamo gde se u čovečje srce ne poseje dobro seme Evanđelja, tamo ne može da izraste ništa drugo osim korova loših osobina. Prestanimo već jednom da sami sebi stvaramo iluzije da će na njivi ljudskog srca izrasti dobre i plemenite osobine bez semena Hristovog Evanđelja. Neće izrasti! To je jednostavno nemoguće! Ako se pšenica ne poseje, ona neće ni izrasti. Isto tako, kao što je u zemlji samo seme korova, i na njivi ljudskih srca je samo seme loših osobina. Biblija o tome već odavno govori: 1. Mojsijeva 6,5; Jeremija 17,9; Marko 7,21-23; Galatima 5,19-21.

Ideolozi socijalističko-komunističkog režima su bili uvereni da se čovek rodi kao dobar, ali da ga kvari sredina u kojoj živi. Zato su izgradili "socijalističko okruženje". Život je pokazao da su korovi poput sebičnosti, bezobzirnosti, krutosti i prevare bujali najviše baš u srcima socijalističkih vođa. I baš zato što su sve učinili da bi sprečili sejanje dobrog semena Hristovog Evanđelja u srca dece i omladine, stasala je generacija koja ima u srcima samo ono što je nasledila: sebičnost, grabežljivost, zavist, ponos, lukavstvo, zle misli, kurvarstvo, ubistva, svađe, razdor, pijanstvo i slične stvari. Tokom 40 godina ovi korovi su bujno izrastali u srcu našeg naroda. A sada bogato cvetaju, zato što ih jako nemarno kose kose zakona.

Svi znamo da korove nije dovoljno samo kositi, zato što će jako brzo ponovo izrasti. Znamo da nije dovoljno samo zaorati korov. Iz uzorane zemlje će izrati novi korov. Postoji jedno jedino uništenje korova: detaljno kultivisati zemlju i uništiti svo korenje od korova a zatim posejati u tako pripremljenu zemlju novo i kvalitetno seme. Samo iz takvog semena će porasti nove i kvalitativno vredne biljke.

U duhovnom životu je ova detaljna kultivacija - stvarno pokajanje. Zatim se u zemlju ljudskog srca mora posejati novo seme Hristovog Evanđelja - Hristovo učenje - ne učenje neke crkve. To je jedini način da se naš narod promeni - pokajanje i Hristovo učenje. Pa ipak, narod se kao celina neće promeniti. Do promene mora doći kod svakog pojedinca ponaosob.

Zbog lošeg duhovnog i moralnog stanja našeg naroda krivicu ne snose samo ateisti, nego i mi, hrišćani. Setite se samo koliko je hrišćanskih roditelja odustalo od hrišćanskog načina vaspitavanja svoje dece i prestalo je da ih vodi u crkvu, samo zato da im vera u Gospoda ne bi bila prepreka na putu ka studijama. Nažalost, i neki hrišćani su mislili da je obrazovanje vrednije nego kvalitetan karakter njihovog deteta. Grešku nisu napravili samo obični ljudi, hrišćani, nego i propovednici i popovi, kada su zbog ponuđenih pogodnosti sarađivali sa režimom, koji je svesno sprečavao širenje Evanđelja među decom i omladinom. To je krivica nas, hrišćana. I mi imamo udela u tome što je savremena generacija našeg naroda tako zarasla u korov.

Da li postoji način da se stvari poprave? Sigurno to nije putem kukanja, psovanja, kritikovanja i gunđanja, ili spominjnja na "bolje" dane iz vremena socijalizma. Duhovnu i moralnu situaciju u ljudskim srcima neće promeniti ni jedna vlada, religija ili režim.

Postoji samo jedan put, koji vodi ka promeni. To je put duhovnog nanovorođenja pojedinih građana. A nanovorođenje je moguće samo uz pomoć Hristovog Evanđelja. Sejanje Božje Reči mogu pripremiti samo pravi hrišćani koji istinski žive sa Bogom. Na koji način? Samo stvarnim pokajanjem!

- Tako, što ćemo se kajati zbog stvari koje smo u svom hrišćanskom životu pokvarili i zanemarili.

- Tako, što ćemo se kajati zato što smo zatajili u sopstvenim porodicama, i svojom neverom učinili da se naši bližnji još više udalje od Hrista.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za naše pastore i propovednike, što su ponekad bili na sablazan i što su često propovedali ljudska gledišta a ne Hristovo učenje.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za sve hrišćane u našoj zemlji, koji su u vremenima socijalizma zatajili, i kojima je bila bitnija karijera sopstvene dece od istine Evanđelja.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za hrišćane koji danas vide samo svoje sopstvene interese a za Božje delo opet nemaju dovoljno ni vremena, ni snage.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za naš narod, koji u svom ponosu odbacuje Hristovo Evanđelje, i misli da će obrazovanjem i kulturom sam sebe promeniti na bolje.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za sve učitelje koji i danas vode mladu generaciju našeg naroda ka bezbožnom životu.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje za sve umetnike, uglavnom za one, koji se u svojoj umetnosti podsmevaju svetom Bogu i omalovažavaju sveto Božje ime.

- Tako, što ćemo činiti pokajanje i za one, koji su na vodećim položajima i te svoje položaje iskorištavaju za sopstveno bogaćenje i ostvarivanje sopstvenih interesa, umesto da se zalažu za blagostanje i pravdu za sve jednako.

- Tako, što ćemo moliti za Božju milost i delovanje Duha Svetog u našim hrišćanskim porodicama, u svim crkvama i starešinstvima crkava. Samo zbog crkve će Duh Sveti delovati na ostale članove naroda.

- Tako, što ćemo svedočiti o snazi Hristovog Evanđelja, koje je promenilo naše živote, i da više ne moramo da kukamo, psujemo i gunđamo, nego u svim okolnostima da hvalimo Gospoda, blagosiljamo i molimo Božju milost za one koji žive u sebičnosti, samodovoljnosti, bezobzirnosti i moralnoj prljavštini.

Ako želimo da naše pokajanje bude ono pravo, treba da ga spojimo sa postom. Isto tako, kao što je to radio Božji narod Starog Zaveta i Hristova crkva u apostolskim vremenima.

Da je našim ustima i životom hvaljen naš Gospod, koji nam daje radost i sigurnost nadanja u svim životnim situacijama, i učinio nas je zracima svog blagoslova za druge ljude.