misaone refleksije
Izbroj dobijene blagoslove a ne krstove koje moraš nositi.
Izbroj sve svoje dobitke a ne gubitke.
Izbroj sve svoje trenutke radosti umesto dana tuge.
Izbroj sve svoje prijatelje a ne svoje neprijatelje.
Izbroj svaki svoj osmeh a ne svoje suze.
Izbroj svoje trenutke hrabrosti a ne straha.
Izbroj svoja dobra dela a ne loša.
Izbroj svoje zdravlje umesto svog novca.
Na kraju uračunaj u sve to Boga a ne sebe.
Bliski istok: "Film 'Stradanje Isusovo' donosi Isusa ljudima. Jaser Arafat je ovaj film gledao na privatnoj projekciji sa dvoje hrišćanskih vođa iz Ramale. Film se može naći svuda, na pijacama Gaze se nude piratske kopije ovog filma. Uticaj ovog filma na muslimane sa srednjeg istoka je fenomenalan." izjavljuju hrišćani iz ove regije.
U gradu Bahrainu vlasti su zabranile prikazivanje ovog filma, ali vlasnici bioskopa, kao i na stotine muslimana i hrišćana kroz proteste su prisilili vlasti da promene odluku. Bahrainski muslimani suniti su bili protiv prikazivanja ovog filma, dok su ga šitski muslimani, podržavali.
Film "Stradanje Isusovo" po gledanosti u Ujedinjenim arapskim emiratima je potukao sve rekorde. 66.321 ulaznica je prodato u Dabaju za prva tri dana prikazivanja i te je po gledanosti dospeo na prvo mesto, iznad filma "Matriks" za koji je bilo prodato 59.000 ulaznica. U Kuvajtu su otkazane sve projekcije drugih najavljenih filmova, da bi se u svim kino salama multipleksa davao samo film "Stradanje Isusovo". Među gledaocima je bilo neobično mnogo žena, da li to znači da su one negde čule Evanđelje?
"U Kataru (Qataris) se film koji govori o Isusu mogao pogledati samo na tajnim kućnim projekcijama." piše jedan misionar. "Javno prikazivanje filma 'Stradanje Isusovo' je za 2 sata doseglo više Katarčana od misionara koji tu rade više od pet godina," kaže jedan izveštaj. Film je titlovan na arapski jezik, što je učinjeno ispravno i doslovno. Muslimani koji su gledali film su bili duboko ganuti - plakali su i jecali, bili su zapanjeni brutalnošću koja je bila ispoljena nad Isusom."
"Jedan od razloga zašto arapski muslimani hrle u bioskope da vide film "Stradanje Isusovo" je to, što se o njemu govori kao o antisemitskom filmu. Mnogi od njih mrze Jevreje, i zbog toga su pogledali film. Zar ovo nije zapanjujuće? Bog upotrebljava ovaj film da bi ovim ljudima preneo jednu sasvim suprotnu poruku, da treba ljubiti svoje neprijatelje, i da je Isus molio za svoje neprijatelje dok je krvav visio na krstu? Ovo je nešto što duboko dotiče muslimane," kaže jedan drugi izveštaj. Mnogi Arapi sada traže od svojih poznanika hrišćana da im nabave primerak Novog zaveta ili traže na Internetu Bibliju na arapskom jeziku. "Nikad pre nismo videli da se ovako nešto," kaže jedan hrišćanin iz te oblasti.
(Kratak sažetak)
Pretpostavlja se da u SAD ima oko 12 miliona hrišćana koji imaju lični odnos sa Isusom Hristom, ali ne pripadaju ni jednoj crkvi. "Mnogi američki propovednici i TV evanđelisti govore o tome da se u Americi upravo sada događa jedno neobično probuđenje," govori Fred Džakson i Alie Martin iz Agape Presa. Ovo probuđenje se uopšte ne odigrava u crkvi, ustvari ono nema nikakve veze sa njom. Istraživačka grupa Barna (Barna Research) otkrila je da se broj odraslih hrišćana u SAD koji više ne žele pripadati ni jednoj crkvi od 1991. sa 35 miliona popeo na 75 miliona.
Međutim, ova pojava nije prisutna samo u SAD već i u drugim delovima sveta, tako da se može govoriti o ovome fenomenu kao globalnom. David Baret, autor knjige "Svetska enciklopedija hrišćanstva" (World Christian Encyclopedia), procenjuje da trenutno u svetu ima oko 112 miliona "hrišćana van crkve", a to ukupno 5% od sveukupne ljudske populacije koja sebe naziva hrišćanskom.
"Zašto ljudi napuštaju crkve? Da li je u pitanju neki pokret? Pita hrišćanski pisac sa Novog Zelanda, Andrev Strom. On je o ovom problemu govorio u svojim radio emisijama (mart, 2003.) i putem Interneta. Andrev nije bio pripremljen na odgovore koje je dobijao. "Za kratko vreme dobio sam gomile E-mail poruka od hrišćana širom sveta, koji su napustili svoje crkve. Jedna stvar je jasno vidljiva u svim tim porukama, ti ljudi gore za Isusom."
Pastor Alen Džamieson, sa Novog Zelanda u svojoj knjizi "Vera bez crkve" (A Churchless Faith), iznosi činjenicu, da oni koji napuštaju crkvu su uglavnom vodeće osobe: đakoni, starešine, učitelji i sl. Mnogi od njih, oko 40% su punovremeni radnici za Boga. Njihov razlog za napuštanje crkve nije taj da su izgubili veru u Boga, već naprotiv, oni smatraju da ako ostanu u crkvi, da bi im se to moglo dogoditi - a to ne žele.
