• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Isus Hrist je naš uzor kako da živimo bogougodnim životom. U svemu u čemu se ugledamo na Njega napredovaćemo. Stoga, ako sledimo Njegov primer u molitvi i mi ćemo iskusiti ono što je On iskusio: promenu i pobedu.

"A kad prođe osam dana posle onih reči, uze Petra i Jovana i Jakova i iziđe na goru da se pomoli Bogu. I kad se moljaše postade lice Njegovo drugačije, i odelo Njegovo belo i sjajno." Lk. 9:28-29 (Vidi i Mt. 17:1-2)

Isus se popeo na visoku goru da se pomoli, što predstavlja Njegovu nameru da se približi Bogu. Lice mu je postalo sjajno što ukazuje da je doživeo prisnu blizinu sa Bogom, isto kao i Mojsije kada je govorio s Gospodom (2. Moj. 34:29-30). Njegove haljine su postale blještavo bele, što je simbol čistote, svetosti i pravednosti (Otk. 3:5; Otk. 19:8).

Ako hodimo Isusovim stopama u molitvi sa željom da što bliže priđemo Bogu, ova ista promena i pobeda će se pokazati i u našem životu. Sveze ovog sveta će spasti i uslediće odvojenje od njegove nečistote (2. Kor. 6:17). Naša srca neće više biti u okovima prošlosti, Isa. 52:2, "...skini okove s vrata svojega, zarobljena kćeri Sionska." Bićemo slobodni u Gospodu, Gal. 5:1, "Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti." Bićemo izbavljeni iz Egipta starog načina života i kroz molitvu će biti uklonjena bilo kakva želja, ili težnja za povratkom tom prošlom životnom stilu. Stare navike i okruženje više neće imati vlast nad nama. Otvoriće nam se um za poznanje Božije istine i otkrivenja, dobićemo mir u svojim dušama i žar u srcima, da Mu još bolje služimo (Jer. 33:3).

Međutim, mi imamo sklonost da u najpresudnijem momentu zaspimo.

"A Petar i koji behu s njim behu zaspali..." (Lk. 9:32)

Radi toga nas Gospod opominje da stražimo u molitvi. Tako ćemo sebe sačuvati od napasti, jer je duh srčan, ali je telo slabo. U Getsemanskom vrtu apostoli su se čak dva puta uspavali dok se Isus molio, pa je oba puta morao da ih budi (Mt. 26:40-43). Isaija 52:1 kaže, "Probudi se, probudi se..." Ako smo se uspavali, vreme je da se probudimo i dobićemo novu snagu (Isa. 40:28-31). Nova snaga će nam pomoći u borbi sa slabostima i iskušenjima, i moćićemo da kažemo da "je veći koji je u nama, nego li koji je na svetu" (1. Jn. 4:4).

Ne dozvolimo zato da nam dosadi moliti se, već stražimo u molitvi neprekidno (Lk. 18:1; Kol. 4:2; 1. Sol. 5:18; Ef. 6:18). Budimo uporni bez posustajanja znajući da ćemo na posletku ubrati plodove (Dan. 6:10, 13; Lk. 18; 1. Car. 18).

Sve ovo može biti ključ za uspešan, ili neuspešan molitveni život.

Da li smo nekada bili uporni u molitvi, ali bez rezultata? Ako jesmo, upitajmo se šta je razlog? Možda nismo činili Božju volju ili smo tvrdo spavali u grehu (Jvn. 9:31). Možda je bezakonje zaživelo u našem srcu (Ps. 66:18; Jer. 14:12; Isa. 58:3-7). Možda, nismo molili ugodno Njegovoj volji, već po svojim telesnim željama (Jak. 4:3).

Budimo oprezni da se ne desi da nam Gospod na kraju i usliši takvu molitvu i bude nam na pogibao (Ps. 106:15).

Zato je važno, kada se molimo da budno i trezveno tražimo Boga. Takođe, da nam podari čisto srce koje će moliti po volji Njegove duše, da bi nam bilo uslišeno na blagoslov (1. Jvn. 5:14). Pre nego što se počnemo moliti zapitajmo se da li smo pokrenuti pobožnim namerama ili svojim ličnim motivima? Za kakvu potrebu ili potrebe želimo da se molimo i kakve rezultate očekujemo?

Molitva ne treba da bude pitanje izbora već način života, ako hoćemo da iskusimo pobedu u Hristu. Naša svakodnevica je puna neizvesnosti i nesigurnosti i ne preostaje nam drugo nego da se ozbiljno i trezveno predamo molitvenom životu kao nikada ranije (1. Pet. 4:7). Ne brinimo se zato ni za šta, već izlivajmo zahvalno srce pred Bogom i naše misli će biti sačuvane u Hristu Isusu (Fil. 4:6-7). Budimo istrajni u molitvi da bi se sila uselila u naše živote, domove, narod pa i svet u kome živimo.