Naslovna » Magazin » Arhiva » #21 » ....

Brat

Dietrich Bonhoffer
"Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom. Zato dakle ako prineseš dar svoj k oltaru, i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te, ostavi onde dar svoj pred oltarom, i idi pre te se pomiri s bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj. Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave. Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara." (Mt. 5,21-26)

"A ja vam kažem" - Ovom rečju Isus sažima sve što je rekao o Zakonu, pre navedenih stihova (Mt. 5,17-18). Njegove izjave same po sebi isključuju da se ovde na Isusa gleda kao na nekakvog revolucionara - nekog ko je došao da ruši, ili da se misli da je reč o nekom načinu suprotstavljanja mišljenja, kako su to činili rabini.

Isus ovde nastavlja ono što je pre rekao i dovodi to u jedinstvo sa Zakonom Mojsijevog saveza. U jedinstvu sa Božjim Zakonom pojašnjava da je On Sin Božji, koji gospodari iznad Zakona i koji ga sam daje. Samo onaj ko posmatra na Zakon kao Hristovu reč, može ga ispuniti. Pogrešno i grešno farizejsko razumevanje Zakona mora biti odbačeno. Ispravna spoznaja Zakona je jedino u spoznaji Hrista kao gospodara Zakona - Zakonodavca, i onoga koji ispunjava Zakon. On prisvaja taj Zakon. Time čini ono što Zakon uistinu i traži. Pogrešno razumevanje Zakona je postalo Isusov neprijatelj. Ispunjavanjem Zakona, Isus je na sebe navukao neprijatelje, krive revnitelje Zakona.

Isus svoje učenike najpre upućuje na zapovest zabrane ubistva i nebrige za brata. Život je dan od Boga i jedino ga Bog sme uzeti. Ubica nema mesta u zajedništvu sa Bogom. On potpada sudu Božjem, koji je sam izabrao.

Nedvosmisleno je jasno da brat, koji je pod zaštitom božanske zapovesti, nije samo brat iz zajednice - crkve, jer je jedino merilo delovanja za Isusovog učenika samo po Isusu Hristu koji on u poslušnosti sledi a koji je umro kao žrtva za sve ljude.

Isusovom sledbeniku je ubistvo zabranjeno pod pretnjom Božjega suda. Život brata predstavlja granicu koja se ne sme preći, narušiti. Međutim, jedno takvo narušavanje dešava se već po besu i ljutnji, više od toga po ljutitoj reči "raka" u prevodu "budala" (Mt. 5:21-22) koja nam izmakne, ili još više po svesnom ponižavanju i sramoćenju drugoga nazivajući ga ludakom ili tome sl..

Svaki se bes upravlja protiv života drugoga i traži njegovo uništenje. Ovde ne postoji nikakvo razlikovanje takozvanog pravednog besa od nepravednog. Isusov učenik se uopšte ne sme ljutiti i biti gnevan, jer će se tako ogrešiti Bogu i čoveku. Reč koja nam tako brzo izmakne, a koju mi tako neozbiljno koristimo, ukazuje da mi drugoga ne poštujemo, da se uzdižemo iznad njega i da svoj život više cenimo nego njegov. Ta reč postaje smrtni udarac za našega brata, jer izlazi za to da nekoga pogodi, povredi ili uništi.

Svesno sramoćenje i ponižavanje oduzima našem bratu njegovo dostojanstvo i u javnosti ga želi prikazati i učiniti omraženim. U mržnji se cilja na uništenje njegovog spoljašnjeg i unutrašnjeg života. Ja, dakle, njemu sudim. Ovo je čin ubistva, a ubica potpada sudu Božjem.

Ko se ljuti na svoga brata, ko mu upućuje ljutitu reč i otvoreno ga sramoti ili kleveće, taj nema opstanka pred Bogom. Odvajanjem od brata, on se odvojio i od Boga. On više nema pristup Bogu. Bogu se više neće svideti njegovo žrtvovanje, njegovo bogosluženje i njegova molitva.

Za onoga ko sledi Isusa, bogosluženje se više ne može razdvajati na službu prema Bogu i službu bratu, kako je to bio slučaj kod rabina. Ove dve službe su dva lica jedno istog novčića.

Preziranje brata znači skrnavljenje bogosluženja i gubitak svakog Božjeg obećanja. Pojedinac ili zajednica koja Bogu pristupa srcem koje mrzi, ili koje je nepomirljivo i isključivo, zapravo pristupa Bogu kao kakvom idolu, a ne kao pravom, živom Bogu. Njihova žrtva i dar neće biti primljeni sve dok je bratu uskraćena dužna ljubav, dok je izručen porugama, dok taj brat ima nešto protiv te zajednice.

Ne samo da moj vlastiti bes preči put ka Bogu, već je to i činjenica da je prisutan jedan brat koji ima nešto protiv mene, koga vređam, sramotim ili ponižavam. Zbog toga zajednica Isusovih učenika treba da se ispitati da li se ogrešila o nekog brata, da li je mrzila, sramotila i prezirala (kako je to već uobičajno u svetu), i da li zato nije kriva za bratovu smrt. U trenutku kada se sastaje na molitvu ili bogosluženje, ona treba prvo da se ispita ima li neko nešto protiv nje, jer ako ima, njena molitva neće biti uslišena. Neka se takođe ispita, pruža li Isusovu ljubav onima koje je svet osramotio i ponizio, jer to je ljubav koja nosi i čuva život. Ako ne čini ono što je pravo u Božjim očima, ništa joj neće pomoći, ni najispravnija teologija, ni najpobožnija molitva, ni najhrabrije svedočenje. Ona više ne sledi Isusa.

Bog ne želi da se odvoji od našega brata. On ne želi biti slavljen i uzvisivan kada je neko ponižen. On je Otac. On je Otac Isusa Hrista, koji nam je svima postao brat. To je i najveći razlog zbog čega Bog ne želi takvo odvajanje. Njegov vlastiti Sin bio je ponižen i osramoćen zbog Očeve slave. No, Otac ne želi odvajanje od svoga Sina, i zato ne želi da se odvoji ni od onih kojima je njegov Sin postao jednak, poradi kojih je njegov Sin nosio sramotu. Jer je Sin Božji postao čovek, zato više nije moguće odvojiti službu Bogu od službe prema bratu - to je jedna ista služba. Ko kaže da ljubi Boga, a mrzi svoga brata, taj je lažov (1. Jn. 4:20).

Zato onome, ko želi činiti istinsko bogosluženje sledeći Isusa, ostaje samo jedan put - put pomirenja sa bratom. Ko sa nepomirenim srcem prima Reč i večeru Gospodnju (euharistiju), taj prima svoj sud, jer pred licem Božjim on je ubica brata svoga. Stoga "najpre idi, te se pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar".

Težak je put koji Isus nalaže svome učeniku. Taj put je povezan sa mnogo vlastitog poniženja i sramote, ali to je jedini put ka Njemu, Raspetom bratu, i zato je pun milosti. U Isusu je spojena služba bratu i služba Bogu. On se pomirio sa bratom i prineo je Ocu jednu, istinsku žrtvu, samoga sebe.

Još uvek traje vreme milosti, jer još uvek imamo brata "sa kojim smo na putu". Pred nama je sud Božji. Još uvek se možemo nagoditi sa našim bratom, još uvek možemo otplatiti dug. No, dolazi čas kad ćemo morati stupiti pred Sudiju. Tada za nas može biti kasno, tada nastupa pravda i kazna, dok se ne otplati i zadnja para. Razumemo li uopšte da brat za Isusove učenike ne predstavlja Zakon, nego milost? Milost je, da se možemo nagoditi sa bratom, da mu možemo dati za pravo, da se možemo sa njim pomiriti. Pred sudom, on je naša milost.

Ove reči o izmirenju i sa bratom sa autoritetom nam može govoriti samo onaj ko je kao naš brat postao i naša milost, naše pomirenje i spas pred sudom Božjim. Ova bratska milost nam je darovana kroz čovečju prirodu Sina Božjega. Kada bi samo Isusovi učenici ispravno shvatili što ona znači?

Služba bratu koja mu daje pravo i život i koja mu ugađa, predstavlja put samoodricanja, put prema krstu raspeća. Niko nema veću ljubav od onoga ko svoj život predaje za svoje prijatelje. To je ljubav Raspetoga. Zato je Zakon ispunjen samo Isusovim krstom.

Tagged: odnosi| crkva|
"U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom."
- 1. Mojsijeva 1:1-2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 375
Ukupno: 2355639
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/021/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.