• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

1. Naučite svoju decu čitaju i slušaju Reč Božju - Bibliju. (5. Moj. 6:6-9)

2. Učite ih da razlikuju, šta je dobro a šta je zlo. (1. Car. 1:6)

3. Gledajte na njih kao na dar Božji a ne svoje vlasništvo (Ps. 127:3)

4. Usmeravajte ih i pokazujte im put Božji. (Pri. 22:6)

5. Napominjite ih i učite disciplini. (Pri. 29:17)

6. Volite ih bezuslovno i požrtvovano. (Lk. 15:11-32)

7. Ne izazivajte ih na bes, gnev. (Ef. 6:4)

8. Zadobijte njihovo poštovanje svojim dobrim primerom. (1. Tim. 3:4)

9. Brinite se za njihove telesne potrebe. (1. Tim. 5:8)

10. Predajte im svoju veru. (2. Tim. 1:5)

Vaša deca će sutra imati takav karakter, kakav danas odnegujete.

Pre otprilike sto godina, dok još nije bio izgrađen tunel Sveti Gothard, svi koji su putovali iz Italije u Švajcarsku i obrnuto, peške morali su da prelaze prevoj Sveti Gothard i to je zahtevalo dosta vremena. Zato se često putovalo u grupama. Jednom je tako putovala grupa zidara iz okoline grada Lugana u unutrašnjost Švajcarske, jer se tamo moglo više zaraditi. Među njima je bio i mlad čovek po imenu Antonijo, koji je prilikom putovanja počeo razgovor sa starijom ženom. Ona mu je govorila o Isusu Hristu. Antonijo o tome ništa nije hteo da zna. Ta žena je ipak Antoniju poklonila lepu u kožu uvezanu Bibliju. Poneo ju je sa sobom, ali je nije čitao.

Kada je stigao u grad Glarus, morao je da pomogne kod gradnje velike kuće. Usput je veselo psovao i rugao se zajedno sa svojim prijateljima. Pošto je završio zid, spazio je rupu koju je još trebalo zazidati. U tom trenutku se setio Biblije, koju je još imao u svojoj vreći i reče svojim drugovima: "Momci, setio sam se lepe šale. Pogledajte, tu imam Bibliju, koju ću staviti u ovu rupu."

Biblija je jedva ušla u tu rupu i korice se malo oštetile. "Tako vidiš, sada samo još malo maltera okolo," rekao je Antonijo, "baš bih hteo da vidim, da li će je đavo izvaditi!"

Posle nekoliko nedelja vraćao se Antonijo preko brda opet kući. Godine 1861. 10. maja, grad Glarus zahvatio je veliki požar. 490 zgrada potpuno je izgorelo. Ceo grad je bio strašna ruševina, grad je trebalo ponovo izgraditi.

Neki zidar iz severne Italije, po imenu Đovani dobio je zadatak da pretraži skoro novu zgradu, koja se bila delimično srušila. Čekićem je kucao po zidovima, kad je s jednog zida otpalo malo maltera. Na svoje veliko iznenađenje našao je u zidu knjigu. Izvadio ju je. Bila je to Biblija. "Kako se samo našla tu?", pitao se. Pa, to je bilo čudo, jer je on tu knjigu već jednom imao, ali su mu je bili oduzeli. "To mi se više neće desiti", pomislio je. Đovani je knjigu u slobodno vreme marljivo čitao, nije još sve razumeo, tek delimično Jevanđelje i Psalme, iz kojih je naučio i da se moli Bogu.

Nije prošlo mnogo vremena a on je saznao da je grešnik, ali i to, da ga Bog ljubi i da može dobiti, ako veruje u Gospoda Isusa Hrista oproštenje svojih greha. Kada se u jesen vratio svojoj porodici, u svoju zemlju, svuda je pričao, gde je doznao radosnu vest o svom spasenju. U slobodno vreme išao je sa koferom punim Biblija po okolini i propovedao radosnu vest - Jevanđelje.

Tako je došao i u grad u kome je živeo Antonijo. Na gradskoj pijaci postavio je sto sa Biblijama. Kada je Antonijo tuda prolazio, zastao je rekavši: "O, Biblije. To meni nije potrebno! Trebalo bi da pođem u Glarus, imam tamo jednu, uzidanu u zgradu. Baš bi voleo da saznam, da li je đavo uspeo da je izvadi?"

Đovani je ozbiljno pogledao mladog čoveka. Odmah mu je bilo sve jasno i reče mladiću: "Budite oprezni mladiću. Lako je rugati se, ali šta ćete reći, ako vam ja pokažem tu Bibliju?"

"Nemoj da se praviš važan", reče Antonijo, "tu knjigu sam obeležio i odmah bih je prepoznao. Tvrdim, da ni đavo ne bi mogao da je izvaditi iz zida." Đovani izvadi Bibliju i upita: "Poznajete li ovaj znak prijatelju?" Kad je video oštećenu Bibliju, u prvi mah Antonijo je ostao bez reči. "Pogledajte dobro! To nije učinio đavo, nego Bog, da bi vama potvrdio da je živ. On želi i vas da spasi." Na ove reči je iz Antonijevog srca buknula stara mržnja prema Bogu, njegova savest je počela da ga optužuje. Pozvao je svoje prijatelje: "Momci, dođite i recite šta ima ovaj da traži tu sa onim svojim Biblijama?"

Za nekoliko sekundi prevrnuli su Đovanijev sto, a njega su dobro izudarali. Zatim su se brzo razbežali kroz masu radoznalih gledalaca. Od tada Antonijo je postajao sve veći i veći neprijatelj Boga. Kada je jednog dana na svom radnom mestu opet popio previše alkohola, pao je sa 17 metara visoke skele i teško povređen stigao je u bolnicu. Jovan je to saznao i poslao mu divan buket cveća, pa i sam je otišao u bolnicu da ga poseti. Antonijevo srce je ostalo tvrdo poput stene, ali je Jovanova ljubav ostavila na njega snažan utisak. Posećivao ga je svake nedelje i tako je Antonijo počeo da čita Bibliju. U početku iz dosade, a kasnije ipak, iz interesa.

Jednom je čitao Jevrejima 12:5 "Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te On pokara." To je upravo odgovaralo njegovoj nesreći. Antonijo je čitao dalje i Božija Reč, koja može da razbije i najtvrđu stenu, počela je da deluje i u njegovom srcu. Shvatio je svoju krivicu i priznao pred Bogom. Naučio je da sa poverenjem veruje u svršeno Hristovo delo na krstu. Njegova se duša oporavila, ali je njegov kuk ostao paralisan. Nije mogao da nastavi prethodni posao, pa je našao lakši. Kasnije se oženio Đovanijevom kćeri, sa kojom je živeo u srećnom braku. Njegov tast je bio istovremeno i njegov brat u Hristu.

Antonijeva Biblija, koju je jednom uzidao, postala je najlepša zaostavština njegovoj deci.

Može se reći da je Jan Hus bio prorok, reformator i mučenik iz Češke. Njegova vatrena svedočanstva, su hiljadama ljudi otvorile oči, da vide svršeno delo izbavljenja Isusa Hrista. Međutim, javno objavljivanje Jevanđelja u toj zemlji nije dugo potrajalo Jan Hus je bio spaljen na lomači od rimokatoličke inkvizicije.

Krv hrišćana je u Husovo vreme tekla potocima (13. - 14. vek). Biblije i spisi "jeretika" bili su traženi radi uništenja. Jedna žena, kojoj je najveće bogatstvo bila Reč Božja, upravo je pekla hleb, kada je čula da dolaze inkvizitori. Oni su po celom selu vršili premetačine i hapsili svakoga kod koga su pronašli Bibliju ili neki drugi spis, koji su papa i rimokatolička crkva zabranjivali.

Bez oklevanja, žena na čija vrata su lupali inkvizitori, uzela je Bibliju, stavila je u testo i metnula u peć, da se peče sa ostalim hlebovima. Inkvizitori su ušli u njenu kuću, pregledali sve od podruma do tavana, ali Bibliju nisu pronašli. Kada su napustili kuću, hleb je već bio ispečen. Biblija sakrivena u hlebu i sa njim ispečena - ostala je neoštećena. Gle, čuda, Biblija je bila neoštećena, baš kao i Sedrah, Misah i Abdenego, koje je Navuhodonosor bacio u ognjenu peć (Dan. 3:19-26). I oni su izašli iz nje čitavi.

Deca ove odvažne žene sačuvali su "pečenu Bibliju" kao dragoceno porodično nasledstvo.

Skupljanje crkvenog priloga u jednoj crkvi na Floridi (SAD) postao je događaj o kojem se priča. Naime, dva tinejdžera su veoma rado prihvatila besplatni ručak koji crkva "Oslobođenja" (Deliverance Church) u Palm Biču nudi siromašnima svake nedelje. Ovo dvoje osim što su uzeli besplatan obrok, iz crkve su odneli i kasicu sa novcem, sa 200 dolara. Ova pljačka, je istog dana kao vest stigla na sve medije u gradu, pa da su ljudi odjednom počeli da šalju novac pokradenoj crkvi, da bi im nadoknadili štetu. Crkva je kao donaciju primila preko 2,500 dolara. Izvor: Charisma News Service.

"Za jevrejsku novu godinu (Rosh HaShana), krstili smo petoro," izveštava pastir Mesijanske crkve Avi. Broj Mesijanskih crkvi, takođe, je u porastu: "Populacija Izraela trenutno iznosi 6.6 miliona; dok u 1948 je bila samo 600,000. Pre dvadeset godina u Izraelu je bilo tek par Mesijanskih crkava; danas ih ima oko stotinjak," govori Avi. Izvor: Dugit.

"Jednoj veoma siromašnoj ženi razbolela se koza. Uprkos svoj nezi, medicinskim naporima i mantranju, bilo je očigledno da je koza došla do kraja svog života. Sve je sporije disala. Svi u selu su kozu već otpisali, ali ne i ova jadna žena, njoj je ova koza bila sve. Ona je otišla kod ovdašnjih hrišćana, u Yadav, koji su ujedno i pastirsko pleme, po pomoć. Oni su došli i pomolili se za kozu, koja je u momentu ustala na noge - bila je isceljena. Svi seljani videvši ovo bili su zapanjeni, i odmah su mnogi prihvatili Hrista. Kršteno je 25." Piše Agape Glas. Izvor: 'Agape Voice', Operation Agape's newsletter.