• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pročitaj: Psalam 149

Bog stvara sve novo! Njegova želja je da sve bude u pokretu ka Njemu. Pesma treba da bude pevana iznova kao da upravo sada po prvi put izvire iz dubine duše. Nije zanimljiva pesma koju pevaš isto kao juče. Možda si bio u Duhu i sećaš se kako te je Duh nosio dok si pevao a sada pokušavaš da se prebaciš na istu "frekvenciju" da bi te isto tako Duh poneo. Ali to je jučerašnja mana i već je ucrvljala. Neće ti prijati. Danas će te Duh na potpuno nov način povesti u pesmu.

Miris novih stvari (odeća, knjige, parfem...) privlači sve ljude. Verovatno zato, što smo stvoreni po Božjem liku a On takođe voli nove stvari. Bog voli miris novog. On je kreativan Bog a kreativnost je dao i čoveku. Najvažniji deo ove sposobnosti (kreativnosti) je DUH. Tvoj duh treba, kao da je potpuno nov, da peva Gospodu novu pesmu. Ako ti to pođe za rukom (za glasom), i ako ćeš svaki put pevati Gospodu novu pesmu, nećeš morati da trošiš toliko para na kupovinu novih stvari. Tvoju dušu će zadovoljiti NOVINA DUHA. Tvoj duh će na osnovu ovog novog iskustva biti obnovljen i uveden u novo zajedništvo sa Gospodom, u novu prisutnost Njegovu...

Klicanje dece Božje i radost Izraela je prirodna reakcija na Božju ljubav prema njegovom narodu. Ali Bog se naročito raduje svom narodu kada ovaj kliče i veseli se svome Bogu. To je obostrana radost. Zaista, kako da se Bog raduje narodu namrgođenom i ucveljenom kao da je na sahrani a ne na slavlju Bogu svome. Kako da se raduje Bog narodu koji je zaokupljen svojim problemima, tegobama, bolestima i brigama a svog Boga neprimećuje i ne može da se koncentriše na Njegovu slavu i veličinu.

Klicanjem i radošću u Gospodu se stvara kruženje slave. Bogu dajemo slavu a On svoju slavu stavlja na nas da bi mi klicali još više... To je venac (kruna, ukras) na Božjem narodu koji Gospod stavlja na nas dok kličemo. Taj venac je spasenje. Dobijaju ga oni koji Bogu čine čast slaveći Ga i kličući u Njegovoj radosti. Pošto znamo, da spasenje dobijaju pokorni a ne oholi, na osnovu ovog teksta je potpuno jasno da je pokornost nešto sasvim drugo nego što se uobičajeno smatra. Pokornost je slaviti Boga u radosti zato što je Bog, ući u radost tako veliku da počinješ klicati da bi izrazio slavu Boga svog.

Sveti u slavi kliču i raduju se. Radost je ovde izražena hebrejskom rečju koja treba da asocira na radost prirode (cvrkut ptica, duvanje vetra, žuborenje potoka i snažne udarce morskih talasa) a klicanje je izraženo rečju koja je ekvivalent za trijumfalni krik pobede i pobedničku pesmu. Zamislimo sada nekog ko leži u krevetu i počinje da peva pobedničku pesmu. Da li može da nastavi da leži? To je pesma ustajanja. Svako ko je čitao ovaj stih shvatio je da sa ležaja kliču bolesni. Sigurno je da ovakvim klicanjem njihova bolest odlazi i oni dobijaju pobedu kroz svoja usta i u svoje telo. Ne može se pobednička pesma pevati ležeći. Ili ćeš ležati, ili ćeš pevati pobedničku pesmu. Ne možeš je pevati čak ni sedeći. Moraš da ustaneš. To važi samo za sveti narod. Bezbožnici umiru od straha kada silazi slava Božja.

Sledi bitka. Bitka počinje ustima - rečima. Bitka pobede počinje zahvaljivanjem i uzdizanjem Boga. To je način da uhvatiš mač u svoje ruke. Pobeda je automatska. A protiv koga se vodi rat? Naravno da nećemo poraziti rečima i zahvaljivanjem neke kraljeve zemaljske. Radi se o vladarima u vazduhu, o duhovima koji uzurpiraju teritorije i muče ljude svojom tamom. Njih treba rasterati da bi ljudi videli svetlo jevanđelja Hristovog. A jedini način da se to uradi je klicati i radovati se u Gospodu, pevati novu pesmu, pesmu pobede. To je sud za demone a svetima je na čast. Bogu ostaje slava. Aleluja.