• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije. Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati. Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim. I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama. I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio. Tada dođe prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa. I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova. I dođe drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa. A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova. I treći dođe govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao. Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao. A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao: Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom? I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa. I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa. A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom." (Luka 19,11-27)

Dolazi kraj stare i početak nove godine i to je vreme, kada se svode stari računi. U bilansiranje života spada i svođenje računa. Kada se ovo spomene, mnogi pomisle na porodično svođenje računa sa njegovim mnogobrojnim stavkama. Beležimo sve prihode i rashode da bismo kasnije sa platom mogli bolje da planiramo. Planiramo popravke, krečenje, dogradnju... I to je opet neka vrsta svođenja računa. Neki se računovodstvom bave profesionalno; svi se preračunavamo u martu kada podnosimo poreske prijave i izračunavamo porez koji smo obavezni da platimo državi. Vrlo brzo smo naučili da poštujemo poreske državne organe, i nikome ne pada na pamet da zanemari obaveze koje proizilaze iz zakona.

Obratimo pažnju na još jedan vid računovodstva! O poslednjim događajima čovečanstva koje treba još da se dogode, govore mnogi stihovi u Novom Zavetu. Od poslednjih stvari zavisi i večni život i ulazak u Božje kraljevstvo, koje je uslovljeno novim rođenjem. Kako živimo kao hrišćani na zemlji? Kako se pored nas uvećava Božja milost? Kako upravljamo sa poverenim nam darovima i sposobnostima? Sve to je sastavni deo nauke o poslednjim stvarima - eshatologiji. Reč Božja nas uvodi u oblast ovog najvažnijeg računovodstva, koje bi mogli slobodno nazvati "završna poreska prijava", možda bolje "celoživotna poreska prijava" ili možda najbolje "ekonomski rezultat našeg hrišćanskog života".

I. Nada u dolazak Gospoda Isusa pravi podele

U Lukinom evanđelju je, nasuprot Matejevog, vidljiva razlika u broju kategorija ljudi o kojima se govori u ovoj priči. Čovek dobrog roda koji će postati kralj simbolizuje Gospoda Isusa Hrista. Deset slugu predstavljaju nanovorođene ljude, od kojih trojica predstavljaju različite tipove hrišćana. Neprijatelji koji nisu želeli da se podvrgnu njegovoj vlasti predstavljaju ljude koji odbijaju Hrista grubim, indirektnim načinom.

Uvod ove priče nam govori da je Hristov drugi dolazak neizbežna činjenica. Gospod će doći! Često možemo čuti štetne reči o skorom dolasku Božjeg carstva. Pogrešno je izračunavati godinu, mesec ili dan Isusovog dolaska, ali ispravno postupamo ako Ga očekujemo. I učenike je interesovalo kada će Gospod ponovo doći. Kad je Isus spasio Zakeja, upravo su išli iz Jerihona u Jerusalim, da slave Pashu - predivan praznik, pomen na oslobođenje Izraelaca od Egipćana moćnom Božjom rukom. Ovaj praznik je u učenicima bio praćen mislima o dolasku Božjeg carstva i Mesije. Pre svega kod Jakova i Jovana, koji su hteli da budu što bliže Isusu. Svaka Pasha je iznova raspaljivala ovu vatru. Čekali su Gospoda svakog trenutka, a imali su o njegovom dolasku, vlasti i obliku vladavine potpuno pogrešno mišljenje.

Dok su jedni očekivali Mesijin dolazak vrlo skoro, drugi ga uopšte nisu očekivali. Štaviše, javno su govorili da ne žele takvog cara. To što se odigravalo u priči desiće se i u stvarnosti. Gospod Isus će doći da caruje bez obzira da li to ljudi žele ili ne. Želje ljudi uopšte nisu važne. Nemojmo stavljati glavu u pesak, nego se suočimo sa Biblijskom istinom - Gospod Isus će doći drugi put kao Car i Gospodar. One ljude, koji ga ne primaju kazniće večnom odvojenošću od sebe. Mi, hrišćani, ne negiramo njegov dolazak, jer verujemo Njegovim rečima. Da li smo spremni za vreme njegovog dolaska? Da li se spremamo za Njega svojim načinom života?

II. Zašto je mogao
čovek dobrog roda da sudi svojim slugama?

Kada je bogati gospodar odlazio u daleku zemlju, da tamo preuzme kraljevstvo, poverio je desetorici svojih slugu deset kesa, da sa njima trguju. Tumači evanđelja upozoravaju da se kod Mateja spominju talanti, dakle velika suma novca. (Talanat = 60 mina = 6000 denara, tj. plata za 6000 radnih dana. Mina kod Luke 19,13 = 100 denara, a to je otprilike plata za 3 do 5 meseci.) Da li je bila poverena velika ili mala suma novca uopšte nije bitno. Slugama je dat taj novac da ga obrću. Svih deset je dobilo jednaku sumu. I svi Isusovi učenici su imali jednako poslanje:

Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin. (Matej 28,19-20 RDK)

To je poslanje sa kojim može svaki hrišćanin "da obrće". Drugo moguće tumačenje se odnosi na način života:

A svima govoraše: Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj će je sačuvati. Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi? (Luka 9,23-25 RDK)

Prva dvojica predstavljaju one koji su izgubili život za Hrista. To su bili obrtnici koji su trgovali za Isusa. Izgubili su svoje interese da bi dali čast svom Gospodu. Prvi je zaradio deset kesa, drugi pet. Zarada je bila velika - za svaku minu vlast nad jednim gradom. Preduzimati za Hrista se isplati.

Primetimo koja je nagrada: za vredan trud velika odgovornost, još više posla u Božjem carstvu. Osim toga kod preduzimljivih sluga je vidljiva zadivljujuća unutrašnja promena - iz njih više ne govori ponos i uobraženost:

Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa. (Luka 19,16 RDK)

Ne ja, nego Božja milost. Možemo li ovako govoriti o rezultatima svog rada za Gospoda? Da li možda sebi ne pripisujemo zasluge za sve što smo za crkvu i Gospoda uradili?

III. Po tvojim ću ti rečima suditi zli slugo!

Prva dvojica slugu predstavljaju hrišćane koji rade za Gospoda - veru potvrđenu delima. Treći sluga je slika formalnih hrišćana - proklamovanu veru bez dela, mrtvu. Hteo je da sačuva svoj život a ustvari ga je izgubio. Zašto?

1. Matej govori da je bio lenj. Možda je radio nešto u sekularnoj oblasti, ali je svoj dar milosti potpuno zanemario.

2. Nije poznavao Gospoda. Znao je da je tvrd čovek, da uzima ono što nije ostavio i žanje ono što nije posejao. Međutim, nije znao za milost. Nije znao da je sve Božji dar i da je sve to za nas Bog uradio.

3. Nije znao i nije primio dar. "Evo tvoja kesa..." Ovim je hteo da kaže: "Sačuvao sam tvoju kesu netaknutu, trebalo bi da mi budeš zahvalan što ti je takvu neoštećenu vraćam." Plašio se da rizikuje. Ništa neće pokvariti, ali ništa neće ni uraditi.

4. Žalosno je što mu je i ta jedna kesa bila oduzeta. Njegova kasa je bila prazna, zato što ništa nije zaradio, bilo mu je oduzeto i ono što je imao.

Kakva je žalosna sudbina formalnih hrišćana! Proći će vatrom stida i neizmernog razočarenja. Kakva će biti njihova promocija pred Gospodom. Videće kako neki dobijaju diplome a oni će proći samo tako, bez i najmanje pohvale. Njihov sopstveni stav će ih uveriti o njihovoj nerazumnosti. Desiće se nepopravljiva greška!

Zaključak

Živimo u vremenu koje nas svojim intenzitetom odvodi od večnog cilja, od završnog svođenja računa. Pre toga nismo imali tako izuzetne prilike da realizujemo svoje sposobnosti. Možemo da se bavimo preduzetništvom, da studiramo, da putujemo, zarađujemo, jednom rečju možemo da realizujemo svoje snove. Zaustavimo se i procenimo da li bi smo mogli da se ubrojimo u one dobre sluge. Da li se trudimo toliko za Gospoda da bi naša kesa zaradila drugih pet ili deset kesa?

Brine me to što neki od vas, zbog studija ili zaposlenja, ne praktikuju post ili ne posećuju časove biblijskog naučavanja. Mnogi ljudi zbog sopstvene ispraznosti i nedostatka vremena su smanjili broj odlazaka u crkvu - ne samo na molitvene sastanke, nego i na biblijske časove. Drugi opet nisu istrajali u službi pevanja, u praktičnoj pomoći. Nisu bitne tvoje brige, bitan je završni račun tvog života.

Želim da postaknem verne, koji nisu dozvolili da ih zavede svet svojim mamcima i koji vredno rade na poslu, ali i u crkvi. Svedoče o Isusu i kada ne vide rezultate. Proučavaju i grade telo Hristovo. Sa svetskog gledišta oni su izgubili svoj život zato što gube vreme za Hrista. Nakon istrajnog truda jednom će reći: "Gospode, tvoja kesa nije ostala zakopana, nego je donela drugih deset." Amin.

Prilikom svođenja završnog računa našeg života ostaće nam to što smo uštedeli za sebe, a nedostajaće nam to što nismo poklonili drugima.