• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Isus je došao u pravom trenutku istorije

U mnogim crkvama mesec pre 25. decembra prestaje uobičajeni rad. Sva nastojanja se posvećuju dolazećim božićnim svečanostima. Svi to činimo uprkos tome što skoro sigurno znamo, da 25. decembar nije datum Isusovog rođenja.

Bog ne stavlja svoj pečat odobravanja na neznabožački praznik plodnosti usred zime. Iako je vekovima Božić hrišćanska godišnjica, još uvek se zadržavaju neznabožački elementi. Za mnoge odane hrišćane je savremena komercijalizacija ovog datuma pomalo otužna, ali mora se reći da je Bog temeljito pripremao i stvarni Božić.

Mir

Dve stotine godina rimskog mira bile su deo ove pripreme. Ukoliko neko nije živeo u borbi, verovatno ne zna šta rat zapravo znači. On može da spreči uspešnu evangelizaciju. Za vreme Isusovog rođenja rimski mir je vladao celim svetom. Koliko god seže zapisana istorija, nije postojalo ništa slično pre Isusovog vremena, a isto tako ništa slično nakon isteka te dve stotine godina. Da li je to bila puka slučajnost ili Božija ruka nad istorijom? Bez tog mira, Isusova religija bi teško napredovala. Rat bi izgradio prepreke u najvećem broju država sveta. Mir pomaže evangelizaciju. Bog se postarao za svoje u vreme kada je to bilo važno.

Putovanje

Druga priprema se sastojala u lakoći i bezbednosti putovanja. To su omogućila dva neobična uslova. Rimljani su zbrisali gusarenje sa Sredozemlja. Time je otvorili morske puteve. Čovek je mogao da putuje bilo kuda duž Sredozemlja, bez opasnosti i sa lakoćom. Ovo su iskoristili misionari. Ne samo da su Rimljani zbrisali sa mora gusare, oni su se postarali i za lakoću i bezbednost putovanja po kopnu. Izgradili su puteve u one delove imperije do kojih se nije moglo stići morskim putem. Bili su to dobri putevi sa stanicama vojne straže, gde su putnici mogli bezbedno da noće. Putevi su bili čuvani i kontrolisani. Poticalo se putovanje. Ništa slično ranije nije postojalo. Da li su ti rimski putevi, kao arterije povezivanja razgranate imperije, bili izgrađeni samo iz vojnih razloga? Ili su se kretali u Božjem pravcu, premda toga nisu bili svesni? Pavle je mogao da putuje čitavim civilizovanim svetom zahvaljujući baš tim putevima. Bili su toliko dobro građeni da su još i danas isto tako dobri.

Jezik

Događale su se još važnije stvari. Postojao je jedan sveopšti jezik. Nije to bio jezik rimskih osvajača, nego je pripadao narodu koga su Rimljani okupirali: grčki jezik. Ljudi dosad još nisu izmislili bolje sredstvo komunikacije. Klasični antički grčki se menjao širokom upotrebom, ali je ipak zadržao dovoljno od svoje izražajnosti da prenese skoro bezgraničnu raznolikost nijansi značenja. Ovaj jezik je, takođe, imao sposobnost da na tačan način izražava misli, tako da je moguće prevesti ga na skoro sve jezike sa visokom verodostojnošću.

Isus je rekao svojim apostolima da evangeliziraju - i skoro u čitavom civilizovanom svetu bilo je moguće razumeti njihovu poruku. Bio je to trgovački jezik. Ovaj univerzalni jezik je omogućio širenje Evanđelja a da ljudi nisu morali mukotrpno da uče jezik.

Grčki je postao lingva franka starog sveta zahvaljujući osvajanjima Aleksandra Velikog i kasnije helenizaciji njegove imperije. I premda nije poznavao Boga, već tvrdio da je utelovljenje Ahila, i ne znajući šta zapravo čini, on je postao Božje oruđe da vrši pripreme za dolazak našeg Gospoda.

Očekivanje

Drugi faktor koji je omogućio evangeliziranje sveta bio je prodorni uticaj sveopšteg iščekivanja. Ono nije postojalo samo u Palestini, gde je versko tlačenje izazivalo mesijanske nade u božanske intervencije. To iščekivanje je bilo rašireno po čitavom starom svetu. Svi su očekivali da će se nešto dogoditi, čak i izvan sveopšte helenističke civilizacije.

Za neznabošce to je bilo manje određeno nego za Jevreje koji su očekivali izbavitelja sa svim njegovim političkim naglašavanjem. Svi su očekivali neki izvanredni događaj koji će promeniti tok istorije. Dolazak mudraca sa Istoka, vođenih zvezdom bila je samo jedna manifestacija ove sveopšte nade. Nije poznato kako ili kada se to iščekivanje pojavilo. Božji načini i postupci u istoriji nisu uvek vidljivi. No, to ne negira njihovu stvarnost.

Ljudi su mislili. Umni ljudi su shvatili slabost politeizma (mnogoboštva). Zanimljivo je da je najsnažniju osudu neznaboštva koja je ikada napisana, napisao Platon, i sam neznabožac u svojoj "Republici". Vredi tu knjigu pročitati.

Kada je počelo da se naveštava hrišćanstvo, čak i običan čovek mogao je da vidi da je bilo superiornije u odnosu na politeizam. Hrišćanska poruka je bila etički uzvišenija i pothranjivala je u čoveku idealizam. Tako je sopstveno razmišljanje pripremalo čoveka da odbaci neznaboštvo. Po Božjem proviđenju se Isus rodio "kad se navršilo vreme". Svet je bio spreman za njegov dolazak. Bio je nešto novo što je ispunilo prazninu.

Pismenost

Još nešto što je pomoglo da se širi Isusova religija, bila je pismenost. I ponovo, bilo je to poput našeg iskustva u Japanu. Živeli smo, eto, među pismenim ljudima, načitanijim od našeg sopstvenog naroda, a ipak su bili politeisti.

Bili su poput starog sveta Isusovog vremena, obrazovani, ali neznabošci. Jevreji se s pravom nazivaju "narod Knjige". Ovo je isto toliko tačno za hrišćane. I oni su bili narod knjige - Novog zaveta - već krajem prvog veka.

Novi zavet je došao u taj pismeni svet u Grčkoj. Grčki se mogao čitati bilo gde. Isusova religija je došla onima koji su bili upili učenja grčkog sveta, ali su bili oplemenjeni uzvišenijom etikom Judaizma. Hrišćanstvo je naveštalo još uzvišeniji sistem etike, zasnovan na Božjoj ljubavi i usredsređen u najuzvišenijoj osobi koja je ikada živela. Pročitajte u originalu; priča njegove životne karijere nosi "odjek istine". Pismeni stari svet je omogućio da se Isusov poziv stavi na raspolaganje svima koji su umeli da čitaju.

I helenistički Judaizam je pripremio tlo za sejanje reči o Isusu. Judaizam je u Jerusalimu stagnirao. Držanje zakona obuhvatalo je samo reči, dok duh je bio mrtav. Legalizam je bio iznad poimanja - neshvatljiv. Običan čovek nije se mogao podčiniti sitničarenjima fariseja.

U jevrejskoj dijaspori bilo je drugačije. Tamo su bogobojazni Jevreji došli u dodir sa rimskom i grčkom mišlju. Povremene posete hramu bile su nemoguće. Rimski kalendar nije bio usklađen sa sedmodnevnom sedmicom. Umni neznabožački prijatelji su pronašli bolji način života i bogosluženja putem naučavanja po sinagogama. Ustupke koje su nejevrejske zajednice silom nametale svakodnevnom životu Jevreja u dijaspori, imale su za posledicu slobodoumnije Jevreje, koji su poštovali Boga po sinagogama. Shvatili su da se Bog brine i za neznabošce kao što se brine za Jevreje. Bog je koristio rasejanje da sprovede svoje namere.

Pavle je koristio sinagoge kao otvorena vrata za ulazak u neznabožačke narodne zajednice. Pobožni neznabošci su tamo štovali Boga. I shvatili su da je Pavlova poruka nešto za čim su njihova srca već odavno čeznula, nešto što im nije dala ni jedna druga religija. Njegova poruka se zasnivala na činjenicama koje su mogli proveriti i prihvatiti.

Imamo i previše područja priprema, a da bi se mogu protumačiti kao slučaj. Ovo objašnjava jedna mala matematička vežba. Antropolozi nam govore da je civilizacija nastala negde pre 10.000 godina. Mislite sada na stvarno vreme koje je bilo potrebno za svaku od ovih priprema. Pretpostavite slučaj da su se sve te pripreme dogodile istovremeno. Brojka zapanjuje, jer čini matematičku nemogućnost.

Zar je mogla da postoji bolja priprema za Božić od Božjeg načina - tako što će osigurati da se vest o Isusu razglasi širom tadašnjeg sveta?