Naslovna » Magazin » Arhiva » #16 » ....

Oče naš

nepoznati autor

Čovek je klekao kraj svog kreveta i poče da moli: "Oče naš, koji si na nebesima..."

Odjednom njegovu molitvu prekide tihi Božji glas: "Evo me, dete moje. Šta želiš?"

Čovek pomalo zbunjen, ali i ljut što je Gospod našao baš sad da mu se obraća i da ga time prekida, reče mu: "Budi ljubazan i neprekidaj me, vidiš da sam počeo da molim. 'Oče naš...'"

Bog mu se opet ljubazno obrati: "Evo, opet me zoveš!?"

Čovek postade veoma nervozan, te poče da objašnjava: "Ne zovem te! Nikako! To se ja samo molim, onako kako si Ti to rekao da treba da radim. 'Oče naš, koji si na nebesima...'"

"Eto, rekao si 'Oče naš, koji si na nebesima', i ja sam tu. Šta želiš da ti učinim?" Reče Gospod.

"Biću iskren s tim: nisam ništa mislio. Samo izričem svoju svakodnevnu molitvu. Redovno molim 'Oče naš'. Posle nje se osećam srećno, nekako zadovoljno, to me umiri."

"Dobro, 'hajde onda nastavi. Neću da kvarim tvoju sreću i zadovoljstvo." Reče tužno Gospod.

Čovek nastavi svoju molitvu: "Da se sveti ime tvoje."

"Stani! Šta ti sad to znači?" Prekide ga Gospod pitanjem.

Čovek počne da se isčuđava otvorenih ustiju: "Aa, šta to?"

"Pa, to 'da se sveti ime tvoje.' Šta to zapravo znači?"

Čovek počne da muca: "To znači... to ti je... kada... Nisam baš siguran, šta to znači. Uostalom to ni nije važno, to je samo deo molitve."

Bog poče da objašnjava: "To znači da se 'veliča, objavljuje' moje Ime."

Čovek pomisli da će najbolje biti da potvrdi Bogu, ne bi li skratio diskusiju i završio svoju započetu molitvu: "Da znaš ima to nekog smisla. Idemo dalje. 'Da dođe Carstvo tvoje, da bude volja tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji.'"

"Stvarno tako misliš?"

Čovek se opet zbunio: "Naravno, zašto ne bih! pa to bilo sjajno zar ne?"

"I šta konkretno preduzimaš u vezi s tim?", upita Gospod.

Čovek poče da se komeša i češka po glavi. "Šta preduzimam? Pa, mislim da bi bilo super kada bi ovde na zemlji bilo kao tamo gore, na nebu. Bilo bi divno, kada bi uredio stvari i ovde tako," odgovori Gospodu.

"Pa, da li sam tebe uredio? Da li sam te doveo u MOJ red?", zapita Gospod ljubazno.

Čovek opet počne da muca: "Ja... idem u crkvu, redovno! Ti to znaš."

"Nisam na to mislio. Već, šta je sa tvojom požudom? I kakva je tvoja narav? Čini mi se da tu ima nekih ozbiljnih problema. Zatim tvoja rasipnost, trošiš novac samo na sebe. Živiš samo za sebe. Pa, tu su knjige i časopisi koje čitaš, filmovi, muzika..."

Čovek se uspravi i reče glasno, upadajući Gospodu u reč: "Prestani stalno da me peckaš! Ja sam u redu, ja sam super u poređenju sa drugim ljudima u mojoj crkvi."

"Onda oprosti. Meni se činilo da si molio 'neka bude volja tvoja.'"

"Dobro, imam neke mane, priznajem. Toliko su male da mi treba napor da se nekih setim." Odvrati čovek.

"I ja ih se setim, samo bez napora," reče Gospod.

Posle trenutka tišine, čovek ponovo klekne i potišteno reče Gospodu: "Nisam do sada o tome razmišljao, ali ti znaš da bih hteo da se oslobodim nekih stvari."

"Dobro." Reče Gospod. "Ovo već nekud vodi. Od sada ćemo raditi zajedno, ti i ja. Zajedno ćemo pobediti loše navike, loš karakter, greh..."

Čovek pogleda na sat i uznemiri se veoma: "Važi, ali sad moramo da prekinemo, ova molitva se već neplanirano odužila. 'Hleb naš nasušni daj nam svaki dan...'"

"Hleb slobodno onda preskoči a i meso. Ionako imaš višak kilograma."

Čovek se naljuti: "Vidi ti sad ovo?! Ovo je otvorena kritika." Reče ljuto i nastavi: "A ja se znojim i pokušavam da ispunim svoju religioznu dužnost pred tobom a ti tako, prvo upadaš a sad kritikuješ zbog sitnica."

"Znaj, molitva je opasna stvar, mogla bi da te promeni. Zvao si me i ja sam se odazvao, tu sam. Ti samo nastavi da moliš, jer me zanima i preostali deo molitve." Završi Gospod.

"Pa, više mi se nemoli, izgubio sam svaku želju. Postaje mi sve više neprijatno..."

"Neprijatno, zbog čega?" Iznenađeno će Gospod." Ne bi trebalo da bude, sam si rekao da si ti super. Hajde nastavi molitvu."

Čovek nastavi svoju molitvu poluotvorenih očiju i veoma polako, i oprezno: 'I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.'"

"Stani, stani!" Prekide ga Gospod. "Šta je to između tebe i brata Đure?"

Čovek opet plane: "E, znao da ćeš to pitati! Znao sam. Đura mi i nije neki drug, on stalno priča okolo nešto o meni, a kad se pročuje onda, dolazi da mi se izvini. Samo ga čekam, vratiću mu ja, onako duplo. Ima da se puši. Ja nikome ne ostajem dužan...

Gospod ga ljubazno prekine: "A šta je sa tvojom molitvom? Zar nisi rekao, 'I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim.'"

Čovek počinje da se opravda pred Gospodom: "Ma, Ti znaš da je moja situacija specifična i da se ne uklapa u to. Ne mogu da mu oprostitim, jer nije u pravu.

"Oprostićeš, i te kako oprostiti." Reče kroz uzdah Gospod i nastavi: "Ako ti njemu ne oprostiš, onda ni ja ne mogu ni tebi oprostiti tvoje propuste a ima ih... Recimo, juče šta si rekao majci... Danas, u pošti na koga si se to izderao, vređao... Povredio si druge bezobzirno."

Čovek se ražalosti: "U pravu si. Ti si izgleda uvek u pravu. Treba da oprostim Đuri a ti se pobrini za njega, pomozi mu."

"Odlično, to volim da čujem. Zar se ne osećaš sada bolje?" Radosno će Gospod.

"Pa, da nekako... drugačije, lakše." Odvrati sa čuđenjem čovek. "Čini mi se da bih sada zagrlio Đuru, da je ovde."

"Hajde sad, nastavi molitvu."

"Gde sam ono stao... Ah, da. 'I ne uvedi nas u napast, nego izbavi od zla.'

"Dobro hoću. Ali i ti sam moraš da se potrudiš da izbegavaš mesta gde možeš upasti u iskušenje." Opet se javi Gospod.

"Kako to misliš?" Čovek počinje da se isčuđava.

Gospod počinje da mu objašnjava: "Evo kako: Trebalo bi da otpišeš neke takozvane prijatelje, jer loše utiču na tebe. Nemoj da si naivan, oni su s tobom samo u lice fini a kad im okreneš leđa prave viceve na tvoj račun. Dalje, ne idi na mesta gde su ljudi sumnjivog morala, tamo upadaš u nevolje a posle mene zoveš da te vadim."

"Ne razumem, o čemu ti to?"

"Odlično ti razumeš. Tu taktiku si primenio više puta. Upadneš u gužvu, onda, tražiš pomoć od mene i kuneš mi se, ako ti pomognem da više nikad nećeš tako nešto uraditi, da ćeš biti dobar. Zar nije tako?"

Čovek se zastidi i tužno reče: "To je istina, stid me je. Promeni me.

"Dobro, hoću a sad dovrši svoju molitvu."

"'Jer je tvoje Carstvo i sila i slava, zavek. Amin'".

"Znaš šta bi me danas razveselilo i proslavilo?" Reče Gospod.

"Zaista bih to hteo, ali i sam sada vidim da je moj život u zbrci. Voleo bi, kada bi bio tvoj pravi, iskreni učenik."

"Eto, upravo si sam odgovorio na pitanje šta bi me obradovalo i proslavilo."

"Ozbiljno, samo to?" Čudi se čovek Božjem odgovoru.

"Da, jer mene mogu da proslave ljudi koji me vole a takav odnos se upravo razvija između tebe i mene. Pošto su ti neki gresi razotkriveni i oprošteni, pred nama je divno prijateljstvo, ako tako nastavimo."

"Gospode, hajde onda da vidimo šta može da ispadne od mene?"

"Hoću. Budi od sad' blagoslovljen, dete moje." Reče Gospod ljubazno.

Tagged: inspiracija| molitva|
"Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a žalost ovog sveta smrt donosi."
- 2. Korinćanima 7:10

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 272
Ukupno: 2337636
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/016/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.