• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kraljevstvo nebesa^[1]
je kao mreža bačena u more

Ribarenje u Novom zavetu

Prethodni redovi predstavljaju kraći pregled pozadine novozavetnih događaja kojima ćemo malo kasnije posvetiti naročitu pažnju i pružaju dodatni uvid koji doprinosi razumevanju višeslojne poruke Svetog Pisma. Bar četiri odlomka koji govore o ribarenju kada ih budemo sada čitali se pojavljuju u sasvim novoj perspektivi. Neke paralele koje se mogu povući sa evangelizacijom su više nego poučne, a zaključci koji se mogu izvući veoma interesantni.

Učiniću vas ribarima ljudi...

U izvesnom smislu ako pratimo logični sled događaja, sledeći bi trebao da bude poslednji u nizu. Međutim, on predstavlja dobar uvod i ilustraciju tvrdnje da čitanje Biblije sa predubeđenjem dovodi do predstava koje nisu u skladu sa osnovnim značenjem teksta.

¹⁸ A kada je išao kraj Galilejskog mora, vide dva brata, Simona zvanog Petra, i Andreju, brata njegova, kako bacaju mrežu (ručijak) u more; jer behu ribari. ¹⁹ I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas ribarima ljudskim. ²⁰ A oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim. ²¹ I kada odatle ode dalje, vide druga dva brata, Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, kako u čamcu sa Zevedejem, ocem svojim, krpe svoje mreže, i pozva ih. ²² A oni odmah ostaviše čamac i oca svoga i pođoše za njim. (Mt. 4:18-20)

Kada je Isus pozvao Petra i Andriju da ga slede oni su, kako na to ukazuje grčki tekst, bacali ručijak.

Možemo zamisliti Simona kako sa obale zamahuje mrežom i ispušta je iz ruke, a potom se sprema da skoči u vodu i zaroni kako bi je izvadio. U tom momentu nailazi Isus i obraća im se, "Hajdete za mnom, i učiniću vas ribarima ljudskim". Samo malo dalje sreću Jakova i Jovana i ista slika se ponavlja.

Ni jedan poziv nije bio upućen individualno. U oba slučaja braća su bez pogovora i odlaganja ostavila mreže i pošla za Njim.

Mnogo propovednika je razrađivalo ovu temu gradeći na ideji - pecanja(!), mada se u tekstu iznova pominje samo mreža. Zamisao pecanja podrazumeva udicu i izbor odgovarajućeg mamca, te finese zabacivanja i povlačenja niti, a iznad svega opušteno čekanje da riba zagrize! Sve je to strano hvatanju ribe ručijakom. Pre svega, ribar treba da se tiho i pažljivo prišunja ribi pazeći pri tom da ga ona ne ugleda, jer bi i od pojave njegove senke pobegla, a potom iznova i iznova ga baca i za njim zaranja. Samo ribarenje mrežom je u opšte veoma naporno i daleko od ugodnosti lagodnog pecanja udicom iziskujući mnogo fizičkog truda, strpljenja i upornosti.

Teško da Isus nije bio svestan ovih činjenica. Dakle, On nije uputio poziv da se neverna osoba hvata na evanđelje čekajući dok "zagrize", a potom jedna po jedna izvlači uz bezbrižno leškarenje u međuvremenu. Slika koju pred sobom imamo predstavlja aktivan, dug i naporan timski rad na pronalaženju i spasavanju izgubljenih i nespašenih bez obzira na često veoma slabe rezultate.

Pojedinačno svedočenje nije isključeno, korišćenje mamca da se privuku duše je zasnovano na Bibliji, ali ono nije poruka ovog teksta i on se ne može koristiti kao njegova osnova.

Manje-više poenta Isusove poruke bi se mogla sažeti na sledeći način:

- mukotrpnost širenja evanđelja

- postojanost i predanost zadatku bez obzira na rezultate

- radna disciplina, a ne koncentracija na tehnike i veštine

- timski rad, nasuprot isticanju pojedinaca

- saznanje da ulov umesto u propast ide u večna spremišta

Ribarenje je i pored svoje težine i izazova bilo izvor značajnih i koliko-toliko stabilnih prihoda. Ipak, učenici se nisu dvoumili ni časa, prihvatili su poziv i okrenuli leđa svom prethodnom načinu života i relativnoj sigurnosti.

Šta je ih je nagnalo da na licu mesta donesu takvu odluku i krenu za Učiteljem?

Bacite svoje mreže...

Kada sve ovo znamo možemo lako rekonstruisati i razumeti pripovedanje o čudotvornom ulovu iz Evanđelja po Luci.

¹ Kada je narod hrlio k njemu i slušao reč Božiju, a on stajao kod Genisaretskog jezera, ² vide dva čamca kraj obale; ribari su izišli iz njih i ispirali mreže. ³ Ušavši u jedan od tih čamaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i učaše narod iz čamca. ⁴ A kad presta da govori, reče Simonu; navezi na dubinu i bacite svoje mreže za lov. ⁵ Simon mu odgovori i reče: učitelju, svu noć smo se trudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže. ⁶ I kad to učiniše, uhvatiše mnoštvo riba; mreže im se čak cepale. ⁷ I namagnuše drugovima u drugom čamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, pa napuniše oba čamca tako da su tonuli. ⁸ Videvši pak Simon Petar, pripade Isusovim kolenima i reče: idi od mene, Gospode, jer sam grešan čovek. ⁹ Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s njim zbog ulova, riba što uloviše, ¹⁰ a isto tako i Zevedejeve sinove Jakova i Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu: ne boj se; odsada ćeš loviti ljude. ¹¹ I izvukoše čamce na obalu, ostaviše sve i odoše za njim. (Lk. 5:1-11)

Ovaj fascinantni događaj nas vodi u pristanište u Tabgi ili Heptagonu kod Kapernauma na početku, ili bolje reći kraju ribarskog dana, zimi za vreme sezone lova na mušta i sardine po kome je ta oblast zbog tople vode poznata. Pošto su dno jezera i obala u ovoj oblasti veoma stenoviti nije teško zaključiti da se tu nije ribarilo potegačom, jer bi se odmah pocepala. Takođe, tekst ukazuje da se radilo o paru barki sa dve družine ribara. Kako lov ručijakom ne zahteva timski rad dva čamca, a i svi ostali detalji upućuju da se radilo o sezoni kada se on nije koristio zbog niskih temperatura, sve jasno ukazuje da je u pitanju lov plivaricom.

Sedam je ujutru, Isus žuri da susretne mnoštvo koje se uprkos ranim jutarnjim časovima stiče da ga čuje. Prolazeći vidi dve barke koje ribari izvlače iz vode i počinju da peru mreže. Ulazi u jednu od njih, Simonovu i zamolivši ih da je malo odgurnu od obale seda i počinje da propoveda sve većem broju ljudi koji se tu okuplja.

Jevrejski izvori potvrđuju požrtvovanost i vernost učitelja u Izraelu tokom ovog perioda, kao i ogroman žar u narodu da uče Toru. Iz rabinskih spisa se može saznati da su mudri i učeni ljudi poučavali na svaki mogući način i u svako doba dana i noći.

Završivši obraća se Simonu rečima: "Navezi na dubinu i bacite svoje mreže za lov."

Postavi se na Petrovo mesto, radio si celu noć u malom čamcu, po zimi, u mraku, lako moguće po kiši. Kako bi se osećao da dok ispiraš mreže u zoru, mrtav umoran posle celonoćnog ribarenja, neko ti uđe u čamac i zatraži da ga izvezeš na jezero, a potom satima sediš dok ta osoba govori ljudima? Ne bi trebalo mnogo da ti se strpljenje veoma istanji, jer ne samo da si pospan, nego već počinješ da bivaš i gladan. Zamisli da ti se tada naredi da se vratiš na posao, da položiš mreže koje tek što si oprao. Kakva drskost!"^[2]

Međutim, Simonov odgovor je svedočanstvo ogromnog poštovanja koje su rabini i učitelji u Izraelu uživali među narodom. On nije momentalno učinio kako mu je Isus rekao, već je malo gunđao da bi svejedno na kraju rekao: "Učitelju, svu noć smo se trudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže...", (Lk. 5:5)

Oba čamca izlaze dublje na jezero, verovatno ne previše daleko od mesta na kome je Isus održao propoved, i mreže se spuštaju.

U tekstu nema nagoveštaja čak ni da su trupkali nogama po dnu brodica da uplaše ribu i nateraju je da beži ka plivarici, ili da je uzelo puno vremena ili ponovljenih pokušaja pre nego što su se, na opšte iščuđavanje, mreže prepunile do cepanja! I mada je ribarska družina iz drugog čamca odmah priskočila u pomoć Simonu, dve barke nisu bile dovoljne da prime mnoštvo uhvaćenih riba koje je pretilo da ih obe potopi.

Petrova reakcija na nesvakidašnji ulov je bila da se baci pred Isusove noge vapeći: "idi od mene, Gospode, jer sam grešan čovek. Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s njim zbog ulova, riba što uloviše..."

Šta je Simona, kao i sve ostale tako zapanjilo? Pre svega saznanje da je statistički govoreći, bilo krajnje neverovatno da će postići rekordan ulov posle noći iz koje su se vratili praznih ruku.

Ali ima i nešto više od toga. Do pronalaska najlona plivaricom se lovilo samo noću, jer riba vidi mrežu i izbegava je. Znači, čudo nije bilo samo u količini, već i u činjenici da su lovili u približno istoj oblasti gde su to bezuspešno pokušavali samo nekoliko sati ranije po mraku, a da je sada riba slepo uletala u mrežu i to u po bela dana!

Isusovo samopouzdanje u celom ovom događaju je izuzetno. Da bi poučio narod nije mario da pričini neugodnost drugome, znajući da će ih kasnije nagraditi za njihovu službu. On je svakako bio svestan umora ribara, njihovog razočaranja zbog jalove noći uprkos velikom trudu koji su uložili. Znao je da su želeli da idu kući, ogreju se, najedu i ispavaju. Takođe mu nije bilo strana njihova potreba za zaradom koju su zbog loše noći izgubili.

On je sve ovo pokrio i nadoknadio blagoslovivši ih ulovom koji je bio vredan višednevnog uspešnog ribarenja. Mendel Nun procenjuje da se u mreži našlo oko tri četvrtine tone ribe, što u normalnim uslovima ribarenja na Galilejskom jezeru predstavlja dvonedeljni trud, uračunavajući u to i bezuspešne dane.

Iako ovaj događaj sam po sebi predstavlja celinu koja nosi mnoge poruke, teško je zaobići one koje se direktno odnose na evangelizaciju:

- dug i mukotrpan timski rad

- postojanost i strpljenje bez obzira na poteškoće i slabe rezultate

- poverenje i spremnost da se posluša glas Gospoda i kada to ide nasuprot našem razumevanju i iskustvu

- rad kako u vreme tako i u nevreme

- obećanje nagrade za vernost, strpljenje i uložen trud

Zar je dakle, čudo da je ovakav glas pratio apostole, "Ovi, što su ceo svet uzbunili, došli su i ovamo"? (Dela 17:6)

Bacite mrežu s desne strane...

Sledeći događaj je nesumnjivo veoma sličan prethodnom u svim bitnim tačkama. Ipak, ima i nekih novina.

Kada je Petar rekao: "idem da lovim ribu", u stvari je rekao - idem da radim...

¹ Posle toga Isus se opet javio učenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime, ovako: ² Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske i Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih učenika, behu zajedno. ³ Reče im Simon Petar: idem da lovim ribu. Rekoše mu: idemo i mi s tobom. Tako iziđoše i uđoše u čamac, ali one noći ne uhvatiše ništa. ⁴ A kada je već bilo jutro, Isus stade na obalu; ali učenici nisu znali da je to Isus. ⁵ Reče im Isus: dečice, imate li šta za jelo? Odgovoriše mu: nemamo. ⁶ A on im reče: bacite mrežu s desne strane čamca i naći ćete. Na to oni baciše i nisu više mogli da je vuku od mnoštva riba. ⁷ Tada reče Petru onaj učenik koga je Isus ljubio: to je Gospod. Simon Petar pak, čuvši da je to Gospod, opasa se ogrtačem, jer beše go, i skoči u more. ⁸ A drugi učenici dođoše čamcem vukući mrežu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvesta lakata. ⁹ Kada pak iziđoše na zemlju, videše postavljen žar, i ribu na njemu, i hleb. ¹⁰ Reče im Isus: donesite od riba što ste sad uhvatili. ¹¹ Na to Simon Petar uđe u čamac i izvuče na obalu mrežu punu velikih riba - sto pedeset i tri; iako ih je toliko bilo, mreža se ne pocepa. (Jn. 21:1-11)

Lovili su naporno celu noć i ovaj put bez rezultata. Već je jutro i vreme da se ide nazad u pristanište. U tom momentu neko se pojavljuje i sa obale sa njima dovikuje. Zbog udaljenosti ne prepoznaju osobu, ali se događa nešto veoma interesantno. Ovaj čovek, iako nije član njihove ribarske družine ih napućuje gde da bace mrežu.

Jata riba se teško, ili nikako ne mogu videti iz čamca koji je na nivou mora, zbog toga su na Galilejskom jezeru za vreme dnevnog ribarenja timovi ribara često imali pratioce koji su im pomagali sa obale. Pošto se sa blagih uzvišenja kretanje ribe lako vidi, pomoćnici su ih upućivali gde da veslaju i spuste mreže.

Hitro bacivši mrežu sa desne strane čamca hvataju veliko mnoštvo krupnih riba, u ovom slučaju se očigledno radi o muštu, tako da ni čamac ne može da ih povuče. U tom momentu prepoznaju da je nepoznati pomoćnik sa obale glavom Gospod.

Karakteristika cele Biblije, kako Starog tako i Novog zaveta, je da je njena teologija narativna i nalazi svoj izraz kroz događaje. Iako detalji ovog pripovedanja odgovaraju opisu stvarnog ribarskog iskustva, njena kompozicija je nesumnjivo takva da nas upućuje na nešto više:

- mi imamo svoj posao, da radimo ono na šta smo pozvani

- ima situacija kada izgleda da smo prepušteni sami sebi i da Isus nije sa nama

- vernost Božjem pozivu u našem životu ne sme biti predmet dvoumljenja

- uloženo vreme, strpljenje i trud su neophodni, ali ne i dovoljni

- za rezultate koje očekujemo i želimo neophodno je biti vođen od Gospoda

- pouzdanje u vođstvo i poslušnost njemu su od suštinske važnosti

- kada smo vođeni treba ići dalje uprkos umoru i uzaludnosti prethodnih pokušaja

- u postignutim rezultatima valja prepoznati Gospoda, a ne pripisivati slavu sebi

- sam Gospod će služiti našim potrebama i dati nam da uživamo plodove svoga truda

- kada su svi na svojim mestima i rade ono na šta su pozvani, mreža se ne cepa

I još nešto, da li ste primetili da niko nije gunđao kada im je bilo rečeno da ponovo bace mrežu? Zašto?

Kraljevstvo je...

U ovoj priči Isus je uporedio kraljevstvo ili Božju vladavinu sa potegačom. Mada kratka, ova parabola je prebogata značenjem i nesumnjivo predstavlja dobar kraj ovog malog osvrta na ribarenje u Novom zavetu i svetla koje ono baca na evangeliziranje.

Carstvo nebesko je opet slično mreži (potegača) bačenoj u more, koja je zahvatila riba od svake vrste. ⁴⁸ Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u posude, a rđave izbaciše. ⁴⁹ Tako će biti i na svršetku sveta: izići će anđeli i odeliće zle od pravednih, ⁵⁰ i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba. (Mt. 13:47-50)

Potegača je mreža koja se povlači po samom dnu i bez razlike hvata sve vrste riba. Kada se izvuče na obalu, ribari sedaju i natenane odvajaju dobre od loših, ili nečistih. Dobre ribe se stavljaju u posude i idu na dalju preradu, a loše odbacuju nazad u jezero.

Priče, ili parabole ne donose nove nauke, već služe kao ilustracija koja osnažuje ono što se u Bibliji može naći na drugim mestima. Ova priča u sebi nosi kako elemente uloge zajednice vernog naroda u Božjoj vlasti koja se širi i u svoje okrilje prihvata s' jedne strane pravedne i dobre, a sa druge nepravedne i zle; tako i elemente nadolazećeg suda koji će ih konačno razdvojiti.

Činjenica je da u ovom trenutku u crkvi sede zajedno licemeri sa iskrenima, dobri sa zlima, čisti sa nečistima, pravedni sa nepravednima, verni sa nevernima. Nije na nama da donosimo sud i određujemo ko je ko i ko gde pripada, kada ni sam Bog to ne čini već će to uraditi kada za to dođe vreme - na dan suda. Sada je svima pružena šansa da se pokaju i poravnaju svoje puteve sa Gospodom i bližnjima.

Simboli u ovoj priči su zajednički za celo Sveto Pismo i njihovo razumevanje doprinosi razumevanju nje same:

- more je ovaj izgubljeni svet u koji zahvata Božja vladavina sežući do njegovog samog dna

- mreža je Božja vladavina koja se ispoljava kroz zajednicu vernog naroda

- hrišćani su dobre i loše ribe

- ribari su hrišćani koji su pozvani da love duše

- obala je žetva i sud na kraju ovog sveta

- anđeli su službeni duhovi koji odvajaju zle od pravednih

- posude u koje se odlažu pravedni su nebeski stanovi

- odbacivanje beskorisnih riba predstavlja presudu u jezero ognjeno

Kraljevstvo Božje, a time i evanđelje je za celo čovečanstvo. Evangeliziranje podrazumeva aktivnu ulogu ljudi u ispunjenju Božjih namera. Podanici kraljevstva dakle, imaju obavezu da druge privlače u njega bez obzira što će samo mali deo prihvatiti poziv i ući. Sud izvesno dolazi i biće onih koji će biti izgubljeni, ali i onih koji će uživati večno izbavljenje. Ovo je poziv na večnu Božju slavu.

Kao što mreža ide duboko i zahvata mnogo, i naše čitanje Svetog Pisma treba da ide što dublje da bi nam donelo što više bogatstva biblijske mudrosti, znanja i razumevanja. Zadovoljstvo onim što se može napabirčiti na površini je odraz duhovnog osiromašenja.

Zato bih voleo da ova mala studija ribolova u Novom zavetu bude podsticaj za još veću ljubav prema Božjoj reči i da se kada sledeći put čujemo Isusa kako nam govori, "Ne boj se, od sada ćeš ljude loviti" tom pozivu odazovemo, sve ostavimo i bez oklevanja za Njim pođemo.