• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Bože dok pred mladim skupom stojim
za jednu te stvar ja molim,
da ovim mladim ljudima,
pokažem kako se ja tebe u ljubavi bojim,
molim te da im pokažem,
kako sa verom u tebe,
sa sotonom i grehom se borim.
O, mladi ljudi, na početku životnoga puta,
ne dozvolite da vam srce u svetu luta.
Mir, spokoj, sigurnost,
u GOSPODU nađite već sada,
jer zašto vaše mlado srce,
u ovom zlom svetu da strada.
Gospod vas ljubi, i sada poziva sebi
zašto pozitivno odgovorili ne bi.

Deset malih hrišćana volelo je krevet,
jedan se uspavao, na službi ih devet.

Devet malih hrišćana, a lije li, lije
osam dođe na molitvu, jedan došo nije.

Osam malih hrišćana popreko se gleda,
jedan se sablaznio, ostalo ih sedam.

Sedam malih hrišćana šire lošu vest,
najmanji se razočara, prežive ih šest.

Šest malih hrišćana, a veliki svet
još jedan se izgubi i sad ih je pet.

Na pet malih hrišćana šibaju svi vetri,
jednog jeres oduva, pa sad ih je četri.

Četri mala hrišćana, a humanitarci svi,
jedan osta bez paketa, i sad ih je tri.

Tri mala hrišćana, "svetiji" neg' Trojica
jedan svoje Carstvo zida, ostadoše dvojica.

Dva mala hrišćana, svaki svoje gleda,
svaki za se, svaki u se, svak je sebi jedan.

Jedan mali hrišćanin traži novi žar,
Hristu drugog dovede, i već ih je par.

Dvoje malih hrišćana u molitvi stoje
još jedan se obrati, i sad ih je troje.

Troje malih hrišćana...

Ateista je kao nemudri čovek koji sazida kuću bez prozora, pa onda krivi Boga što čami u mraku.

Kada ti samo Bog preostane u životu, shvatićeš tada da ti je dovoljan.

Ako ne možemo da nađemo Boga oko sebe, ko je tu ustvari izgubljen?

Možemo odlučivati o svojim postupcima, ali ne i njihovim posledicama.

Ako nema kiše nema ni pečuraka, ako nema Boga, nema ničega.

Mali potočić greha u kome se bezbrižno brčkaš začas nabuja u Potop smrti.

Svakoj generaciji je potrebna duhovna regeneracija.

Oholost ima jednu dobru stranu, preuzima odgovornost za svoja dela.

Vera vidi nevidljivo, veruje neverovatno, doseže nedohvatljivo.

Ne žalimo se što ne dobijamo ono što hoćemo, radujmo se što ne dobijamo ono što zaslužujemo!

Početak brige je kraj vere, početak vere je kraj brige.

Privremena vera je poput privremenog posla - nije dovoljna za život.

Veruješ li sebi - razočaraćeš se; veruješ li u prijatelje - napustićete; veruješ li u bogatstvo - propašće; veruješ li u ugled - oblatiće ga; veruješ li u Boga - bićeš večno zadovoljan!

Kada se duša grči u bolovima, lučeći sedef vere tada se stvaraju biseri života.

Budi nemilosrdan prema grehu onoliko koliko je on prema tebi.

Vera zagreva i najhladnije periode života do ključanja, stvara pogonsku paru i juri napred.

Kako je divno i noću budan biti,
svoga Gospoda slaviti;
dati mu hvalu, dati mu čast,
jer On ima nadnaravnu vlast!
I pjevati pjesmu "Kod križa Kristova zora me obasja!"
Divno je moliti za sestru i brata
i skinuti neprijateljski jaram s vrata.
Moliti za nespašene što traže spas
da mogu čuti Gospodnji glas.
Radost je čuti rani ptica poj
i reći: "Dođi, Gospode moj!"
Stog budite se kršćani,
na put se spremajte, stražite i bdijte,
jer vremena puno nemate!
Doći će vreme, doći će čas
kad će zatrubiti trube glas.
Neka nam to bude u srcu jasno
da sutra ne bi bilo kasno.

Građevinska kompanija u Zimbabveu radila je na izgradnji mosta preko reke, na novom putu koji je vodio do rudnika platine. Radovi su kasnili zbog misterioznih nesreća i čudnih događaja na gradilištu. "Graditelji su zbog toga odlučili da zovu poglavicu iz lokalnog sela u pomoć," govori vođa crkve Langton Gatsi. Poglavica je takođe i animistički sveštenik (vrač). On je zaključio da su lokalni duhovi uznemireni i da je potrebno napraviti par rituala da bi se umirili. Međutim, i posle ovih rituala nesreće su nastavile da se događaju. Na kraju je kompanija odlučila da zatraži pomoć od pastora Gatsija. On je to prihvatio, i prvo što je uradio, otišao je u selo poglavice, koji je izvodio rituale za umirivanje duhova. Upozorio ga, da samo je Isus Hrist jedini, - svemoćni Bog i da samo On može umiriti duhove, da njegovo selo neće više biti sigurno, ukoliko on nastavi da i dalje kontaktira sa demonskim silama. Poglavica je uvideo istinu Gatsinih reči, pao je na kolena, prihvatio i počeo da slediti Isusa Hrista. Njega je u toj odluci sledilo celo selo. Čak i četiri okolna sela su uradila isto, otvorila se za evanđelje. (Izvor: Langton Gatsi, Zimbabve)

"Vozač kamiona, hrišćanin, koji je otkrio kola Vašingtonskog snajperiste na parkingu u Merilendu, pre toga se molio sa još 50 kolega, kamiondžija - hrišćana, da ovaj snajperista bude otkriven i uhapšen," izveštava AP agencija za vesti. Ovaj molitveni sastanak je bio udaljen samo 25 milja od hapšenja ubice. 61-dno godišnji Ron Lantz iz Ludlova (Kentaki) je vozač kamiona već 35 godina, i uskoro ide u penziju. "Kada dobijem nagradu od 500.000 dolara za otkrivanje ubice, taj ću novac podeliti sa porodicama žrtava. Zahvaljujem Gospodu, što sam bio na pravom mestu u pravo vreme, da pomognem. Znam da je ovo bio Božji odgovor na molitvu," rekao je za novine. (Izvor: AP)

Monika (Švajcarska) je medicinska sestra i dugo je bolovala od anoreksije. Ona govori: "Anoreksija se uvukla u mene. Nisam ni primetila kada i kako se to desilo. Bila sam u pubertetu i imala veoma malo samopouzdanja, kao i većima tinejdžera. Tražila sam usmerenje, smisao, vrednosti, prihvatanje. Veoma mnogo sam polagala na izjave o izgledu i lepoti, i htela sam da postignem taj ideal. Tako sam odlučila da oslabim koju kilu. Što sam više mršavila, to sam se bolje osećala - osećala sam se tako uspešnom. Postala sam zavisnik, osećala sam se loše kada bi mi stomak bio pun. slabila sam sve više, sve dok nisam shvatila da ne mogu više tako da živim. Nisam imala više snage, bila sam slaba. Kasnije mi je lekar rekao, da se moja težina od 32 kg bila dovoljna tek da preživljavam, ali nisam tražila ničiju pomoć, ni u bolnici, niti kod psihijatra. Moj život je izgubio svaku radost. Posle jednog razgovora sa mojim savetnikom, osetila sam da mi Bog govori: 'Ja želim da živiš. Ja te volim. Moj plan za tvoj život je da ti odslikavaš mene!' Bilo mi je strašno kada sam shvatila, da sam tako dugo radila i živela suprotno tome. Zavapila sam Bogu: 'Ako ti stvarno postojiš, pomozi mi da izađem iz ovoga!' Nekako, On je promenio moje srce. To je bilo čudo - više nisam bila gonjena mislima, da treba što više da oslabim - nisam ni imala želju za time. Hrana je za mene izgubila značaj i počela sam da uživam u njoj. Život je ponovo počeo. Verovatno ne bi uspela bez Božje pomoći. Ludilo je iza mene a ja sada imam normalan život. Postala sam druga osoba." (Monikine slike pre i posle, na: http://www.citychurch.ch)