Naslovna » Magazin » Arhiva » #14 » ....

Dva svedočanstva

Dragan i Katarina

Ja sam Dragan iz Makedonije. Već 10 meseci u Makedoniji radim sa hendikepiranom decom. Bolnica se nalazi u jednom gradu koji se zove Demir Kapija. Moj posao je da negujem i pružam ljubav svakome, a najviše da ih vozim u kolicima da bi napolju videli sunce. Mnogi od njih ne razumeju ništa, ali osećaju ljubav, jer to ne može da se sakrije. Neko je u mene stavio toliko ljubavi, da mogu da je dajem i drugima. Kako sam primio tu ljubav i ko je to stavio u mene?

Ranije nisam imao takvu ljubav u sebi. Živeo sam u nekoj žurbi i zbrci kao i ostali svet oko mene. Tražio sam nešto što bi ispunilo moje srce. Na neki način tražio sam Boga, ali nisam znao put. Onda me je moja baka vodila kod nekih "Božijih ljudi" da otvore sreću u mojem životu. To su bili vračari i oni koji gledaju u budućnost, koji navodno govore i leče u ime "Majke Bogorodice" ili u ime nekog sveca. Nisam znao da to nije od Boga. Od tada ne samo što sam postao više zbrkan (zbunjen, pometen), nego sam imao i neke probleme sa spavanjem - imao sam košmare, nesanicu i nemir. Čak sam postao i zavisan od tih "Božijih ljudi". Da bih našao utehu, počeo sam da treniram borilačke veštine, koje su povezane sa istočnjačkim religijama i meditacijom. Klanjao sam se oružju i trenirao sam se da budem profesionalni ubica. I umesto da mi bude bolje, još više nisam mogao da spavam.

I dok sam radio u jednoj agenciji za obezbeđenje, neko mi je dao Sveto Pismo i ja sam to uzeo i počeo da čitam. Pošto prvi put nisam razumeo puno od toga što sam čitao, nekako sam otišao tamo gde se propoveda Božija Reč. Kad sam video kako ti ljudi pevaju o Bogu i kako se mole, počeo sam da plačem. Tada je sa mene pao jedan veliki kamen. Nisam znao da se molim, ali izustio sam prvu molitvu iz čistog srca: "Gospode, ako te ima, neka mi neko da jednu čašu vode u mom paklu", jer sam mislio da On ne može da oprosti moje grehe. I Gospod je čuo tu molitvu. Od tada su počele da mi se dešavaju čudne stvari.

Bio sam u Skoplju i jedno veče nisam imao para, izašao sam napolje u nameri da "obradim" nekoga sa svojim borilačkim veštinama i da mu uzmem pare. U to vreme sam malo poznavao Bibliju i mislio sam da Bog ne mari za grešnike, stoga sam sebi dao za pravo da tučem narkomane, alkoholičare ili makroe. Naravno, kasnije sam iz Božije Reči naučio da su svi sagrešili, ali da Bog ipak voli svakoga. To veče sam šetao po ulicama glavnog grada Makedonije i tražio žrtvu. Tada se desilo nešto čudno. Na ulici u jednom delu grada sam pronašao novac - 950 denara (jedna novčanica od 500 denara, četiri po 100 denara i jedna 50 denara). Tada nisam znao da je to od Boga, ali uzeo sam novac i nisam povredio nikoga. Posle nekoliko dana ponovo mi je nestalo para i ponovo sam izašao na ulicu, ali Bog opet nije dozvolio da nekoga tučem. Dok sam šetao ulicama opet sam pronašao pare, u sasvim drugom delu grada. Kada sam ih uzeo, video sam da su to pare u istoj vrednosti - 950 denara i da su to bile iste novčanice kao prvi put. Tada sam se uplašio Gospoda i znao sam da je to od Njega.

Od tada sam počeo više da čitam Bibliju i počeo sam više da je razumem. Onda sam ustanovio da svako ko se pokaje i poveruje u Gospoda Isusa Hrista biće spašen. Polako sam uvideo u kakvoj sam bio zbrci i kojim putem sam išao. Posle nekog vremena sam se pokajao za svoje grehe i primio Gospoda Isusa za svog Spasitelja. Mislio sam da moji gresi ne mogu biti oprošteni, jer ih je bilo puno, ali kada sam uzverovao u Gospoda Isusa, krivice za grehe više nije bilo. Tada sam doživeo veliko oslobođenje. Spavao sam tako dobro i imao sam takav mir u sebi koji ne mogu opisati. Od tada pa dosad, Bog blagosilja svaki moj korak. On je učinio veliko čudo za mene. Ranije sam tukao ljude na ulici i bio sam na pogrešnom putu, ali sada sam našao Put, Istinu i Život (Jovan 14:6). Ranije nisam imao ljubavi, ali sada je Bog stavio toliko ljubavi u mene da i drugi mogu da se ogreju od nje.

Trenutno studiram u Biblijskoj školi u Bačkom Petrovcu i verujem da me Bog priprema za misiju.

A ovo je jedna poruka od mene za sve koji ovo čitaju - Rim 10:11: "Jer Pismo govori: koji ga god veruje (Isusa), neće se postideti."

Zovem se Katarina Petrović i živim u Banovcima. Mislim da nisam imala ni godinu dana, kada je majka dozvolila da mi priđu ljudi koji poznaju magiju i izvrše neke obrede nada mnom. Sećam se da sam oduvek rasla u strahu koji nije bio "običan", već veoma čudan, jak i dugo je trajao. Druga deca oko mene se nisu bojala isto kao ja... Bilo mi je teško, na neki način sam srasla sa strahom, ali se nisam navikla na njega, jer je godinama bio sve veći. Sve to vreme me je mnogo privlačilo vračarstvo. Želela sam da umem da radim takve stvari. Proučavala sam literaturu i prikupljala informacije sa strane. Pored straha koji sam imala, volela sam da gledam horor filmove, ponekad i 3-4 na dan. Noću mi je bilo najgore, tako da sam više praktikovala da spavam danju.

Živela sam sa majkom i bratom. Oni nikada nisu reagovali na moje ponašanje. Sudeći po tome da je majka imala veoma težak život, sve to deo po deo je prenosila na mene. Npr., oko moje 13. godine tukla me je kad treba i ne treba, budila me noću i terala napolje iz kuće, podizala nož na mene i pretila da će me ubiti, nazivala me gadnim imenima, kajala se što me ima, itd. Brat je bio vezan za nju, manipulisala je njime i radio je sve kako ona kaže, tako da od njega nisam imala nikakvu zaštitu. Pošto mi je tata umro, majka je bila strašno posesivna nad mojim bratom i on je na neki način zamenjivao mog tatu. Radio je i finansijski se brinuo za nju i za mene kao za mlađu sestru. Nikad nije izlazio niti je konzumirao cigarete, drogu ili alkohol i zato je bio omiljen mami i njenoj familiji. Moram reći da ni ja nisam bila "zlato". Buntovna sam bila otkad znam za sebe. Svesna sam da sam bila nezgodno dete, ali isto tako stojim iza toga da nisam želela da budem takva. Želja za osvetom prema mojoj majci je bila toliko jaka da sam je ne samo mrzela, nego i prezirala. Bila je toliko snažna da nisam mogla da je kontrolišem, a kasnije nisam ni želela. Oduvek sam čeznula za mirom i porodicom u pravom smislu te reči.

Kako su meseci prolazili, moje stanje je bivalo sve gore... Bila sam odvratno depresivna, počela sam da pušim, pijem, izlazim i drogiram se. Tada sam imala oko 14 godina. Sećam se da sam jednom slučajno pročitala nešto o Bogu. Nisam znala zašto, ali nisam mogla da prestanem sa plačem. Dobijala sam darove od nečastivog, koje je žestoko naplaćivao. Mogla sam da pogađam gledajući u šolje, karte ili pasulj i imala sam strašne slike pred očima kadgod bih pokušala da spavam, tako da sam noću plakala od muke. Đavo je mogao da radi sa mnom mnoge stvari, koje su mi nanosile bol i mislila sam da ću da poludim od pritiska straha. Želela sam da umrem, ionako sam bila mrtva.

Ipak, kroz ceo mračan period mog života, znala sam za Boga i Crkvu zahvaljujući mom drugu iz razreda, uz pomoć čije porodice sam se i obratila. Doživljavala sam Gospoda kadgod bi me poveli u crkvu, ali nikada nisam mogla da ostanem sa Njim. Na kraju sam počela da proučavam i koristim jače magije, što me je i dotuklo. Sotona mi je noću bukvalno čupao dušu, što se odražavalo i na mom telu. Nijedan lekar nije znao šta mi je. Na kraju su me poslali kod psihijatra. Bila sam pod jakim lekovima i nisam bila sposobna za život niti sam to želela... Moja "bolest" je bila duhovne prirode, pa sam i pod lekovima imala napade.

Sasvim slučajno sam ispričala majci mog druga iz razreda šta mi se dešava i ona me je odvela u crkvu. Po svemu sudeći bila sam opsednuta. Izašla sam napred i cela crkva se molila za mene. Nekoliko njih je polagalo ruke na mene. Bog se smilovao i oterao svaku silu tame. Lanci su sa mene spali... Kada to danas posmatram u sećanju, čini mi se, da se ružne stvari meni nikada nisu ni dešavale, jer ono pre nisam bila ja, ono pre nije imalo života u sebi. Više nikada neprijatelj nije smeo da me maltretira, od tada nema potrebe za lekovima, Bog me je oslobodio. Situacija u porodici je dobra, menjaju se i moja mama i brat... Učim od Boga da volim sve ljude bez obzira kakvi su, krstila sam se u vodi i u Duhu. Dobila sam od Boga divna obećanja za moj život, nikada nisam sama, moj Spasitelj je sa mnom. Doživljavam Njegovu ljubav i milost iz dana u dan... Volim Ga, novo sam stvorenje. Kroz život imam borbe i uvek ću ih imati, ali nikada više neće biti kao u prošlosti, jer moj Bog živi doveka.

Trenutno studiram u Biblijskoj školi u Bačkom Petrovcu, jer želim da upoznam više Gospoda i da kroz mene On može voleti.

Izvor: KES / Oak Hall.
Tagged: svedočanstvo|
"Tresem se od straha za moju zemlju kada pomislim da je Bog pravedan."
- Thomas Jefferson

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 273
Ukupno: 2337637
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/014/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.