Naslovna » Magazin » Arhiva » #14 » ....

Božić i njegove posledice

Eduard Šic (Schiitz)
"Jer se pokaza Božija blagodat, spasonosna za sve ljude, koja nas odgaja da se odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji, da živimo razborito i pravedno i pobožno na ovom svetu, očekujući blaženu nadu i slavni dolazak velikoga Boga i Spasitelja našega, Isusa Hrista, koji je dao samoga sebe za nas, da nas izbavi od svakoga bezakonja i očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela." (Tit 2:11-14 EČ)

Mnogi hrišćani, a i oni koji bi to želeli da postanu, čeznu da se oslobode onog nebitnog u Božiću i da pronađu ono stvarno i bitno. Osećaju da ono svečano raspoloženje božićne proslave ne može da bude onaj pravi smisao. Poneki namerno više ne održavaju badnje veče u tradicionalnom smislu i obraćaju se toga dana ljudima kojima je pomoć očito potrebna. Šta se to zapravo dogodilo da imamo razloga za slavljenje? Pavle odgovara na ovo pitanje jednim moćnim svedočanstvom:

Pojavila se milost

To menja sve! Jer sada više nismo sami na ovome svetu. Tvorac sveta je u svome sinu Isusu Hristu postao čovek da bi nas izbavio. Hrist je Božja utelovljena milost. Sa njim nam Bog ne poklanja nešto nego sve: samoga sebe. Ali zar ovaj poklon nije za nas prevelik, neshvatljiv? Moramo to shvatiti kao što to činimo i inače kod poklona, kada želimo shvatiti njihovu vrednost i lepotu. Ovde nam se poklanja nešto korisno, nešto što nam je potrebno kao nasušni hleb: poklon večnoga života koji nas spasava od večne propasti.

Pojava blagodati ili milosti se javlja za nas iznenada, toliko iznenada kao što se Hrist javlja jednom Pavlu pred Damaskom. To čitamo u slavopoju Zaharije (Luka 1:78). "Milosrdnim srcem našeg Boga, posetila nas je svetlost sa visine." Tako se pojavio Hrist. A mi pretražujemo obzorja našega sveta, ne bi li se tu nešto pokazalo što nam obećava budućnost. Očekujemo ishod razvoja. To preovladava na naslovnim stranicama komentara, u svakodnevnim razgovorima.

Božja milost nas odgaja

Luter je preveo: "Spasonosna milost nas uzima pod stegu." Automatski odmahujemo rukom. Zašto? Zato što kao savremeni ljudi mislimo: kazna i stega su stvar prošlosti. No, ovde se u biti radi o mnogo više a ne samo o stezi ili kažnjavanju; radi se o odgoju, o vaspitnoj milosti. Bog je preuzeo inicijativu za "odgajanje ljudskoga roda". Svi ljudi treba da iskuse njegovu univerzalnu milost. Ali on svojom pedagogijom milosti počinje od pojedinca.

Božić je napad milosti. Ova milost se u svim vremenima sukobljavala i strastvenim odbijanjem. Protivljenje se obrazlaže, velikom rečju "emancipacija". Emancipacija znači: sam se osloboditi (očeve ruke) i hteti biti slobodan i punoletan. Savremeni čovek se buni protiv svakog tutorstva svih njemu nadređenih ljudi a još više protiv Boga koji je nadmoćan. No, mnogima već postaje jasno da se takvom emancipacijom i previše zahteva od čoveka. Božić je Božja ponuda savremenom čoveku, hrišćanima i nehrišćanima, da se iz zalutalosti vrate kući u zajedništvo s Bogom, ocem. Pedagogija milosti želi da pokaže da samo kao Božja deca ljudi mogu istinski da budu slobodni, jer su tako istovremeno zaštićeni i podržani.

Milost nas drži u granicama

Moguće je protiv Božje pedagogije navoditi teoretske i praktične razloge. Onaj ko radi protiv milosti nije više u stanju da veruje. Onaj ko živi protiv Božjih zapovesti mora danas da poriče njihovu važnost. Onaj ko nasuprot Božjem vodstvu provodi svoju sopstvenu volju, mora da se odvrati od Hrista i njegove zajednice. A milost želi da nas odgaja. U njoj Božji Duh deluje na nama. Ona nas izvlači iz bezbožnog ponašanja i oslobađa požuda po kojima bismo inače propali. Ovo se, naravno, protivi prirodnom čoveku, ali upravo na taj način nas vodi.

Cilj vaspitne milosti je "da živimo". Vaspitanje se - svesno ili nesvesno - dobrim delom odvija putem uzora. Biblija je puna primera Božjeg vaspitanja. Ni tada nije uvek sve prošlo glatko. Bog je često tek okolnim putem dolazio cilju - kod Davida, kod Petra i kod Pavla, na primer. Pedagogija milosti računa s tim okolnim putevima, iako ih ne opravdava. Pod njenim uticajem se i jedan Savle pretvara u Pavla. Već i sama spoznaja da Bog na nama radi jeste milost. Njoj uspeva da naš život postane "razborit, pravedan i pobožan"; jer ona sama postaje standardom naše svesti, naše pravednosti i naše pobožnosti.

Cilj milosti

Božja milost nam se pojavila u Hristu da bi nam pokazala pravo mesto u svetu. Ona nas čini ljudima nade zajedništva dobrih dela. Božić znači pojavu spasonosne i izbavljujuće milosti - od Hristovog rođenja do danas. Onaj ko je prihvata usmerava se na drugi, veći Božić, na "pojavu i slavan dolazak velikoga Boga i Spasitelja našega, Isusa Hrista". To je buduća perspektiva Božića.

I na narodu Božjem, na zajednici Isusa Hrista treba da već danas postane vidljivo nešto od te milosti koja se pojavila. I na našim delima treba da je moguće čitati Božju milost. Preko privremenog utelovljenja milosti idemo u susret konačnom utelovljenju u večnom životu sa Hristom. našim Gospodom. Tako daleko sežu posledice božićne milosti!

Izvor: ISKRE, 12/1989.
"Pravedan je Gospod u svim putevima svojim, i svet u svim delima svojim."
- Psalam 145:17

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 363
Ukupno: 2337087
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/014/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.