misaone refleksije
Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri leptira. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makazice i razrezao čauru.
Leptir je s lakoćom izašao, ali imao je krhko telo i smežurana krila.
Čovek je nastavio u posmatranju leptira, očekujući da će se krila svakog trenutka otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo telo i osnažilo ga.
Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je celi svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Uprkos svoj svojoj ljubaznosti i dobrim namerama čovek nije razumeo da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći izlazeći iz čaure, osmislio Bog, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila da bi kad se oslobodi čaure bio spreman za let. Ponekad su upravo poteškoće potreba u našem životu.
Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka i nevolja, osakatio bi nas. Nikad ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bi mogli leteti.
Tražio sam snagu...
I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam mudrost...
I Bog mi je dao probleme koje je trebalo rešiti.
Tražio sam bogatstvo...
I Bog mi je dao um i telo da mogu raditi.
Tražio sam hrabrost...
I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
Tražio sam ljubav...
I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam usluge...
I Bog mi je dao prilike.
Nisam dobio ništa od onog šta sam tražio...
Ali dobio sam sve što mi je trebalo.
Budi zahvalan kada nešto ne znaš,
jer ti to pruža priliku da nešto naučiš.
Budi zahvalan za teška vremena...
jer u tim vremenima najviše "rasteš".
Budi zahvalan za svoje nemogućnosti,
jer one ti pružaju šansu za dokazivanje.
Budi zahvalan za svaki novi izazov,
jer on u tebi izgrađuje snagu i karakter.
Lako je biti zahvalan za dobre stvari.
Budi zahvalan na svemu što jesi.
Gospode,
učini me oruđem svoga mira;
da mirim gde se mrze,
da zavijem rane gde se svađaju,
da budim nadu gde muči očaj,
da palim svetlo gde vlada tama,
da nosim radost gde caruje briga.
Gospode,
pomozi mi da nastojim,
ne da mene teše, već da ja tešim,
ne da mene razumeju,već da ja razumem,
ne da mene ljube, već da ja ljubim.
Jer samo ko daje, prima.
Ko sebe zaboravlja, nalazi.
Ko oprašta, tome biva oprošteno.
I ko umire, na večni život se budi.
Vezana lancima, daleko od Tebe,
živim u svetu tmine.
Moje srce kamen je postalo,
okove nema ko da skine.
Ne zna taj kamen da negde Ti postojiš,
Božji Sine,
Ti koji okove skidaš,
i činiš da milost umesto sunca sine.
Kada bi znao taj kamen umesto srca,
kada bi hteo verovati Tebi,
ne bi više kamen bio,
u cvet bi se pretvorio,
cvet koji nikad uvenuo ne bi.
O, kada bi se kamenu otvorile oči,
da vidi lepotu tvoju,
kada bi čuo, taj gluvi kamen,
kako ga zoveš u radost svoju.
Probudi se, ti kamenu,
koji spavaš u mojim grudima,
čuj poklič anđela:
"Isus Hrist je Spasitelj sveta,
Spasitelj svim ljudima!"
O, probudi se, srce moje,
i nemoj više kamen biti,
Isus je danas tu, sasvim blizu,
možeš mu ruku svoju ispružiti.
Kada se Hristova Crkva nalazi u stanju mlakosti i duhovnog sna, a to se događa često, tada je neophodno probuđenje.
Kroz probuđenje dolaze takozvani "verni" do spoznaje svojih grehova. Da su deca Božja koja su sišla sa Božjeg puta i da ne mogu da se vrate na isti, dok temeljno ne ispitaju svoje srce i život.
Probuđenje će ponovo podići veru u srcima hrišćana. Dok se oni nalaze u stanju spavanja, ne vide i ne brinu za opasnost u kojoj se nalaze neobraćeni, dakle, da odlaze u večnu propast. Njihova srca su tvrda. Biblijske istine su im kao snovi.
Probuđeni hrišćani vide sve u novom svetlu, Božja ljubav ponovo pali njihova srca. Osećaju nagon da sa većom revnošću traže i rade na spasenju drugih. Boli ih srce, kada vide ljude kako okreću leđa Isusu Hristu i sve preduzimaju da ih vrate.
Ako su se hrišćani probudili iz sna i vratili svom Bogu u poniznom pokajanju, odnosno vidljivo popravljenim životom i živom verom, rezultat toga će biti da će duše van crkve poći istim putem popravljanja i vere. Dakle, nespašeni će krenuti putem napuštanja svoga grešnoga života i prići će Bogu. Grešnici svih vrsta će se obraćati.
Tada u toj zemlji (naciji, gradu i sl.) nastaje vreme milosti i pokret probuđenja.
