• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Način rada sa Biblijom koji je ovde priložen predstavlja osnove induktivnog proučavanja Svetog pisma. Ovaj pristup se odlikuje time što teološki pogled nije nametnut tekstu, već se oblikuje njegovim proučavanjem. Drugim rečima, on se ne odnosi prema tekstu tako da u njemu samo traži potvrdu za već postojeći stav, ignorišući ono što mu ne ide u prilog ili mu učitava značenje koje se u njemu ne nalazi. Induktivni način proučavanja uzima u obzir sve što Pismo kaže o određenoj temi i tekstu, prilazi bez predubeđenja sledeći to što on donosi i ne gradi na tome o čemu ono ne govori.

Smernice za rad sa Pismom

Postoji sedam osnovnih smernica koje treba slediti u pogledu Biblije.

1) Počni molitvom - Iskrena molitva, slična onoj od Psalmiste je neophodna. On piše, "Otvori oči moje, da bih video čudesa zakona Tvog". (Ps. 119:18 DK).

2) Čitaj Bibliju - Nemoj dozvoliti da te brige ovog sveta odvoje od čitanja Biblije. A kada je čitaš, nemoj čitati samo omiljene stihove. Čitaj je celu.

3) Proučavaj Sveto pismo - Ovome moraš posvetiti vreme i energiju da bi urodilo plodom. Naš Spasitelj je rekao, "Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večni život; i ona svedoče za mene." (Jn. 5:39 EČ). Pretraživanje obuhvata napor i vreme za istragu.

4) Duboko premišljaj o Bibliji - Psalam 1:1-2 kaže, "Blago čoveku" kome je "omilio zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć!" Razmišljaj o onome što si pročitao i pokušaj to da razumeš iz različitih uglova. Promišljaj o dubljem značenju onoga što si pročitao.

5) Čitaj komentare Pisma drugih, tek pošto si sam ustanovio njihovo značenje - Ako se tvoji pogledi razlikuju od njihovih, čvrsto se drži pogleda koji je proveren Pismom.

6) Poslušaj Pismo - Svemogući neće nastaviti da nam otkriva isitinu, ako nismo poslušni istinama koje već znamo. Moramo držati ono što je napisano, da bi imali koristi od onoga što je pročitano.

7) Neka tvoje svetlo sija - Podeli ono što si naučio sa drugima, tako da i oni imaju korist i izgrađuju se.

Postoje šanse da pronađeš nekoga, ko je već radio na onome što želiš da preneseš. Zajedničko razmatranje pisma i diskusija te mogu još više obogatiti novim razumevanjem i uvidima. Pored toga, pretresanje biblijskih tema sa drugim hrišćanima sačuvaće te od isključivosti, ponosa ili pogrešnog tumačenja i primene. Mnogo je bolje ne biti u pravu, nego uporan i nepopustljiv u stavu i mišljenju.

Pravila tumačenja

Kao dodatak uz gore pomenute osnovne smernice, postoji devet osnovnih pravila tumačenja, koja se moraju slediti da bi se izbegla zabuna i lažna nauka.

1) Pravilo definicije - Svako proučavanje Pisma mora početi proučavanjem reči i njihovog značenja. Objašnjenja reči su zasnovana na njihovom korišćenju u Pismu, ne na njihovom korišćenju u modernom dobu. Recimo, danas reč "ime" znači etiketu, koja služi da bi se neko ili nešto raspoznao. "Ime" u Bibliji ukazuje na nešto mnogo dublje, kao što je narav ili karakteristike osobe. Na primer, "Avram" znači "otac mnoštva". Njegovo ime opisuje nešto veoma važno o njemu.

2) Pravilo upotrebe - Tumačenje reči i izraza se mora razumeti u skladu sa utvrđenim običajima i narečjem tog naroda. Naprimer, izraz "rđavo (zlo) oko" u Matej 6:23 (EČ) se odnosi na tvrdičluk i ne znači bolesno oko, kao što bi značilo u našem savremenom jeziku. Ovaj izraz je hebrejski idiom, koji označava cicijaštvo.

3) Pravilo šireg sadržaja (konteksta) - Svaka pročitana reč se mora razumeti u svetlu reči, koje dolaze pre i posle nje. Značenje se mora izvoditi iz šireg sadržaja, konteksta. Tako, kao u poslanici Rimljanima 13:13 (DK) kaže, "Da hodimo pošteno kao po danu", to se ne odnosi na hodanje nogama. Širi sadržaj pokazuje, da ovaj izraz u ovom slučaju znači - način života.

4) Pravilo istorijske pozadine - Ispravno razumevanje tematike zahteva poznavanje života i društva u datom vremenu u istoriji. Stoga, čovek "koji nosi krčag s vodom" i trba da sretne učenike označavao je jasnu poruku (Luka 22:10). Ovaj "znak" je bio tako očigledan učenicima, zato što je nošenje vode u Izraelu bio posao žene da nosi vodu. Videti čoveka da to čini je bilo nešto neuobičajeno.

5) Pravilo logike - Biblija se poziva na naš razum; ona priziva istraživanje i treba da se tumači čvrstim pravilima zakona jezika i gramatike. Naprimer, pečati, trube i počasti (zla) iz knjige Otkrivenja se broje od 1 do 7. Logika nam kaže da su tako pobrojani, da bi pokazali vremenski redosled pojavljivanja. Smestiti petu trubu pre druge bi prekršilo ovo pravilo.

6) Pravilo presedana - Ne smemo prekršiti poznatu upotrebu reči i izmisliti drugu za koju ne postoji presedan. Ako Pismo daje reč sa određenom upotrebom ili značenjem, onda postoji presedan i njegova upotreba može biti prihvatljiva. Recimo, reč "odredba" iz Kološanima 2:14 (EČ) je grčka reč "dogma". Ona nikada ne znači "nebeska zapovest", kako se to uobičajeno misli. Ona uvek označava zapovesti od ljudi.

7) Pravilo celine - Delovi Biblije treba da se tumače u odnosu na celinu. Na primer, praksa biti "novozavetni hrišćanin", koji ne uvažava ili ignoriše Stari zavet - krši ovo pravilo.

8) Pravilo zaključka - Zaključak je činjenica razumno primenjena iz druge činjenice. Tako, Isus je dokazao vaskrsenje mrtvih Sadukejima ovim pravilom (Mt. 22:31-32).

9) Pravilo doslednosti - Tumačenje mora biti dosledno svim ostalim tekstovima. Znači reći, da je Bog Novoga zaveta Bog ljubavi, a Bog Staroga zaveta Bog gneva nije dosledno sa mnogim Pismima uključujući Jeremiju 31:3, "Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost." (DK)

Metode biblijskog proučavanja

Postoji pet metoda za proučavanje Biblije. Svaka vodi dubljem razumevanju Pisma. Nasumično čitanje nekoliko stihova iz Svetog pisma nije proučavanje Biblije. To je štrpkanje istine tu i tamo.

1) Tematski metod - Ovo je, bez sumnje, najbolji metod u učenju velike biblijske nauke i volje našeg nebeskog Oca. Jednostavno izaberi temu ili subjekt i prati ga kroz Pismo. Konkordans bi bio od velike pomoći kod ove metode.

2) Biografski metod - Proučavanje raznovrsnih biblijskih karaktera može biti veoma zanimljivo i korisno.

3) Proučavanje pojedinačnih knjiga - Izaberi knjigu i proučavaj njenog pisca, primaoce, njenu nameru, glavna učenja, itd.

4) Proučavanje glava najvažnijih odlomaka - Ovaj metod je sličan metodi broj 3, ali sa mnogo određenijim krajnjim ciljem. Ovaj metod se, takođe, mora koristiti i pri tematskom proučavanju.

5) Proučavanje i učenje napamet pojedinačnih stihova - Ovaj metod obezbeđuje proučavaoca arsenalom stihova za svaku iznenadnu situaciju ili nuždu.

Imaj na umu, da kada su u pitanju biblijska učenja tri poslednje metode proučavanja Biblije mogu da dovedu do "tunelske vizije". Da bi se u potpunosti razumelo sve što Biblija kaže o nekom subjektu, mora se koristiti tematski metod.

Oruđa, ili pomagala za proučavanje Biblije

Sledeće je - lista literature, koja može mnogo pomoći pri proučavanju Biblije. Biblicisti su posvetili nebrojene godine svojih života da bi čitaocima obezbedili ova oruđa. Ona su uistinu blagoslov. Mada se lista pretežno odnosi i oslanja na izvore na engleskom, ponešto je već dostupno i na našem jeziku, bilo u vidu knjiga ili kompjuterskih programa.

1) Strongov konkordans - Ovaj sistem referenci je apsolutno neophodan svakom proučavaocu Biblije. On ređa svako pojavljivanje svake reči koja se nalazi u Bibliji. Potom, možeš da odeš na kraj knjige do rečnika, da pronađeš hebrejsku ili grčku reč, koja je korišćena u originalu, njeno značenje, kao i druge reči kojima je ta ista reč prevedena.

2) Englishman's Hebrew (or Greek) Concordance of the Old Testament (or New T.) - Pruža iste funkcije kao i Strongov konkordans, ali mnogo brže. On daje listu svih drugih načina na koje je neka reč prevedena i stihove u kome se nalaze. Mada Strong čini isto, on je previše zamoran i zahteva mnogo više vremena pri upotrebi.

3) Treasury of Scripture Knowledge - Pruža uvid u obilje paralelnih mesta i citata, knjigu po knjigu, stih po stih kroz celu Bibliju. Paralelna mesta daju brzi i jasniji uvid u pojedine teme, jer se neposredno bave ne samo rečju, već i celim izrazima u datom stihu.

4) Hebrejski i Grčki leksikoni - Ovo su rečnici biblijskih jezika koji idu u mnogo veću dubinu od rečnika koji se nalaze na kraju Strongovog konkordansa. Reči su uobičajeno kodirane, tako da mogu da se koriste u sprezi sa Strongovim sistemom pobrojavanja reči. Da bi ih koristio, nije ti potrebno znanje Grčkog ili Hebrejskog.

5) Interlinear Biblije - Pokazuju doslovni engleski prevod na jednoj liniji, a Hebrejski ili Grčki tekst direktno ispod. Na marginama ćeš naći uobičajeni engleski prevod onako kao se pojavljuje u KJV, NIV, itd. Koriste se da se proveri ako su prevodioci ili komentatori pogrešili. (Prevodi nisu nadahnuti i povremeno sadrže greške).

6) Paralelne Biblije - Ovakve Biblije obezbeđuju nekoliko prevoda rame uz rame. Koriste se za poređenje različitih prevoda i pružaju različite poglede.

7) Komentari - Pružaju poglede raznih biblicista na svaki stih u Bibliji. Ne zaboravi da se biblicisti često razilaze u svojim shvatanjima. Njihovo razumevanje nije uvek ispravno, ali mogu da pruže dodatni uvid.

8) Biblijski rečnici - Koriste se kao i obični rečnici, mogu da pruže detaljnu informaciju o ljudima, mestima, stvarima i različitim temama kao što je oproštenje, iskupljenje, spasenje, itd.

9) Biblijski atlas - Daje informacije o geografiji, kao i istorijski pregled biblijskih zemalja. Ilustracije onoga što čitamo nam čine tekst bližim, a događaje u njemu prisnijim i razumljivijim.

10) Istorija i običaji biblijskih zemalja - Pružaju podatke o istorijskom razvoju i svakodnevnom načinu života ljudi u biblijsko vreme. Ne mogu se zaobići ako želimo ispravno i temeljito razumevanje Svetog pisma.

Svi ovi izvori su dostupni na Internetu a ne zahtevaju više od osnovnog poznavanja engleskog. Postoje i neki programi na našem jeziku, koji pružaju mogućnost osnovne pretrage teksta, kao i paralelne prevode. Uz Božju pomoć biće ih još više i više, sa sve više opcija.

"Potrudi se da se pokažeš vrstan pred Bogom kao radnik koji ne mora da se stidi, koji pravo upravlja rečju istine." (2. Tim. 2:15 EČ).