• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Razgovaramo o misijskom radu kao o radu zasnovanom na Božijem obećanju. Na više mesta u Svetom pismu Bog obećava da će se njegova reč širiti, odnosno da crkva ima svoj apostolat, svoje poslanje.

Posebno mi na um pada jedno mesto iz Knjige proroka Isaije (60:11):

I tvoja će vrata biti svagda otvorena,
neće se zatvoriti ni danju ni noću,
da ti se dovede sila naroda,
i carevi njihovi da se dovedu.

To je biblijska reč. Bog je tako rekao i on će ispuniti što je obećao.

Misija se zasniva na veri

Misiju možemo zasnivati na nekoj misijskoj organizaciji. Međutim, moramo otpočeti od gore. Verujemo da Bog obećava da će njegov narod moći da zbrine ostale narode, da će biti otvoren za njih. Ovakva otvorenost će imati svojih posledica. Ona će se ogledati i na samom životu Božijeg naroda, jer će udahnuti nove podstreke za život samom tom narodu. On će imati ne samo otvorena vrata nego i posebnu silu.

Sve više se javljaju tzv. negativna definisanja ("Nećemo ovog!", "Nećemo onog!", "Dole ovaj!", Dole onaj!"). Niko da kaže šta hoće. Kuda treba krenuti? Upravo zato Evanđelje dolazi kao jedina potvrdna sila koja ljude uči šta hoće, kome da se okrenu i kako da tim mnogim narodima pokažu da je sila Božija živa, da se obećanja Božija ispunjavaju i da sve zbog čega su ljudi toliko danas zabrinuti treba sagledavati sasvim drugačije. Ne treba gledati iz onog ugla iz kog ljudi gledaju, nego gledati okom Božijim, onako kako Bog to vidi. On vidi narode koji još ne znaju za Hrista, čija su srca još uvek zatvorena. On vidi i nas i naša nekad zatvorena vrata. Vidi on i našu bojažljivost, nesposobnost da se pokrenemo i otvorimo prema velikim blaženstvima. To nam Gospod pruža. Na taj način naša vera treba da jača. Molimo se kao i apostoli: "Dodaj nam vere". Gospode, dodaj nam vere u misiju, jer verujemo da si ti Bog i da ti sve možeš.

Misija je stvar ljubavi

Sin Božiji je došao na zemlju iz ljubavi prema ljudima. Tako On i nas pokreće prema onima koje nismo znali, nismo voleli. Odlazimo onima koje nismo videli. Namera nam je da činimo dobra onima koji to nama ne čine. Radujemo se onima koji se danas zatvaraju pred nama, ali mi treba da im svakako donesemo novi život.

Samo život može doneti život. Živi Bog nam je dao život večni i samo oni koji imaju večnost mogu drugima doneti večni život. To je normalna posledica našeg življenja: Svaki rad koji nije površan, koji ostavlja trajne vrednosti, koji nije pusta želja za zabavom, uživanjem i provodom i koji na neki način doprinosi nekom daljem novom životu. Ako je neko nekad davno podigao česmu i napajao ljude koji su tuda prolazili, on je na taj način doprinosio životu zih ljudi. Nekad je između hotela "Moskva" i hotela "Balkan" u Beogradu bio jedan rezervoar odakle se voda razvodila prema starim delovima grada (starom Gradu i Savamali). Takvo razvođenje se turski zvalo "Terazije" i to je i danas naziv za središnji deo Beograda. I Terazijska česma je bila podignuta s namerom da se žedni napoje i da se nečiji život održi. Neko je svojim radom želeo da unese život među one koji dolaze. Slično je i kad čovek napiše knjigu. Doprineo je životu nekih ljudi. I danas imamo koristi od ljudi koji su ko zna kad živeli, ali su nešto učinili za naš život.

U duhovnom životu trajni rad i vrednosti su nadahnuti posebnom ljubavlju. Postoji želja da se život produži i obogati. Misija čini život drugačijim, ona ga čini večnim. To je bila svrha Hristovog života. On ne kaže: "Ja sam došao da činim čuda" - iako je velika i neponovljiva čuda činio. On ne kaže: "Došao sam da vam kažem najlepše reči" - iako je rekao reči pred kojima svaka književnost ostaje zadivljena. Šta je on rekao? "Ja dođoh da imaju život i izobilje" (Jn. 10:10).

Upravo zato što je on došao zbog posebnog i naročitog života, život ne vredi ako se ne obnavlja i ako se ne umnožava. Hristos nas je ostavio kao vesnike tog života. Hrišćanstvo je nosila života u Hristu. Hrišćani donose ljubav Božiju svima koji treba da shvate i prihvate Božiju slavu i milost i spasenje.

Misija je delo Svetoga Duha

Čije je delo misija? Obično govorimo o velikim misionarima. Međutim, misija je delo Svetog Duha. On deluje u zajednici. On daje vernima nadahnuće da krenu i svedoče. U Delima apostolskim čitamo kako Duh Sveti traži od zajednice vernih da pojedince izdvoji za službu ne bi li se osvojile nove duše i nova prostranstva za Hrista.

Misija je veliko delo. Moramo se dobro zamisliti nad njim. Kako učestvujemo u misiji? Da li učestvujemo kao zajednica? Da li učestvujemo kao pojedinci? Da li učestvujemo od sveg srca?

Kažemo da Boga ljubimo "svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom". Ne znači li to da sve Božije stvari i delatnosti treba ljubiti isto tako temeljito? Upućeni smo na druge ljude. Treba da ih volimo. Treba da osetimo iste patnje u kojima se oni nalaze. Njihove rane treba nas da zabole, njihova beda nas da osiromaši, njihovo nepoznavanje Hrista da nas podstakne i osvesti: ljudima je potrebna vest o Hristu, o Spasitelju koji ih ljubi i sebe žrtvuje za njih.

Mnogo je onih koji će nastaniti pakao. Ulaze u nj odbijajući spasenje. Možemo li za njih reći: "Bože, sve sam učinio za njih!?" Nismo učinili sve. Svako od nas se tu mora zaustaviti. Pomisli: "Šta to još možemo učiniti?" Možda neka mala stvar. Možda neko maleno praštanje. Možda podizanje neke male duševne ili duhovne zavese koja stoji kao smetnja između mene i mog bližnjeg.

Duh Sveti nas usmerava na ispitivanje sopstvene savesti. Na nama je posao, veliki zajednički posao na ostvarenju i delovanju Carstva Božijeg.

Nismo sami

Gospod Isus kaže da ćemo u svetu imati nevolju. Ne možemo očekivati da će sve ići glatko samo zato što smo krenuli Božijim putem. Biće tu i teških časova. Neke prepreke će nam izgledati nesavladive. Činiće nam se da ne možemo dalje. Pitaćemo: "Gospode, šta da još činim?" Takvo iskustvo su imali proroci i apostoli. Imaće ga i svi čestiti hrišćani. Dođu trenuci kad ljudi Božiji kažu: "Gospode, pokušavam najbolje što mogu. Gde je taj zid?" Zašto ne daš da ga probijem, a ni ti ga ne probijaš? Zašto se isprečio? Ruši, Gospode! Zašto oklevaš?"

Isus, međutim, kaže: "Ovo vam kazah da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet" (Jn. 16:33). Ne bojte se. Možda ne ide sve kako čovek zamišlja, ali po zamisli Božijoj ostvaruje se na najbolji način. Bog je s nama zato što on voli ljude koji doprinose njegovoj slavi. Radujemo se kad vidimo da se misli o misiji: kako da se objavi Božija reč.

Osim Gospoda s nama su mnogi znani i neznani ljudi. S nama na svoj način sarađuju mnogi koji su bili pre nas. Oni su raskrčili i uredili puteve kojima ćemo ići. S nama su i oni koji će doći posle nas. Božiji posao se od pamtiveka stalno radi. On nam je poveren na duge staze.

Gospod Isus priča priču o čoveku koji je slugama poverio blago i rekao: "Poslujte dok se ne vratim" (Lk. 19:13). Isus od nas očekuje da spretno, stručno, pošteno i s ljubavlju poslujemo. Valja nam umnožiti njegovo blago. Videćemo koliko nam to radosti donosi.

Božija milost nas svakog trenutka približava večnosti. Sve što se događa dešava se njemu na slavu. Hrišćani ulaze u slavan život kad ga umnožavaju.

Neka nikom ne uzmanjka slava Božija. Hristos je došao u slavi. Hristos je otišao u slavi. Hristos će ponovo doći u slavi. Blago onima koji u toj slavi žive već danas.

Zaključno čitanje: Psalam 67
Beograd, 25.03.1992.