• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Đura, ili kako ga ovde zovu George, i Marija Hano su rodom iz Aradca kod Zrenjanina. Doselili su se u Kanadu davne 1986. godine. Žive u Misisagi, gradu neposredno pored Toronta. Imaju dvoje dece.

Njihova životna priča je na prvi pogled veoma slična priči svakog doseljenika. Svakodnevno suočavanje sa novim jezikom, novom sredinom, novim ljudima i običajima, novim vrednostima i drugačijim načinom razmišljanja. Ali, vredni i strpljivi, brzo su se snašli i gradili svoje mesto u novom zavičaju. Ono što njihovu priču čini drugačijom je to, da su sa dolaskom u novi svet susreli Isusa i zakoračili u novi život.

Sreli smo se po prvi put pre nekoliko godina kada su verni iz njihove crkve posetili zajednicu u koju sam ja išao. Zaplakao sam od radosti, jer su to bili prvi naši ljudi koje sam upoznao, a da su pripadali istoj verskoj porodici kao i ja. Od tada smo imali brojne susrete na molitvenim sastancima utorkom popodne u crkvi koju je vodio brat Pavle Kovač u Misisagi, kao i u njihovom i svom domu. Srdačni i jasnih uverenja, svoju veru praktikuju u svakodnevom životu.

Pre izvesnog vremena otisnuli su se u veri sa Bogom ka novim blagoslovima, otvorili su radnju specijalizovanu za izduvne sisteme na kolima. Lepo opremljena, čista i osvetljena radionica je po mnogo čemu veoma nesvakidašnja. Svi radnici su hrišćani, kancelarije su oblepljene biblijskim citatima, a police pune verske literature. Da se ne radi o automobilskoj radnji čovek bi pomislio da je ušao u crkvu. Utisak nije daleko od istine, jer pored ljubaznosti, brze i kvalitetne usluge i fer cena ponudiće vam svedočanstvo, savet i molitvu. Već nekoliko mušterija je u njihovim prostorijama predalo svoje živote Hristu, dok su čekali da im kola budu popravljena, a bilo je i isceljenja. Božja prisutnost u njihovom životu je tako izuzetna da ne može a da ne zagreje srce, osnaži veru i pruži utehu i nadu.

Mada veoma zaposlen, Đura je kada sam ga upitao, odmah pristao da podeli svoje svedočanstvo sa čitaocima Sionske Trube.

Đuro, koliko dugo si sa porodicom u Kanadi?

Od 1986. godine. Danijel je rođen u ovde... Sandra je rođena u Zrenjaninu.

Kako i kada si postao hrišćanin?

Marija je primila Gospoda drugog dana po našem dolasku ovamo u Kanadu u Julu '86-te. Nije znala ni engleski, a Duh Sveti ju je dotakao. Svi Marijini su bili verni i oni su se već dugo molili za nas. Ja sam primio Gospoda tri meseca kasnije, ...trebalo mi je malo vremena. Bili smo u Queensway Cathedral (dugi niz godina najveća pentekostalna crkva u Torontu) i pozvali su one koji hoće da predaju život Hristu da izađu napred. Osetio sam nečiju ruku na ramenu. Kada sam se okrenuo, iza mene nije bilo nikoga. Razumeo sam da me Gospod poziva.

Možeš li nam nešto reći o crkvi u koju idete?

Prvo smo išli u Queensway Cathedral, prvih četiri - pet meseci. Potom nas je Gospod pozvao da odemo u International Revival Church, koju je predvodio brat Pavle Kovač u kojoj je bilo Slovaka, Čeha, Jugoslovena, Kineza, Portugalaca, Španaca, Indijaca... Kasnije, kada je Bog pozvao brata Pavla da radi isključivo kao evanđelista, došli smo u Christian Family Church u kojoj smo i sada.

Kako si došao na ideju o biznisu, koji bi istovremeno širio i radosnu vest?

Brat Philip, inače Kinez, koji je moj partner je došao sa tom idejom, ali smo pre svega par meseci proveli sate i sate u molitvi dok nam Gospod nije stavio na srce šta da radimo. Nismo ništa hteli bez Njega. Hteli smo da On bude prvi u onome što radimo.

Reci nam nešto o počecima.

U februaru 1997. smo otvorili radnju. Svaki početak je težak... Prvih godinu dana je bilo izuzetno teško. Mislili smo da je naša vera velika, ali smo brzo shvatili da to baš nije tako. Bilo je razočaranja, ali smo znali da smo u savršenoj volji Božjoj, jer smo se za to molili i nikada nismo posumnjali. Bilo je dana kada smo po osam sati proveli u molitvi, jer niko nije zvao ili došao. Onda, videli smo čuda; bilo je da smo se molili da telefon zazvoni i javi se mušterija i on je zazvonio! Bilo je kao da smo molitvom diktirali telefonu. Svi su govorili da nećemo uspeti, ali smo mi verovali u pobedu. Ne da smo verovali u sebe, nego smo verovali Bogu, koji je stajao iza nas. Svi smo se molili; Philip, Philipova žena, Marija i ja. Tako smo Philip i ja postali veoma bliski. Čitali smo mnogo u to vreme i to nas je održalo. Naročito smo čitali Sveto Pismo. Ono nas je držalo i drži nas i danas. Evo, još smo tu posle četiri i po godine.

Ime tvoje firme je JPG Exaust. Šta znači JPG?

Jesus, Philip and George - Isus, Filip i Đura. Zato to stoji tako, jer je Isus prvi i uvek će biti prvi. To je najvažnije. Ili, Just Praise God - Samo slavi Boga!

Kako bi definisao ono što radiš sada? Je li to evangeliziranje, ili misijski rad?

Naš biznis nije ni evangelizacija, ni misija. Mi verujemo, da ako nas Gospod blagosilja to je za Njegovu slavu. Bog se pokazuje kao veran. Verujem da smo mi davaoci, u ovom času finansijski pomažemo pet velikih evanđelista i njihove službe. Verujemo da nas Gospod blagosilja, tako da možemo druge da blagoslovimo. A blagosloviće nas još i više. Svakih pet, šest meseci dodamo spisku onih koje pomažemo po celom svetu još po jednog evanđelistu. U tome smislu smo deo evangelizacije.

Šta možeš da kažeš o ljudima, koji se obrate u vašoj radnji?

Posvetili smo biznis Bogu. Onima, koji dođu kažemo ko smo i šta smo. Mušterije osete taj mir - svedočanstvo Svetog Duha. Tako kada im svedočimo neki ljudi se obrate a bilo je i isceljenja kao rezultat molitve. Neki, koji čuju svedočanstvo odu i možda naprave odluku kasnije. To ćemo verovatno saznati jednog dana, kada odemo u nebo, ko se sve obratio... Bilo je onih, koji su se obratili a verujemo da će ih biti još više i više.