• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Ako dobro razumem vaše pitanje, vi pitate: "Da li su misli koje vam dolaze od Boga ili đavola, i kako se od loših odbraniti?"

Nadam se, da će vam ovaj kratak odgovor biti od neke pomoći...


Iskustvo svih hrišćana

Džon Bunjan u svojoj knjizi "Put Hrišćanina", u desetom poglavlju, na jednom mestu govori o tome kako dok je prolazio kroz "Dolinu sena smrtnoga" u jednom trenutku začuje "razne ružne reči", tj. kako mu dolaze pogrdne misli na um:

"Primetio sam naime da se Hrišćanin toliko zbunio da nije mogao da prepozna ni svoj sopstveni glas. Baš kad je došao do ognjenog ždrela pakla, jedan od zlotvora mu se prikrao i iza leđa mu šaputao na uvo razne ružne reči, a Hrišćaninu se činilo da su to bile njegove sopstvene misli. Ovo ga je zbunilo više od svega što mu se dotada desilo, te se čudio zašto sada huli na Onoga koga je pre toliko ljubio. Nije se setio da zapuši uši, niti odakle ta huljenja dolaze."

Takođe, postoji zapisano i iskustvo koje je imao Matrin Luter. Naime, jednom je Luteru došao neki mladi propovednik koji mu se požalio da se u njegovom srcu pre propovedi bude mnoge bogohulne misli, a što ga mnogo žalosti i muči. Luter kada ga je čuo nasmešio se i rekao mu: "Brate, to me veseli čuti, što nisam sam, jer đavo isto tako napada i mene, a isto tako i druge propovednike Božje Reči."

Dakle, vaše iskustvo uopšte nije usamljeno, i Bunjan i Luter su to proživljavali kao i mnogi drugi vernici. Ustvari, nema tog iskrenog Hrišćanina koji u jednom trenutku svog hodanja sa Bogom nije doživeo iskustvo poput vašeg.

Kada, govorimo o mislima, tom unutrašnjem glasu, onda treba da razumemo da on ne dolazi iz dva, već može doći iz jednog od tri izvora, koji može biti:

1. Naše sopstvene misli - koje dolaze od nas samih.
2. Božje misli - koje u nas stavlja Bog.
3. Đavolje misli - kojima nas đavo napada.


Naše sopstvene misli

Takođe, važno pitanje koje valja razumeti kada govorimo o ovoj temi je: "Odakle misli dolaze? Gde naše misli nastaju?"

Isus nas uči da naše misli ili pomisli nastaju u "srcu", i On pri tome ne misli na naše srce kao organ već na naše unutrašnje biće, našu samu osobenost - dušu. Naš mozak je samo organ gde naše misli dobijaju svoj oblik, značenje i moguće izražavanje preko naših reči ili dela - preko našeg tela. Isus, tako kaže:

"I reče [Isus]: što izlazi iz čoveka, ono čini čoveka nečistim. Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krađe, ubijstva, preljube, lakomstva, zloće, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i čine čoveka nečistim." (Mk. 7:20-23 EČ, naglasak dodat)

Mi se moramo suočiti sa istinom: kakvi smo mi zaista u svome srcu? A posle ovoga i sa činjenicom: kada nam se pojave "ružne i loše misli" kako da mi na njih reagujemo - kakav stav prema njima zauzmemo?

Mi se trebamo učiti i naučiti primenjivati princip iz Druge Korinćanima, kako da "zarobljavamo svaku misao - za poslušnost Hristu" (2. Kor. 10:5). Što je ispravan način postupanja, kojeg nas sam Bog uči. "Zarobiti" znači nešto vezati i onemogućiti da neko ili nešto dalje deluje: potpuno nadzirati uljeza - neprijatelja. No, mi najčešće činimo grešku (iz neznanja) i krenemo da razmišljamo o onome šta nam dolazi na um. Počnemo da te ružne misli "obrćemo" u svome umu, i obrćemo ih, i bavimo se njima, i razmišljamo o njima... sve dotle dok se ne počnemo osećati loše (zbog njih) a posle toga se počnemo i ponašati u skladu sa našim osećanjima.

Važno je razumeti da sama pojava "grešnih misli" nije greh. Ne, to je samo iskušenje, koja dolazi od naše grešne prirode (starog čoveka) ili Sotone. Tek kada ostvarimo te "loše misli" kroz naše reči ili dela, onda činimo i greh. Apostol Jakov govori o tome:

"Nijedan, kad trpi iskušenje, da ne govori: Bog me kuša. Jer Bog se ne da zlim kušati, i sam nikoga ne iskušava. Nego svako podleže iskušenju na taj način što ga njegova sopstvena požuda vuče i mami; tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt." (Jak. 1:13-15 EČ)

Potrebno je da težimo da se "um Hristov" ispolji u našem životu. Hrišćanin ga ima, dobija ga kroz svoje pokajanje (obraćenje) i novorođenje, preko Duha Svetog (Jn. 14:26, Jn. 16:13). Sveti Duh uvek deluje u saglasnosti sa Božjom Reči, nikad protiv nje. Duh Sveti jeste ujedno i Duh Hristov (Rim. 8:9), a biti pod ispunjen Njegovim Duhom znači imati "um Hristov". Dakle, veoma lako možemo "prepoznati duha" (Jev. 5:14, 1. Jn. 4:1, 1. Tim. 4:1), tj. odrediti od koga nam određene misli dolaze: od nas samih, od Boga ili od đavola.


Božje misli

Kada nam se Bog obraća našem srcu onda On to uvek čini u skladu sa svojim karakterom, uz potpuno poštovanje naše ličnosti i bez nasilja.

U primeru ispod, u datoj tablici možemo videti razliku između misli koje u našem srcu inicira Bog ili koje dolaze od đavola.

Kao što se može videti, đavolje misli u svojoj prirodi su uvek sušta suprotnost Božjim mislima, i ovo dvoje je uvek u kontrastu. Đavo svojim mislima nas nastoji odvojiti od Boga a Bog svojim da nas privuče bliže sebi.

Hrišćanin je dužan da se upozna i ispunjava Božjim mislima - Reči Božjom - jer na taj način će biti kadar prepoznavati Božji govor u svome srcu ali i da razluči Božje misli od svojih ili đavoljih: "U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju, da Ti ne grešim... Razmišljam o putu pravom, ... hodim u bezazlenosti srca svog u domu svom." (Ps. 119:11, Ps. 101:2). Iz tog razloga Pavle poziva Rimljane da se obnove u svom razmišljanju (Rim. 12:1-2 i Ef. 4:23).


Đavolje misli

Satanino prikriveno šaputanje donosi duši iskrenog vernika mnogo žalosti i uznemirenja, a ovakav njegov napad obično prati i optužba. Kroz misli pune bezbožnosti, hule i svake nečistote đavo nastoji vernika odvojiti od Boga, tj. mu natovariti krivicu i samosažaljenje (osećaj nedostojnosti). Hrišćanin treba da se izvežba i stekne mudrost u ophođenju sa napadima ove vrste.

Ponekad je veoma teško razlikovati naše misli od đavoljih. To je iz tog razloga, jer naš um nije uvek okrenut ka Bogu ili je ispunjen "mislima ovoga sveta". Ali i zbog toga što je naše srce zavodljivo (Jer. 17:9), jer mi još uvek posedujemo pali um - starog čoveka - koji je "saveznik" Sotonin (Rim. 1:28, 1. Tim. 6:5, Ef. 4:18).

Zle misli započinju iznutra, kao što je Isus rekao: "Iz srca izlaze zle misli..." (Mt. 15:19). Naše zle misli su u našoj kontroli i imaju elemenat zadovoljstva (ugađanje sebi i telu) u sebi. "Plamene strele zloga" (Ef. 6:16) s druge strane dolaze izvan nas i donekle su van naše kontrole. One su vrlo napadne. Načinićemo uvek grešku ako se počnemo baviti ovim mislima, njih trebamo svesno odbijati - "gasiti strele". Iskustvo iz života Čarlsa Spurdžena poslužiće kao dobra ilustracija toga.

Čarls je prolazeći kroz poduži period napada nemoralnih misli na njegov um i nalazeći se blizu tačke očaja, počinjao je dovoditi u pitanje čak i svoje spasenje. (Jer, nakon svega, kako može jedan pravi Hrišćanin misliti takve misli?) Konačno je o tome porazgovarao sa svojim dedom koji je takođe bio u službi jevanđelja. Deda ga je jednostavno upitao: "Da li ti uživaš u tim mislima?" Mladi Spurdžen je odgovorio: "Ne, ja ih mrzim!" Njegov deda je odgovorio: "Tada nemoj imati posla sa njima. Nemoj ih posedovati jer one nisu tvoje nego đavolove".

Đavo je tajanstven; on nastoji ubaciti neku misao u naš um i želi da nas navede na to da pomislimo da je to naša misao. No, dobra je vest da je mi možemo "zarobiti" kada shvatimo: šta joj je konačni cilj, ili ko od nje dobija ili ne dobija slavu? Dakle, đavolje oružje možemo okrenuti protiv njega samog.


Očistiti i promeniti svoj um

Kao što priroda ne podnosi vakuum, tako i naši umovi ne mogu zadugo biti prazni. Dobre misli ne ostavljaju prostora za zle misli, i iz tog razloga treba obratiti pažnju šta, kako i o čemu razmišljamo, sa čime to punimo naše srce. Šta kroz naš um dozvoljavamo da uđe u naše srce (Kol. 3:1-4), kao i kroz naša čula (Mt. 5:27-30, 1. Jn. 2:16). (Više na temu "promene i samokontrole uma", čitajte na stranicama: "Programiraj svoj duhovni kompjuter" i "Zahtev svetosti".)

Činjenica je da mi najčešće imamo ili visoko mišljenje o sebi samima ili nisko mišljenje, kompleks više ili niže vrednosti. Ovakva nerealna i lažna slika koju imamo o sebi samima nam stvara mnoge duševne probleme i zna zagorčati naše odnose sa drugim ljudima. Drugim rečima, mi uopšte ne poznajemo sami sebe.

Pošto naše misli dolaze iz nekog mesta duboko u nama, unutar naše osobenosti i odražavaju naše pravo "JA", onda se trebamo moliti Gospodu poput cara Davida:

"Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me; pretopi šta je u meni i srce moje." (Ps. 26:2 RDK)

"Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni." (Ps. 51:10 RDK)

Pre nego li nas Bog oslobodi i očisti od nekog tajnog greha, On nas uvek prvo mora suočiti sa njime, jer on želi da se mi toga svesno odreknemo. Zato David moli: "ispitaj me, pretopi me, neka se pokaže šta je u meni."

Jedan propovednik je znao da kaže, da čovek pošto se obrati Hristu u sebi zna da nosi (mnoge) "šrapnele" iz starog života. On pri tome misli na vojnika koji je bio ranjen u ratu, npr. pored njega je eksplodirana granata i vojnika su pogodili i povredili komadići granate, i neke od njih lekari odmah izvade ali neke ne. Ovaj vojnik može sa ovim šraplenima živeti godinama bez nekih problema, ali sve to vreme telo će se boriti protiv ovih njemu stranih parčića i nastojaće ih izbaciti napolje. Oni će jednostavno krenuti putovati po telu i počnu praviti zdravstvene probleme čoveku, tako da se moraju hirurški odstraniti. Na sličan način nas Bog čisti od greha i navika i rana iz starog života. Naš novi čovek u Hristu, se bori i želi izbaciti iz sebe neke deliće naše stare prirode (navike, krakter i sl.), a da bi to u potpunosti bilo ostvareno taj "šrapnel greha" mora biti detektovan, mi moramo razumeti da je on za nas pretnja i da mora napolje...

Činjenica je da Hrišćanin o svemu što ga muči može o tome otvoreno govoriti Bogu, pa i o svojim "prljavim" mislima, i može verovati da će ga Gospod očistiti i podučiti kako ih može pobediti, kada se sledeći put pojave (Ps. 144:1).

Pozdravljam vas,
i želim vam svaki napredak u vašem hodanju sa Hristom.