Naslovna » U Hristu » Knjige » Žetva » ....

7. Ral Ris

Chuck Smith i Tal Bruk
- Ral Ris: Nada izvire iz jame zaborava

Ral Ris kao dete i mladić bio je latinski ulični borac sa južne strane granice. Prešao je meksičku granicu još kao dečak da bi pobegao od svog poludelog oca alkoholičara. Ali za njega ni u Los Anđelesu nisu cvetale ruže. U svojim ranim dvadesetim on je već bio vojni veteran iz Vijetnama, stručnjak za kung-fu i neumorni ulični kavgadžija. Do tada je već bio naprasit, sumnjičav i pun besa. Obično je zaskakivao ljude kao doberman - pribio bi nekoga uza zid, gotovo režeći, tako da bi se dotični ukočio od straha. Ukoliko bi se žrtva pomerila ili uzvratila udarac, Ral bi ga rasturio.

Otkud u čoveku toliko besa i mržnje? Očigledno je počelo sa okrutnostima koje su on i njegova porodica pretrpeli od oca pijanice. Možda je to raslo u razočaranju u crkvene rituale koje on nije razumeo. Verovatno je to bilo potkrepljeno činjenicom da je, fizički, Ral bio veoma snažan, brz i neverovatno izdržljiv. Napad na druge bio je jedan od načina kako da uzvrati napade. Kad je dospeo do srednje škole, Ral je već bio vođa svirepe ulične bande u Los Anđelesu. Njegova reputacija oko Vest Kovine, latinske četvrti Los Anćelesa, učinila ga je osobom koje se treba plašiti. Napokon. posle napada i hapšenja uz optužbu za obogaljivanje fudbalera iz suprotne škole na žurci, sudija je predložio Ralu da se, kad već voli toliko da se tuče, pridruži marincima ili da ide u zatvor. Ral se opredelio za marince i otišao na dužnost u Vijetnam. Tamo je ubijao bez prestanka i dobio medalju ljubičastog srca. Takođe je dobio još nešto, u unutrašnjosti svoje duše.

Nešto se događa u tebi kada ubiješ drugog čoveka. Osnovni nerv se preseče i jedan vid nevinosti je izgubljen. Niko ko nije prošao kroz to ne može u potpunosti da razume. Mašta ne može da nadomesti nedostatak iskustva. To je dilema tih vojnika iz građanskog rata u filmu "Crvena značka za hrabrost." Nikad nisu mogli pretpostaviti svoje reakcije pre prvog pravog susreta sa bitkom, a obično bi bili veoma iznenađeni kad bi otkrili kako su se ponašali i mislili. Gotovo kao da su bili stranci za jedan skriveni deo sebe. Onda, posle ubistva, odjednom bi zadobili tu odvratnu samospoznaju. Džozef Konrad je, na čaroban način, bio u stanju da otkrije ovu samo-senku u svom klasičnom delu "Srce tame".

Ral se takođe susreo sa svojim srcem tame u džunglama Vijetnama. Tamo se suočio sa svojom tamnom stranom. To mu je pomoglo da preživi u tuđem i primitivnom svetu, daleko od civilizovanog Zapada. Tamna strana je mogla da posluži. Ta divlja snaga je bila u potpunom kontrastu sa onim nežnijim vrednostima slobodnog sveta. Kada se ponovo našao u slobodnom svetu, ova tamna priroda je još uvek mogla da se pojavljuje, kao neki istočnjački demon.

Stravičan incident bi se desio s vremena na vreme i uvek bi prestravio nemoćne posmatrače koji se nisu nikad susreli sa tolikom količinom nasilja. Na kraju je ova ubilačka, tamna strana dovela Rala na ivicu postojanja. Isplanirao je jedno završno divlje ubistvo koje zamalo da uspe.

Ovaj put žrtve nisu bili vijetnamci već bespomoćni i otuđeni članovi njegove sopstvene porodice. Njegov život je izmakao svakoj kontroli te su ga se i njegova žena i deca plašili. Sve gore je postupao prema njima, dok su ga njegovi raspaljeni apetiti vukli drugim ženama.

Baš to veče njegova žena je sa decom otišla u crkvu. Kada je Ral otkrio njihove spakovane kofere, znao je da planiraju da ga napuste.

Plamteo je od gorkog i ljubomornog besa. Umesto da dozvoli da ga porodica napusti i možda završi sa drugim čovekom, Ral je odlučio da učini ono što sve češće viđamo u novinskim naslovima ovih dana: ukoliko nisu mogli da žive zajedno, bar će zajedno umreti. Kao stari Egipćani u Tebi i Karnaku, Ral je planirao da ukrca svoju porodicu na brod Anubis na putu ka ponoru. Ali je ova misao njegovom besu dala ukus ogromne griže savesti.

Nije mogao pobeći od činjenice da će jedini ljudi na ovom svetu koje je ikad voleo biti mrtvi. Ovo bi bio završni pečat krajnjeg i apsolutnog propadanja njegove duše. Ova tuga se motala po njegovim mislima kao bolni povetarac.

Ral je sedeo, hodao ili se savijao na podu dnevne sobe sa napunjenom puškom, čekajući. Ako se vrata otvore, on će skočiti u akciju kao panter. To je bio njegov plan. Samo ih srediti što je brže moguće. Posle toga bi pušku okrenuo prema sebi.

Ali vreme je prolazilo. Da bi smirio pakao, u sebi Ral je odlučio da upali TV. Menjao je programe dok se slika nije zaustavila na mom licu. Ja sam držao nedeljnu popodnevnu službu u Kalvari Čeplu u Kosta Mesi. Izgleda da sam mu ja manje išao na živce nego ostali programi. Vremenom je poruka koju sam prenosio počela da prodire do njegove duše.

Ral je opisao taj trenutak očaja puno puta i opisao ga je u svojoj knjizi "From fjuri tu fridom" (Od besa do slobode - prim. prev.).

Postepeno je Ral počeo da sluša reči koje su dopirale do njega.

Ja sam učio o Božijoj ljubavi - tako velikoj ljubavi da je On bio voljan da da svog voljenog Sina umesto nas grešnika. Ral je počeo da razmišlja o ovome. Bog ne bi mogao toliko voleti njega, ne nekoga ko je tako zao. Takva ljubav se ne može dobiti ako se traži... ili možda može? Nastavio je da sluša.

"Vidite, Bog je savršen," govorio sam ja. "I u svojoj svetosti, On ne može da ima ništa zajedničko sa nama grešnicima. Ali On nas toliko voli da je On na sebe preuzeo pravednu kaznu za sve grehe u svim našim životima."

"Ne! Ovo je previše dobro da bih poverovao."

"Bog želi da ti znaš da usprkos onoga što si i usprkos onoga što si možda uradio - možda si u potpunosti uništio svoj život - Bog te i dalje voli. On ti pruža ruke i poziva te da priđeš i da sa njim podeliš tu ljubav, bez obzira koliko si duboko otišao u grehu. Isus nam pruža oproštenje kao besplatan dar. Sve što mi treba da uradimo je da to prihvatimo."

Ralovo srce je jako lupalo. Nije ni shvatio da je spustio pušku na pod. Težnja za oproštenjem ga je obuzela. Počinjao je da veruje u ono što je slušao.

Iz stolice se spustio na kolena pred TV ekranom. Kada sam uputio poziv na molitvu, Ral je odgovorio, dok mu se telo treslo od jecaja.

Pošto se pomolio odlučio je da se što brže odveze do crkve koja je bila na televiziji. Želeo je da učini javno priznanje.

Ubrzo je stajao u pozadini te velike crkve i gotovo je potrčao napred kada su oni što žele da predaju svoje živote Hristu zamoljeni da istupe.

To je u stvari bila crkva u koju su otišli njegova žena i deca.

Ovo je predstavljalo prekretnicu u životu Rala Risa. Nemojte učiniti pogrešku da pomislite da sam ja a ne Bog izveo to čudo. Meni je samo drago što sam ja imao neku ulogu kao učesnik u svemu tome. Bio sam ispunjen radošću gledajući šta se dešavalo sa Ralom Risom od tog kritičnog trenutka. On i njegova porodica su mogli umreti te noći. Umesto toga oni su srećna i normalna porodica a Ral ima i veliku službu. Pitam se: da li vaskrsnuće mrtvoga može biti puno veće čudo?

Danas Ral Ris izgleda toliko drugačije da je gotovo nemoguće povezati njegovu mračnu prošlost sa njim. Gledajući Rala Risa vidite nekoga ko bi lako mogao da prođe kao profesor na nekom od najpoznatijih fakulteta. Njegovo preplanulo lice, uokvireno naočarima. kratko podšišana kosa, zakopčana bela košulja sa okovratnikom daju mu gord i trezven izraz akademika. Kada se sve to doda na ponizan izgled i oštroumnu inteligenciju, čini se da je njegova prošlost potpuno neverovatna.

Dah blagosti, vrlina, mira i zadovoljstva širi se oko Rala. Njegov konstantni smeh i izraz pun ljubavi u potpunosti prekrivaju svirepu mržnju koja je jednom ključala u njemu. Izgleda da za ovo imamo samo jedno rešenje: ili se desilo ogromno čudo, ili mi govorimo o potpuno drugačijem čoveku. Mi znamo da je to ista osoba. Jedna stvar koja je ostala nepromenjena su Ralovi poznanici: Ral i dalje ima istu ženu, decu, roditelje i društvo koje ga poznaje iz starih dana. Takođe ima iste otiske prstiju. Kao čovek koji je bio slep od rođenja i koji je stajao pred Hristom, njegovo svedočanstvo nevernim protivnicima je snažno i jednostavno: "Pre sam bio slep, a sada vidim." Niko ko je poznavao tog čoveka ne može sa ovim da se prepire. To stoji u istoriji.

Ralova promena je bila tako velika da su oni koji su ga poznavali morali sami sebe da uštinu da se uvere da to nije bio san. Gotovo svi ljudi koji su se uverili u Ralovu alarmantnu promenu zbog toga su sada promenjeni. Postali su hrišćani i većina od njih dolazi u Ralovu crkvu.

To nas dovodi do druge neverovatne činjenice. Temeljna promena u Ralovom životu nije prestala ili promenila smer, već je skupljala sve više i više pozitivnog ubrzanja dok je on uticao na druge živote. Njegov život je dobijao na brzini kao stena koja se kotrlja niz planinu i koja uleti u jezero u podnožju, a kapljice neprestano prskaju na sve strane.

Ral je danas pastir crkve koju je započeo pre deset godina. Ona je narasla od tridesetak ljudi u jednoj prostoriji - njegovom bivšem kung-fu studiju - do masivne Kalvari Čepl sa preko pet hiljada ljudi. A nalazi se na samom pragu dela grada koji je on nekada terorisao, u Vest Kovini, u Los Anđelesu. Efekat kapljica se nastavlja.

Ral je odlazio na nebrojene evangelizacije, ne samo u srce Los Anđelesa već i u srce Meksika i Latinske Amerike (Južne Amerike - prim. prev.), gde se obratio hiljadama ljudi. Takođe je i svakodnevno na radio talasima u Kaliforniji i drugim delovima zemlje u popularnoj radio emisiji. Ja sam ubeđen da ćemo jednog dana na nebu videti dugačku lozu njegove veće latinske porodice kako se proteže unedogled. I ovo će se uveliko desiti zahvaljujući tom efektu kapljica u Ralovom životu.

Izgleda da postoji jedan model u Kalvari Čeplu da su oni iz različitih pozadina iskorišćeni na način božanstveno simetričan u odnosu na njihovu prošlost i sposobnosti. Ukoliko su u prošlosti patili od posledica nekih bolesti, često se vraćaju tim područjima i imaju recipročne efekte koji više nego da ispravljaju negativnosti koje su oni sami prvobitno stvorili. Ovo je nusproizvod milosti, a ne rezultat njihovih nastojanja da poprave sve što su uradili. To je plod njihovih života, a ne plan izveden na nekom taktičkom administrativnom sastanku. To je jedan od onih dubljih primera Božijeg otkupljenja koji nipošto nije ograničen samo na Kalvari Čepl. Ovu otkupljujuću simetričnost vidimo uvek iznova, kao neku vrstu ekonomije koja nas ostavi bez teksta.

Ralova služba snažno oslikava ovu božansku ekonomiju. Njegov dar govora i njegova pozadina su savršeno skrojeni za ovu vatrenu grupu ljudi do kojih je potrebno dopreti a što se najbolje može jedinstvenim pristupom. Mislim na milione Latino-amerikanaca iz L.A., Meksika, Čilea i Srednje Amerike i šire, koji imaju tek malu predstavu o hrišćanstvu. Ti ljudi uglavnom znaju par osnovnih rituala koje su poluiskreno izvodili. Oni imaju ponižavajući kmetski odnos prema velikoj rasprostranjenoj religioznoj predstavi. Rimskoj crkvi, koju teško razumeju. To je sve zaodenuto u misteriju, a oni retko prilaze svojim sveštenicima osim, u trenucima krize.

Značajan broj Latina je u otpunosti otuđen od Katoličkog sistema, kao što je i Ral bio u većem delu svog života. Oni u stvarnosti nemaju ništa zajedničko sa Crkvom, a ipak je Crkva njihov jedini model za hrišćanstvo. Iskreno govoreći, slika o Crkvi može za njih predstavljati prepreku koja će ih sprečiti da ikada čuju Hristove reči. Sveštenstvo zauvek stoji u njihovim glavama kao jedina karika posredništva između običnih ljudi i Boga.

Ako je apostol Pavle mogao tvrditi da je svakome postao sve, Ral je u najmanju ruku mogao reći svom narodu: "I ja sam takođe bio deo crkvenog sistema koji nisam razumevao. Ja sam bio odmetnik i ozloglašeni kavgadžija. Imao sam teško detinjstvo u Meksiko Sitiju i Los Anđelesu. Pio sam, tukao se, ubijao, i imao više žena nego što mi je bilo potrebno. Ja sam, takođe, imao oca alkoholičara, kao mnogi od nas. Isto tako sam bio zlostavljan i tučen od strane svoga oca. Odrastao sam u siromašnoj i neobrazovanoj porodici. Takođe znam kako je to biti drugorazredni građanin Amerike. Ja sam iskusio rasističke poglede. Morao sam sa tim da se suočim u marincima i u policijskim stanicama." Ral na mnogo načina predstavlja kolektivnu dilemu latinskog naroda, i baš to je Bog upotrebio da dopre do tih ljudi koji su otuđeni kao što su hipici bili u svojim zlatnim danima. Izliv Božije milosti se vidi u jednoj retkoj snazi u službi Rala Risa.

Posle one noći, kada je Ral prišao napred u mojoj crkvi, evidentnost njegovog izmenjenog života je bila očigledna svakome. Ista takva je bila i konstantnost njegovog života. On se udubio u Bibliju, trenutno je počeo da svedoči o svojoj veri, počeo je da vodi biblijske časove kod kuće i da sluša trake. Njegov učitelj je bio Sveti Duh, a ne seminar.

Ali nije uvek sve išlo glatko. Ral je trebalo da se susretne sa duhovima svoje prošlosti. Pre nego što je njegova služba počela da raste morao je da pretrpi nevolje zbog svoje vere. Jedno vreme je bio isto toliko nepopularan kao što je nekada bio popularan zbog svih loših stvari koje je uradio. Ukratko, Ral je trebalo da plati cenu za svoju novopronađenu veru, a to je nešto što mnogi hrišćani nisu spremni da učine. Njima postane neugodno i upadaju u tu tihu većinu koja pasivno čeka da Bog stvori super-zvezde koji će sve učiniti za njih.

Ako je Ralova crkva razvijena danas, to ne znači da je uvek bila takva. Sa sadašnjim uspehom lako je videti zašto ljudi žele da se nadmeću ili da je proučavaju u diplomskim radovima o crkvenom rastu da bi dobili formulu za brz i lak napredak, Ralov pristup je bio takav da je svoj život bacio u Božije ruke, poslušno, bez obzira na posledice. Ukoliko bi Bog pokazivao nešto Ralu što je zahtevalo odricanje, on bi to i onda radio bespogovorno. Vidite, na neki način on nije imao ništa da izgubi. On je bio mrtav čovek one večeri kada se obratio. On bi postao samo deo statistike u novinama. Svaki težak korak posle toga je bio učinjen sa zahvalnošću.

A bilo je teških koraka. Kada je pokušao da govori o svojoj veri u svojoj kung-fu školi koja je donosila veliku zaradu, članstvo je opalo i finansije su presušile. Kada je otišao u svoju bivšu srednju školu da govori o svojoj veri u školskoj kantini završio je sa krompir pireom i drugom hranom na svom licu i odeći. Ali je bio uporan osećajući Božije vodstvo.

Znaci Ralovog poziva

Onda su se jednog dana desili prvi znaci Ralove žetve. U vreme ručka, dok je hrabro svedočio o svojoj veri barem polovini đaka, on je uputio poziv i četiri stotine srednjoškolaca su istupili napred da prihvate Hrista. Ovo je bila petina đaka iz srednje škole Baldvin Park, iste one škole iz koje je Ral bio toliko puta izbačen.

Danas većina od ovih đaka, sada odraslih i sa porodicama, ide u Ralovu crkvu. Oni su pomogli pri formiranju jezgra crkve u njenim ranim danima 1975.

Onda se jedne večeri u njegovoj crkvi desilo čak i ono nemoguće: Ralov otac alkoholičar je istupio napred da bi predao svoj život Hristu. Ovaj čovek sa kojim je bilo nemoguće živeti, koji je bio tako okrutan prema svojoj porodici. kome se Ral protivio celog života, sada je bio promenjen. Za dete alkoholičara takva promena je čudesan dar. Veliki teret je spao sa Ralovih pleća - onaj koji je nosio celog života.

Danas je Ralova crkva, Kalvari Čepl Vest Kovina, prepuna ljudi na sve tri nedeljne službe. Postoji jedno grozničavo uzbuđenje, osećaj iščekivanja. Impresivna prostorija je jedno prepravljeno ogromno staro skladište. Glavni auditorijum je velik kao gotovo dve trećine fudbalskog igrališta. Na bini je jednostavan Kalvari Čepl amblem i obično je pretrpana muzičkom opremom - zvučnicima, bubnjevima, klavirom, gitarskim pojačalima i sintisajzerima. Pre nego što Ral izađe na binu da drži biblijski čas, bude oko četrdeset minuta slavljenja, svi se pridruže slavljenju različitim solo ili grupnim umetničkim šarkama.

Ral je živ i dinamičan. Njegov dopadljiv stil kao da privlači pažnju pojedinca. Ono što on govori odnosi se na njih. Kada govori Ral obično zrači radošću. Ukoliko bi on pogrešio, članovima crkve bi dao objašnjenje kako se to desilo i kako ga je Božija milost izbavila. Možda je malo falilo da upadne u žučnu raspravu na autoputu. Ali Božija milost ga je smirila i on je zamolio tog čoveka da mu oprosti. U svemu ovome je nada dok Ral govori iz svoga srca sa krajnjom iskrenošću.

Očigledno da je to čovek koji je ozbiljan i zadovoljan, predan onome što govori i nikad ne zaboravlja da spomene svog Spasitelja sa entuzijazmom prepunim poštovanja. Ako razgovarate sa njegovim ljudima, videćete njegovu kompletnost i čistotu njegovog života. Ral je primer hrišćanskog karaktera, čistote i odanosti.

Svake nedelje ovaj veoma nadareni i inteligentni govornik stoji pred njima kao stalni podsetnik na čudo nekoga ko je natprirodno izmenjen iznutra prema spolja.

Sveti Duh radi kroz pojedince. Svaka ličnost pojedinačno je sačuvana i postaje sredstvo koje Bog koristi kao mikrofon da bi saopštio svoje istine drugima. Ral ostaje Ral, od svojih neobičnih pokreta do svog meksičkog naglaska, do svoga slenga, do izliva svojih osećanja i entuzijazma, do svojih trenutaka mirnog ili tužnog izraza. To formira tapiseriju koju je Bog napravio.

Ral Ris je prešao od zaborava do radosti. Ja gledam na Božije ciljeve sa strahopoštovanjem i znam da niko sem Boga ne bi mogao sastaviti ovu divnu živu poemu.

Tagged: svedočanstvo|
"Nikada nisam mogao zamisliti ljude bez Isusa Hrista."
- Dostojevski

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1587
Ukupno: 2445480
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/zetva/007.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.