8. Džef Džonson
- Džef Džonson: Od rasturanja velikih količina droge do hranjenja hiljada ljudi večnom Rečju
Džef Džonsonu je bilo potrebno mnogo prostora. Otišao je duboko u džungle Ovahua, havajskog ostrva koje je bilo okruženo debelim tropskim rastinjem, sasvim sam. Džef je na Havajima proveo nekoliko meseci u svojoj potrazi za "čistim svetlom". A onda se spremao za najveći skok u svom životu. Bilo je kasno leto 1968.
Džef je postio četiri dana. Sa sobom je poneo minimalne potrepštine i živeo je u šatoru. Njegov plan je bio da sebi ubrizga dotad najveću dozu LSD-a 25 koju je ikad uzeo, a kao preprodavac droge Džef je uzimao ogromne količine. Ovaj put je posedovao okultnu formulu koju će slediti. Hteo je da postane moderni šaman i da sledi stari put. Kao i u izveštajima Karlosa Kastanede koji je bio pod vodstvom indijskog vrača. Džef je pokušavao da se sretne sa prvobitnim silama da bi pronašao višu stvarnost.
Film "Smaragdna šuma" prikazuje belog dečaka koji je odrastao duboko u unutrašnjosti brazilskih džungli. On je prvo bio kidnapovan a zatim usvojen od strane plemena koje nikad nije kontatkiralo sa modernim spoljašnjim svetom dok buldožeri nisu prodrli duboko u džungle Brazila. Dečak je prihvatio njihov način mišljenja. On je ušao u običaje šamanskog plemena pri stupanju u svet odraslih. Od jedne snažne i retke biljke iz džungle, on je iskusio krajnju psihodeliju, i dobio šamansku sposobnost da se pretvori u razne životinje. Mogao se vinuti u nebo kao soko ili zapovediti žabama da krekeću, donoseći poplavu. Film je zavodljivi pogled u verovanja Nju Ejdž pokreta: psihičke unutrašnje moći, unutrašnjeg ja, jedinstva sa prirodom i iskustva promene uma. Džefov obred u džungli Ovahua, deset godina pre ovog filma, svakako da je predviđao ta učenja. On je želeo da sazna mudrost skrivenu iza prirode.
Pre nego što je došao na ostrvo Ovahu Džef je razvio znatan posao od prodaje droge u Južnoj Kaliforniji. Uspevao je da se drogira čime god bi hteo. Ali je Džef takođe bio na jednoj duhovnoj potrazi. Išao je za mističnim učenjima Joganande i Društva za otkrivanje samosvesti pre nego što je napustio Kaliforniju.
Sada je Džef primećivao vezu između učenja Joganande i najnovijih izjava Timoti Lerija, droga-gurua koji se često nalazio na Havajima. Lerijeva klasična knjiga "Psihodelično iskustvo" opisivala je metod koji je Leri propagirao za pronalaženje "čistog svetla" kao prečice kroz prastare tibetanske budističke rituale. Umesto desetina godina joge i astralnih putovanja i vodstva kroz nivoe smrti, kao što je Tibetanska knjiga mrtvih zahtevala od svojih sledbenika, Leri je učio da se to može postići trenutačno sa LSD-om. U stvari je Leri preveo ovaj stari tibetanski tekst u moderni žargon prilagođavajući njegove rituale za LSD putovanja. Droga je bila moderno otkriće koje je omogućavalo trenutni pristup mudrosti starih, u to je Leri uveravao svoju rastuću publiku dece cveća.
Džef je dosad živeo sa još četrnaestoro ljudi u kući - komuni sa dve spavaće sobe. Ona se nalazila u unutrašnjosti na samoj granici džungle Ovahua. Ali postojali su neki problemi. Polovina njih je uzimala LSD, i to je bilo u redu što se Džefa tiče. Druga polovina je uzimala lakše droge koje dovode do agresivnosti i to je donekle otežavalo komuniciranje. Na primer, Džef bi bio u lotus poziciji, naopačke, pokušavajući da otvori svoje "treće oko". Onda bi neko ko je uzeo lakšu drogu upao kroz vrata sa pažnjom bika i upitao: "Hej čoveče šta to radiš?"
Džef bi nervozno odgovorio: "Kako to misliš šta radim? Uspostavljam kontakt sa Bogom. Vi biste trebali da se malo sredite. Uzimate sve te lake droge a to će vas ubiti. Treba da se popnete na viši nivo - tu gde sam ja."
Bilo je i drugih prepreka na putu do raja. Dok su se svi drogirali i radili ko je šta hteo, niko nije vodio računa o kući. Sudovi su se nagomilali do plafona. Bilo je prekriveno ostacima hrane i sve je to počelo da smrdi. Spremanje hrane je isto tako bila velika nevolja. Prepreka je bila i to što je većina stanara morala pisati kući da bi im poslali novac. Bio im je potreban svet ispravnih da bi oni mogli biti otkačeni.
Tako je Džef otišao u džunglu u izolaciju. Droga koju je Džef tamo ubrizgao je bila pomešana sa strihininom, otrovom za pacove. Preprodavci su često LSD-25 mešali sa drugim hemikalijama, a strihinin, u manjim količinama, je bio popularna zamena zato što je proizvodio efekat sličan drogi. Ali u količinama u kojima ga je Džef uzeo mogao bi biti poguban. Kontra-kulturna hemija je pala ispod svake etike. Nisi uvek bio siguran šta kupuješ.
Dva dana se Džef borio za svoj život. Povraćao je bez prestanka dok se teturao i pridržavao za biljke i drveće. Po noći se klatio napred-nazad u središtu šatora. Ušao je u kovitlajući, bestežinski atavistički okvir. Prošao je kroz vrata neznanog svemira: mogao je da čuje mrave; video je i čuo koru sa drveća kako govori. Zvuci za koje nije ni sanjao da postoje presecali su unutrašnjost džungle. Posle dva dana, kada su prošli efekti strihinina, izgledalo je kao da mu je LSD uništio mozak u potpunosti.
Trećeg dana ogromna konjska muha je ušla u šator i sletela na Džefov zglob. Džef je pokušao da prebaci svoju volju na muhu meditativnom silom. Rekao joj je da se prevrne u vazduhu i to se i desilo. Zatim joj je naređivao da na različite načine leti po vazduhu. Izgledalo je da je Džef u stanju da je natera da uradi bilo šta. Posle par sati mentalno ju je oslobodio i ona je izletela iz šatora. Džef se priseća: "Gospodar muva, Belzebub, dao mi je nešto malo moći."
Padala je kiša u prethodna dva dana. Sada se razvedrilo i vazduh je bio ispunjen svežinom. Džef je izašao napolje i zaspao na zemlji. Neko vreme je bio potpuno nag. Na njegovo zaprepašćenje, probudio se u ranu zoru sa hiljadama paukova i buba po celom telu.
Dopustiću da vam on svojim rečima opiše ove trenutke: "Počeo sam da gubim razum. Nisam znao gde se nalazim. Počeo sam da paničim. Strah me je zahvatio i ja sam počeo da trčim po džungli go. Paukove mreže i svakakve razne grančice su me šibale dok sam trčao nekontrolisano. Bio sam izgubljen u džungli i uopšte nisam znao kako da izađem. Nisam imao ništa od odeće i bio sam potpuno bez orijentacije. Počeo sam da plačem, grčevito, znajući da sam izgubio um. Malo sam znao o tome da je Bog imao svoju ruku nada mnom, štiteći me u ovoj smrtonosnoj epizodi.
Odjednom sam pao preko ivice i otkotrljao se na glavni zemljani put koji je vodio iz džungle. Pošao sam tim putem i došao do ivice stene koja je nadvisivala severnu stranu Ovahua. Dok sam stajao na uzvisinama iznad plaže Sanset i zaliva Vajhama, osetio sam Sotonino prisustvo. Počeo sam da pevam sanskritski zvuk oma - navodno prvobitni zvuk u svemiru. Moj glas je postajao sve glasniji. Kao što sam kontrolisao konjsku muhu, sada sam želeo da kontrolišem šira područja prirode na božiji način. Sada sam se skoncentrisao na talase. Možda su me moja čula varala, ali ja sam počeo da vidim kako se to dešava.
Moje misli, dok sam pevao, govorile su da se dignu talasi iz mora da bi uništili sve koji su se nalazili dole. Talasi su nadolazili i video sam kako je mreškanje raslo. Uskoro su veliki talasi uništavali svakoga ko je tog dana bio u okeanu i surfovao. Veći broj kuća na obali je bio izbrisan. Osetio sam da sam imao pristup neograničenoj moći i da sam napokon ušao u izvor svake sile, sile skrivene iza prirode. A ipak nisam ja nazirao to 'čisto svetlo' - to je za mene bila indikacija kako je veliko bilo to svetlo. To je bila kosmička šargarepa na kraju štapa."
Put se završio i Džef se oteturao kući po starom prašnjavom putu koji je oivičavao džunglu. Od tada su mnogi od onih koji su bili članovi Džefove havajske LSD grupe Timoti Lerija, koji je tvrdio da je video "čisto svetlo", pomrli. Džef sada shvata da je "čisto svetlo" jedna od Sotoninih tajni. Vrata za zaposedanje.
Džef zaključuje: "Pošto je moj sanjalački život o traženju Boga na Havajima propao, a ja sam mislio da gubim razum, pokušao sam da odem što je pre moguće. Slatki ukus pronalaženja blaženstva u prirodi pretvorio se u gorčinu. Na kraju sam prodao svoju dasku za surf i uz pomoć mojih roditelja kupio kartu do kuće. Osećao sam se kao evnuh koji je otišao u Jerusalim da pronađe Boga, ali se vratio praznih ruku. Bio sam uništen od droge i osećao sam nostalgiju."
Kada se vratio kući u domovinu, Džef je učinio još jedan nagli zaokret. Odlučio je da ostavi traganje za Bogom. Odlučio je da proba živeti ispravno. "Uradiću ono što svi kažu da je izvor sreće." Njegova nova ambicija je bio američki san: kuća na sprat, žena, deca, auto, čak i pas - sve po redu. Mislio je da je to odgovor koji mu je bio potreban da ispuni prazninu u sebi. Džef je to ostvario. Čak je jedno vreme imao i stalan posao. "Imao sam kuću sa belom ogradom i malog psa, dobar posao, dete i ženu." Rezultat je bio bol isto tako veliki kakav je osećao i na Havajima.
Sa svim svojim propalim rešenjima Džef je upadao u očaj. Stari poznanik je došao i dao mu veliku crnu loptu indijskog hašiša pomešanog sa opijumom. Džef je osećao pritisak da se vrati drogama, a to je počelo uništavati njegov brak. On je znao da postoji vremenski osigurač njegovog života. Nešto je moralo da se desi. Jedne večeri, dok je pušio svoju lulu hašiša, pogledao je na Kerin, svoju ženu. Ona je takođe pogledala njega i rekla: "Da li je ovo sve od života? To je tužno." Razvod je izgledao neminovan. Američki san se raspadao a povratak svetu droge nije bio ništa bolji.
Onda je jedne noći još jedan stari poznanik, veliki snabdevač drogom, ušao na njegova vrata - ne sa drogom, već sa Biblijom u svojoj ruci. Sa vatrenom iskrenošću on je rekao Džefu kako je Hristos ušao u njegov život i kako se on odrekao smrtonosnog puta droge. Džef je bio ošamućen. Ovo nije bio neki naivni crkvenjak sa kojim se nije mogao poistovetiti, već neko ko je bio njegov tip u potpunosti.
Njegova iskrenost i ozbiljnost se nije mogla opovrći. Čak je i izgledao drugačije. Džef je mogao osetiti kako iz njega izlazi snažna ljubav. Napokon, da bi smirio svog starog druga, Džef je pristao da pođe sa njim na večernju službu u crkvi tog dana.
Te noći je Džef Džonson, bivši preprodavac droge sa Zapadne obale i narkoman, prekršitelj zakona i buntovnik, čovek koga su okultna iskustva dovela do ivice uništenja, istupio napred da prihvati Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja. On je znao da je čuo istinu. Probao je sve drugo i to su bili samo zavodljivi plagijati, nameštene i podmetnute igrice. Reči Hrista su imale prizvuk večne istine.
Džef se promenio dramatično i trenutačno. Biblija koju on nikada u potpunosti nije mogao da razume, počela je da ima savršeni smisao već te večeri. Od tada pa nadalje on se udubio u čitanje njenih stranica, upijajući iz nje velike istine. Zašto to nije video pre? Jer je njegov um pre bio zamračen. Bog je morao da otvori Džefove oči.
Promene u Džefovom životu i karakteru su bile toliko intenzivne da je, u roku od šest meseci, njegova žena otišla. On više nije bio isti čovek. U stvari, njoj se više sviđalo njegovo drogiranje od njegove nove strasti. On je bio gori kao zelot ("revnitelj") za Hrista nego kao narkoman, bar što se nje tiče. Njegov polet za Gospoda je bio nezaustavljiv. Uistinu, možda je bio malo previše sirov, previše neosetljiv za prihvatljiva ograničenja drugih i potrebno je bilo da se smiri.
U roku od dve nedelje od obraćenja, Džef je počeo redovno da dolazi u Kalvari Čepl Kosta Mesa. Dolazio je četiri godine i slušao moje učenje posle čega se osećao spremnim da započne sopstvenu crkvu. Do tada smo već dvaput prošli kroz Bibliju. Džef je bio nezasitni učenik i strastveni apologeta vere.
Kada ga je žena napustila, on se pridružio šestorici momaka i započeli su hrišćansku komunu u Dauniju, predgrađu Los Anđelesa. Nazvali su je Kuća Filadelfija, i šezdeset do osamdeset srednjoškolaca su dolazili tamo svako veče da čuju Džefa kako uči. Ali su susedi bili sumnjičavi povezujući to sa nekim kultom. Policija bi došla gotovo svako veče helikopterima i kolima za raciju, ali sve što bi ikada našli bili su ozbiljni učenici koji su nezaustavljivo delili svoju veru.
Kerin je u to vreme otišla sa drugim čovekom, počela da se drogira i izlazi na žurke, iako je posle priznala Džefu da se iznutra osećala apsolutno praznom. On se molio za nju, ali nije ni pomišljao da se vrati tom načinu života. Napokon je našao stvarnost. U međuvremenu, Kerin je pronašla čak i savetnika "profesionalca", koji se složio sa njom da je Džefu ispran mozak, da je fanatik i da treba da se razvede. Ali Kerin se vratila i proveli su mesece radeći teško na izmirenju, išli na bračna savetovanja uz puno molitve i međusobnog razgovora.
Posle te četiri godine od dolaska u Kalvari Čepl Kosta Mesa, brak između Džefa i Kerin je bio zdrav i čvrst. Gospod ih je proveo kroz njihove početne probleme i bolove sazrevanja. Ali oni još nisu u potpunosti prošli. Pastirski poziv će postaviti neke neočekivane zahteve.
Džef je počeo da oseća da je imao misiju u svom rodnom gradu. Osećao je da je pozvan da bude pastir. Takođe je znao da je Dauniju potrebna crkva nalik na Kalvari Čepl. Tako je on godinu dana postao, na skraćeno radno vreme, neslužbeni omladinski pastir u crkvi u Dauniju. Brzo ga je uznemirilo toliko politike, neefikasnosti, sputavanja i manipulisanja koje je tamo video. Crkva nije ispunjavala velike potrebe Daunija, koji je on nazvao "duhovnom pustinjom". U međuvremenu Džefovi biblijski časovi preko nedelje su privlačili više ljudi nego pastirovi časovi, i došlo je do zavisti. Pastir je zatvorio Džefove časove dok nisu vraćeni na zahtev vernika. Uvek iznova Džef bi bio beskrajno rastužen kad bi video da je Božiji rad u stvari sputan od strane same crkve - posude koja bi trebalo da donosi istinu svetu. To je bila tragična ironija.
Jedno veče Bog je pokazao Džefu da treba da napusti crkvu i započne Kalvari Čepl. Trebalo je početi iz početka.
Tako je, u maju 1973. on započeo ono što će postati Kalvari Čepl Dauni u Fulmen Parku. Bilo je jednostavno i prirodno. Na njegovom prvom času je bilo deset ljudi. Nije bilo ni najmanjeg znaka o vrtoglavoj veličini koju će ova zajednica jednog dana dobiti. Džef je osećao da je Dauni njegovo područje koje mu je dao Bog. Bilo je još nekih stvari koje je Džef morao da nauči pre nego što je došla prava žetva.
Kada je došla kišna sezona, Džef je putem Duha osetio kuda da vozi da potraži svoju novu zgradu - Aveniju Dauni u Četvrtoj ulici. I tamo je našao staru prodavnicu. Mogla je da primi stotinu ljudi po službi. Džef priča o ovom vremenu svoje službe: "Ovo je mesto gde je Bog počeo da mi pokazuje, za dve i po godine, šta to znači biti pastir i imati pastirsko srce. Šta to znači biti predan ljudima, voleti ih, učiti ih, i naučiti pouzdati se u Gospoda da će uraditi svoj posao. To je bila moja duhovna divljina gde je Bog stvarno radio sa mnom i tek posle smo počeli da rastemo. Na kraju tih dve i po godine narasli smo na dve stotine ljudi."
Onda je počela žetva u Dauniju. Džef i Dauni Kalvari Čepl su počeli da se sele u različite zgrade kako je zajednica rasla. Jednog dana u martu 1977. njegov crkveni računovođa mu je proročki rekao: "Treba da pronađeš zgradu koja će moći primiti hiljadu pet stotina ljudi." U to vreme, ovaj komentar je zvučao besmisleno.
Sasvim sigurno, dok je Džef jednog dana vozio po autoputu, pao mu je u oči Dauni građanski centar, ogromno multimilionsko pozorište koje je primalo 750 ljudi. Zaključio je da bar treba da predloži da ga iznajme nedeljom ujutro. Dok je očekivao da mu se direktor nasmeje u lice kao odgovor na pitanje o upotrebi, čuo je veselo izgovoreno: "To neće biti nikakav problem." Ali kada je Džef izašao na binu i video veliki auditorijum njegov odgovor je bio: "O, ne. Ja to ne mogu učiniti Gospode." Bog ga je uverio da će to biti urađeno kroz Njega i da nijedan čovek neće dobiti slavu, osim samoga Gospoda.
Ubrzo nakon knjigovođine proročke primedbe, Džef je počeo službe u tom pozorištu. Šest meseci potom ljudi je bilo toliko da je Džef bio primoran da drži dve službe nedeljom ujutro. To je odgovaralo broju od 1.500 ljudi, kao što je i bilo prorečeno.
Ali Džef se sukobljavao sa tajnim protivnikom koji je bio klasičan kamen spoticanja pastira kroz vekove. To je možda najveća nesreća, najteže pitanje sa kojim se susreće bilo koji pastir. To je takođe pokvarilo mnoge službe. Ja mislim na potrebe čovekove porodice koje su na izgled beskrajne. Džefova služba je postajala pustinjsko iskustvo za one koje je najviše voleo, za članove njegove porodice.
On je rekao svojoj publici šta je bilo u pitanju. On kaže: "Tokom sveg tog napretka i zaposlenosti u crkvi, upao sam u jednu aferu. Ne sa ženom već sa crkvom. Moja porodica je patila, naročito moja žena. Ona je prolazila kroz velike promene, a moje odsustvo joj je odmagalo. Počela je da se povlači posle teškog iskustva u ženskoj grupi. Ona je puno plakala i ja sam mislio da joj treba više Biblije i druženja (klasičan, lagani odgovor), ali je u stvarnosti ona bila na ivici nervnog sloma. Tek godinama posle smo otkrili da je Kerin mučio strah od mase. Meni to uopšte nije padalo na um.
Na kraju smo žena i ja otišli do jednog starog prijatelja na savetovanje o braku. Tada me Bog pogodio Delima 1:8, i rekao mi da se nisam brinuo prvo za svoj 'Jerusalim'. Moj dom je bio moja služba, moja crkva moj poziv. Ja sam o tome propovedao , savetovao mlade parove, ali to nisam sam živeo kod kuće. Morao sam da se pokajem, da promenim svoje ponašanje i da volim svoju ženu kao što je Hristos voleo crkvu. Od tog trenutka pa nadalje naš brak je rastao i postajao snažniji. Još jedna stvar. moja žena je pobedila fobiju uz Božiju pomoć."
Džef se takođe suočio sa problemima u Građanskom centru. Svečani događaji bi onemogućili korišćenje centra od strane crkve. To kao da je Džefa stavilo u bezizlaznu situaciju. Kako naći veću salu od sale tog centra? Šta je u okolini bilo veće?
Kada se Džef jednom susreo sa porodičnim problemima, Bog je još jednom dokazao da je u stanju da reši nemoguće situacije. Džef je sada bio spreman za sledeću stvar koju je Bog pripremio za njegovu službu.
Ako ste ikada videli najveće prodavnice Target, zapazili ste ga su velike gotovo kao jedna sportska hala. Mi smo u Kaliforniji imali lanac prodavnica koje su možda bile još veće a zvale su se "Vajt Front". Jedna koja je bila u Dauniju. a koja se više nije koristila, bila je izvanredna. Imala je parkiralište veličine dvanaest jutara.
U maju 1978., samo pet meseci pošto je Džef počeo svoju malu zajednicu u Fulmen Parku, Kalvari Čepl Dauni se preselila u kolosalnu građevinu - 150.000 kvadratnih stopa pod jednim krovom. To odgovara veličini tri fudbalska igrališta.
Los Anđeles Tajms je 8. februara 1980. godinu, pošto su se uselili u masivnu novu zgradu, objavio glavni članak o ovoj crkvi, pod nazivom "Najveći u Dauniju". Spomenuli su salu od 1.500 mesta koja je bila u izgradnji i ukupan broj od 5.000 ljudi na tri prepune službe nedeljom ujutro. Nešto od prostora građevine je odvojeno za školu.
Članak u Tajmsu je započeo ovim rečima: "Rast Kalvari Čepla koja se nalazi u staroj prodavnici 'Vajt Front' u Dauniju može se smatrati jedino fenomenalnim". Bila je priložena i uvećana slika Džefa ispred zgrade. Mesec dana pre ovog članka poseta u crkvi, na osnovu podataka koje je zabeležilo osoblje, narasla je za pet stotina ljudi. U samom tom mesecu članstvo crkve je poraslo dva puta u odnosu na ono što je Džef imao u prve dve godine svoje službe.
Danas crkva i dalje raste. Upravo su odobreni planovi za izgradnju sale od 4.000 mesta. Ali Džef poriče da je to povezano sa njegovom duhovnošću - on je samo posmatrač. Bog je taj koji dozvoljava da se to desi. Džef oseća da je on pozvan da bude veran i da ne gleda na sebe već na Boga i da pokuša da ispuni ljudske potrebe.
Kada Džef govori, to se zasniva i na svetskom iskustvu i na nebeskoj mudrosti. On je topao i otvoreno iskren. Članovi crkve znaju da je onaj ko priča o sopstvenim borbama sa požudom ili neverom sve drugo samo ne duhovni glumac.
Džefove oči su na savremenim problemima našeg društva. Na primer on je grešio u prvim godinama srednje škole i tačno zna kroz šta prolaze mladi ljudi kada postanu roditelji izvan braka. Pošto su Džef i Kerin kao nevenčani bili otac i majka, oni imaju saosećanje za nevenčane majke. Za njih su otvorili kuću po imenu Ruta. On govori o ovom modernom problemu i preko radio-talasa. Savetuje ljude u ovim teškim dilemama: da li trudna srednjoškolka, koja je postala hrišćanka, treba da se uda za maloletnog oca, da odgoji bebu sama ili da je da odgovornom paru na usvojenje? A ako nije hrišćanka, kako joj otvoriti oči da vidi da je abortus ubistvo i nešto sa čime treba da živi ostatak svog života? Ovo su neka od pitanja sa kojima se Džefova služba susreće.
A šta je sa drogama? On govori o ovom problemu nekad tokom nedeljnih službi, i na radiju, a ima i službu za ljude koji imaju probleme sa drogom gde mogu da se očiste. Isto tako savetuje ljude o različitim kritičnim problemima: one koji su u kućnim svađama, one na ivici samoubistva ili oni koji su zavisnici od droge.
Postoje i drugi vidovi službe - pozorišna kompanija, koncerti, filmovi, svakodnevni radio-program po imenu "Saund doktrine" (Ispravno učenje - prim. prev.), različite misijske službe i podrške, snabdevanje hranom, pružanje skloništa, službe po zatvorima, bračno savetovalište i evangelizacije - da nabrojimo samo neke. Džef je bio pozvan da govori po celom svetu, on je držao pastirske konferencije u Egiptu i drugim delovima Afrike, gde je takođe govorio i na evangelizacijama.
Džef živi sa snažnim ubeđenjem da je crkva prvi svetski agent za pokazivanje čistog svetla Božijeg otkrivenja, istine i milosti, dok Isusovo Evanđelje treba živeti aktivno. Njena najveća odanost na prvom mestu treba da bude natprirodna, onda Božija ljubav može da sija kroz mnoštvo akcija.
Da bi ste sve sagledali, zamislite još jednom tog golog mladića kako trči kroz džungle Ovahua, drogiran LSD-om i otrovom za pacove, u rukama okultnih sila; zamislite bivšeg preprodavca droge koji je pokazivao znake krajnje nepopravljivosti od koga su u trećem razredu svi digli ruke. Morao je falsifikovati podatke da bi završio srednju školu. Bio je na pragu organizovanog kriminala.
Sada ga zamislite sa kolosalnom službom i sa prepunom crkvom u Dauniju.
Da li ovakva ogromna promena u ljudskom karakteru i životu može biti išta manje od Božijeg dela?
Da li bi Karl Marks ili Sigmund Frojd mogli takav život da promene iznutra prema spolja? Teško. Jer, iako je Marks mogao nekome dati "uzrok" i mada je Frojd mogao taj uzrok da učini "razumevanjem" samog sebe, oni nisu mogli ispuniti unutrašnju prazninu duše ljubavlju. Ljubav je čudo, sastojak koji nedostaje u svim ovim "uzrocima". Takva ljubav je natprirodni dar božanske milosti od vrhovnog Boga.
Upitajte Džefa Džonsona odakle je došla ova ljubav, upitajte slepca koji sada vidi. Iz samih Džefovih usta čujete reči: "Isus Hristos, Spasitelj sveta, ušao je u mene jednog dana, oprostio mi neizrečene grehe, i onda me zauvek izmenio." Samo je Božiji Mesija to u stanju da učini, a to je deo misterije zbog čega je On došao.
