12. Slika o Bogu
Spoznaja, tj. slika o Bogu, utiče na sva područja čovekovog života, posebno života hrišćanina. Ona određuje ponašanje čoveka prema sebi, prema drugima, kao i prema raznim situacijama u kojima se nade.
Kakva se vrsta osećaja javlja duboko u vama kada se pomene reč Bog? Ne tražim odgovor vašeg uma nego vašeg srca, zato što je moguće u glavi imati ispravno razumevanje Boga, a u srcu ipak netačnu sliku o Njemu. Ovo pitanje naročito dobija na težini zbog toga što su svi ljudi, razumeli to ili ne, skloni da žive u skladu sa svojom slikom o Bogu.
Kada je jedna frustrirana misionarka došla po savet dušebrižniku, prvo pitanje koje joj je postavio bilo je:
"Kako vi vidite Boga?"
"Vidim Ga kao Oca našeg Gospoda Isusa Hrista. Onoga koji je kreirao plan otkupljenja", odgovori gospođa pošto je kratko razmislila.
"Nema šta, biblijski odgovor", rekao je sveštenik - "ali ja vas nisam pitao to već kakvi osećaji naviru iz dubine vašeg bića, iz vašeg srca, kada mislite na Boga?"
"Znate", odgovorila je, "osećam da je Bog zadovoljan sa mnom samo kada radim do besvesti."
Tu je bila suština njenog problema. Imala je pogrešnu sliku o Bogu. Intelektualno, u području razuma, bilo je sve u redu i mogla se pravilno izražavati, ali to što je nju zaista kontrolisalo, njen skriveni motiv, bila je slika o Bogu koju je nosila u svom srcu. U dubini svoga bića žena je videla Boga kao nemilosrdnog goniča robova, zbog čega mu je i služila kao ropkinja. Kasnije je priznala da je imala i nekoliko nervnih slomova. Takav razvoj događaja ne čudi jer ona nije služila Bogu nego karikaturi koju je sama načinila u fabrici svoje mašte. Ipak, tu fabriku nije sama stvorila. Ta fabrika bila je njena porodica, u kojoj su odnosi za vreme njenog odrastanja bili utemeljeni na strahu i prisili, a ne na ljubavi. Kasnije, kada je odrasla i postala hrišćanka, odnose iz porodice svog detinjstva projektovala je na nebo. U racionalnoj sferi ona je prihvatila biblijsko naučavanje o Bogu, ali nikada nije naučila da izađe na kraj sa slikom koju je nosila u svom srcu.
Iskustva koja čovek stekne u atmosferi svojih ranih odnosa sa okolinom vrlo su duboka i zadržavaju se u njemu i kada odraste. Ako se u detinjstvu čovek kolebao u pogledu motiva onih koji su ga vaspitavali, vrlo je verovatno da će slične sumnje preneti i u svoj odnos prema Bogu. Osoba koja se osećala izmanipulisanom i izrabljivanom kao dete najverovatnije će od istog sindroma strahovati kao Božje dete.
Neki ljudi Boga vide kao uličnog policajca, drugi kao strogog roditelja, treći kao gazdu koji trenutno nije prisutan, četvrti... Po unutrašnjoj građi svoga bića, stvoreni smo da verujemo dobrom, a ne lošem karakteru. Naprosto ne možeš se prepustiti onome kome ne možeš verovati. Ko gleda na Boga kao na despota ili tiranina kako će mu poveriti svoj život? Osoba koja duboko u sebi nema jasnu, a tačnu sliku o Bogu imaće skriveni motiv koji će na nju delovati celim spektrom negativnih učinaka.
Prvo:
Netačna slika o Bogu uticaće na način na koji mu čovek služi. Služiće mu iz obaveze, a ne iz zadovoljstva. Nažalost, moram priznati da poznajem mnoge hrišćane koji su oblikovani tim tajnim zakonom duše. Oni, se prema Bogu odnose kao robovi, a ne kao sinovi! Gledajući pogrešno na Boga, pogrešno mu i služe.
Drugo:
Pogrešna slika o Bogu odraziće se i u pogrešnom slavljenju Boga. Kako će čovek obožavati Boga ako nije uveren da je On dostojan obožavanja? Kako će mu se sa sigurnošću prići u molitvi i tražiti Njegovu volju, ako nije siguran da će mu ta volja doneti dobro?
Treće:
Pogrešna slika o Bogu pokazaće se pogubno u načinu na koji čovek pruža svedočanstvo o Njemu. Ljudi će lako raspoznati da li se o Hristu govori iz straha i obaveze, ili iz ljubavi. Ako ste ikada imali priliku da čujete "Jehovine svedoke" u ovoj raboti, znate o čemu govorim. Njihov sav život, pa tako i svedočanstvo, prožeti su strahom. Oni ne svedoče radi ljudi kojima svedoče već radi sebe samih verujući da će tako umilostiviti Boga i zaraditi kartu za nebo.
U vezi sa ovim poznati hrišćanski psiholog, pisac i sveštenik zapisao je: "U ranim danima mojega obraćenja i ja sam patio zbog neispravne slike o Bogu. Mislio sam da Bog ne mari za moje želje i da hoće da idem Njegovim putem, samo zato što On želi tako. Kako je to uticalo na mene? Godinama sam se odupirao da se prepustim Bogu, jer sam se pribojavao da On možda želi da se oženim najružnijom ženom na svetu, ili da budem misionar u najmračnijem delu Afrike. Nisam video Boga kao brižnog Oca, kakav On jeste, Oca koji voli, pa sam se kolebao da mu prepustim svoj život. Da me je neko tada zapitao: Kako ti vidiš Boga?, pružio bih mu već neki uobičajeni odgovor, iako bih duboko u sebi prikrivao sliku koja je bila nestvarna i netačna. Hvala Bogu sada vidim drugačije."
Od polovičnih rešenja nema koristi. Sme li zidar biti polovičan u svom radu? Sme li lekar biti nemaran ili napola obrazovan. Izgovori i suva teorija sačinjena od uobičajenih fraza ne pomažu. Ako biste, recimo, zaželeli negde da odletite, situaciju ne bi promenila priča o avionu i njegovoj pouzdanosti, nego to da uđete u avion. Ostalo je samo mlaćenje prazne slame.
Kakvu sliku o Bogu imate u svom srcu? Osećate li da je On nepravedan, zahtevan, strog, bezobziran, ili možda suprotno od toga, blagi Božanski Deda Mraz? Ako o Bogu uopšte ne razmišljate i za Njega ne marite, i to je određena slika o Njemu. A ako u sebi nosite sliku o Bogu koja je drugačija od onoga što Bog jeste, imate u sebi skriveni motiv koji će umanjiti kvalitet vašeg života.
