13. Pouke iz evangelizacije
Postoji šest pouka koje bi se morale naučiti iz dela evangelizacije i probuđenja. Neka nam Bog pomogne da ih učimo dok ne postanu deo našega iskustva, jer je svaka od njih veoma važna.
1. Malo se može postići bez manifestacije Duha Božjega
To je prva pouka. Sećate se da je Charles G. Finney bio divno obraćen. Odmah nakon obraćenja, priča nam on, dok je stajao pred kaminom u svojoj kancelariji, bio je kršten Duhom Svetim. U svojoj autobiografiji daje nam živ opis tog krštenja. Dogodilo se nešto što ga je učinilo propovednikom probuđenja kakav je bio.
Dan nakon njegovog obraćenja, sećate se, otišao je u selo i svako sa kim je razgovarao, makar se samo pozdravio sa njime, bio je kasnije presvedočen i spašen, tako je snažna sila Duha bila na njemu. Iste je večeri seo za nečiji sto i bio je zamoljen da se moli za blagoslov nad hranom. Dok se molio, jedan je prisutan čovek bio tako pogođen presvedočenjem, da je izleteo iz sobe, pao na kolena, te se u agoniji molio Bogu dok nije bio slavno spašen. A sve to, jer je Finney samo molio za blagoslov za stolom.
Kad Duh Božji padne na čoveka kao na Finney-a, nešto se neobično, nešto divno, nešto fantastično se događa. To je, tvrdim, prva lekcija koju moramo naučiti iz evangelizacije i probuđenja. Bez Duha Božjega, malo se može postići. Sve što je Finney postigao, bilo je učinjeno u sili Duha Svetoga. Sve što su Evan Roberts i John Wesley postigli, bilo je isto tako postignuto kao rezultat posebne manifestacije Božjega Duha. Ako želimo da naša služba bude od trajne vrednosti, ona mora biti delo Duha Svetoga.
2. Nepovoljno stanje uvek se može promeniti silom pobedničke molitve
Dok vi ili ja nosimo evangelizacijsko delo, često ćemo biti suočeni sa nepovoljnim stanjima. Stvari baš neće biti kao što bi smo hteli da budu. Povremeno će sve izgledati kao da ide u pogrešnom pravcu i ništa neće izgledati dobro. Ljudi neće hteti sarađivati. Biće mnogo suprotstavljanja. Neki će čudan duh karakterizovati sastanke. Kampanja neće biti što ste očekivali i dospećete do tačke kada ćete teško znati šta da dalje činite. Razgovaraćete sa ovim ili sa onim i pokušati izmeniti stvari, ali uvidećete da je to nemoguće.
Sad dolazi druga lekcija koja bi se morala dobro naučiti i svaki bi evanđelista trebao biti dobro upoznat sa njome. Ta nepovoljna stanja uvek mogu biti promenjena silom pobedničke molitve. Vi i ja moramo naučiti kako nadvladati Boga u našem evangelizacijskom radu.
Finney je otkrio da je to istina. Kad stvari nisu išle dobro, on se jednostavno povukao u šumu gde je satima izlivao svoje srce pred Bogom. Otac Nash bio je sa njime da mu pomogne, ne vođa hora, već molitveni ratnik. Dok je Finney propovedao, Nash se molio. Svaki put kad se Finney suočio sa problemom koji nije mogao rešiti, uvek je odlazio na molitvu, jer je naučio da se svaki problem, bez obzira koliko bio težak, može biti rešen kroz molitvu.
Kad vi i ja naučimo, poput Finney-a, kako se boriti s Bogom, kako biti u molitvenoj agoniji, kako provoditi ponoćne sate na kolenima, tada ćemo naučiti tajnu pobede nad svakom poteškoćom. Rani metodisti su poznavali tu tajnu. Oni bi se uvek iznova povlačili na molitvu. Oni bi se satima borili sa Bogom dok na kraju ne bi pobedili i stanje bi se promenilo. I vi i ja moraćemo se uhvatiti za rogove oltara i moliti dok se nepovoljne okolnosti oko nas ne promene i dok molitva ne bude odgovorena.
3. Potpuna pokornost volji Božjoj je preduslov za uspeh
Postoji jedna stvar u Finney-evom životu koja privlači pažnju. To je bezuslovna pokornost Bogu. Čak i u svakodnevnim sitnicama života, Finney je tražio volju Božju i onda ju je izvršavao. Slušali smo da je išao po mladu ženu koja je trebala postali njegova supruga. Na svom se putu zaustavio da bi potkovao konja, ali dok je čekao da konj bude potkovan, nagovorili su ga da propoveda Evanđelje u obližnjoj crkvi. Ubrzo se skupilo mnoštvo, i dok je propovedao, izbilo je probuđenje. Duh Božji je sišao na slušatelje. Muškarci i žene su suzama natopili svoj put do Golgote. Nije prošlo mnogo vremena i čitav se grad uskomešao.
Zatim su ljudi nastojali nagovoriti Finney-a da ostane još jednu noć i da ponovo propoveda. Tako je i bilo, i probuđenje se povećala u svojoj silini. Nakon što je bio nagovoren da ostane i treću noć i nakon što su ljudi ponovo bili spašeni, presvedočenje se spustilo na slušatelje i probuđenje se nastavila. Probuđenje je postalo tako snažno da je Finney nastavio propovedati iz noći u noć. Na kraju, shvativši da ne može nastaviti svoje putovanje, poslao je drugog čoveka da mu dovede zaručnicu, dok je on nastavljao propovedati Evanđelje. Ta je probuđenje, čuli smo, trajalo je šest dugih meseci. Finney se nikada nije dvoumio, uvek je bio poslušan Duhu Božjem. On je prve stvari stavljao na prvo mesto. Znao je da po svoju zaručnicu može ići kasnije i razumeo je da Božje delo ne može čekati.
Koliki bi, pitam se, od nas tako učinili? Koliki bi bili voljni ostaviti svoje vlastite planove i poslušati Duha Božjeg? Može li Bog danas naći takve ljude, ljude koji će biti voljni prekinuti svoje vlastite puteve da bi se pokorili Bogu? Nije čudo da je Finney doživeo probuđenje. On je bio potpuno rasprodan za Boga. Božje je delo u njegovom životu bilo uvek na prvom mestu. Bio je poslušan u svakoj tački, zbog toga ga je Bog upotrebljavao na svoju slavu i čast.
Možda Bog nekome govori da ostavi greh, da trenutno ostavi ono što radi. Bog očekuje poslušnost, trenutnu poslušnost. Šta je sa time? Jesmo li poslušni? Vršimo li volju Božju? Stanemo li kad nam Bog kaže da stanemo? Činimo li volju Božju kad nam je otkriva? Živimo li mi iz trenutka u trenutak u središtu Njegove volje? Ili sledimo svoje vlastite sklonosti i hirove? Odbijamo li poslušati glas Duha Svetog? Nije čudo da nas Bog ne upotrebljava kao što želi. Traži se trenutna pokornost.
4. Veliki se rezultati neće postići bez zavisti opozicije
Ova je lekcija teška za naučiti, a ipak, moramo je naučiti. Mnogi mladi evanđelisti na početku misle da nikada neće imati nikakve opozicije, da će svi dobro prihvatiti njihovu službu i da će biti uspešni od samog početka. Neće oni daleko otići pre negoli shvate, da ako žele biti uspešni, moraju suočiti i sa zavišću i sa opozicijom. Pojaviće se oni koji će im biti zavidni, a pojaviće se i oni drugi koji će im se suprotstavljati.
Nemojte misliti da će vam svi tapšati, da će vas drugi hrišćani ohrabrivati, da će pastori govoriti dobro o vama i pomagati vam na svaki mogući način, i da se nećete morati suočavati sa poteškoćama. Morate biti svesni, da kada se upuštate u svoju službu, da ćete se suočiti sa zavišću i opozicijom. Postojaće mnogi koji neće sarađivati sa vama. Postojaće oni koji će vas pokušati obeshrabriti, koji će sve činiti da vam otežaju ili zaustave rad.
Dokle god ne postižete mnogo, niko vas neće ometati. Ali čim postajete uspešni, čim postižete rezultate, čim ljudi nagrnu na vaša bogosluženja, naći će se oni koji će vam zavideti. Sve što morate učiniti je da postignete nešto što niko drugi nije postigao; da sagradite nešto što niko drugi nije sagradio; da postignete rezultat koji niko drugi nije postigao; da postanete uspešniji od onih oko sebe - i najsmrtnija će opozicija ustati na vas. Na svakom će se koraku naći zavist i opozicija.
Štaviše, ona neće doći iz sveta. Kad bi vam se oni koji ne poznaju Hrista suprotstavljali, ne biste bili iznenađeni, ali će vam najverovatnije ona doći od hrišćanskih vođa i hrišćanskih radnika, od onih koji bi trebali stajati uz vas i ohrabrivati vas na svakom koraku.
Tada ćete poželeti da sve ostavite. Ali ako znate da to možete očekivati, bićete spremni za njih kad dođu i nećete biti iznenađeni. Ponovo kažem, ako vas Bog bude upotrebljavao na neobičan način, ako On kroz vas bude činio nešto što kroz druge ne čini, morate biti savršeno siguni da ćete sa svih strana biti okruženi zavišću i opozicijom. To se pokazalo kao istina kroz sve prošle vekove.
A što je bilo s Finney-em? Jesu li njega kritikovali? Je li se i on morao suočavati sa zavišću i opozicijom? Znate, divna je stvar u vezi svega toga, da kako godine prolaze, opozicija, kritika, zavist i neuspesi uglavnom su zaboravljeni. Retko su zabeleženi. Kad čitamo životnu priču tog čoveka, čitamo samo ohrabrujuće stvari o njemu, o uspehu i pobedama. Retko je ona druga strana zapisana. Ali dopustite mi da vam kažem da se Finney morao isto tako suočavati sa opozicijom kao i svaki drugi čovek upotrebljen od Boga. To je bila prava đavolska stvar. Ogovarali su ga na svim stranama i to neki od najistaknutijih voda Crkve njegova vremena. Jer, su bili ljubomorni na njegov uspeh. Unitaristički propovednici godinama su se borili protiv njega, tako da je uvek bio u središtu oluje, usprkos divnom uspehu koji je postizao.
Dr. Lyman Beecher, jedan istaknuti vođa Finney-eve generacije, činio je sve u svojoj moći da ga porazi. Dok se Finney približavao Bostonu, Beecher mu je poslao poruku koju doslovce citiram: "Ako nameravate doneti taj oganj u Boston, dočekaću vas na granici i pozvati vojsku da se bori za svaki centimetar puta u Boston; tada ću vas tamo poraziti." Možete li zamisliti nešto pakosnije od toga? Šta je, dakle, Finney učinio? Kako mu je odgovorio? Šta je imao kao odgovor? Nikada nije rekao ni reči. Nije mu uopšte odgovorio. Jednostavno je učinio ono, što je i uvek i činio. Otišao je u šumu da bude nasamo sa Bogom. Počeo se boriti u molitvi. Rekao je Gospodu o svemu tome i Bog mu je dao veliku pobedu.
To je, prijatelju moj, upravo ono što i vi trebate učiniti. Bez obzira kakvo pismo primite, bez obzira sa kakvom se opozicijom suočavate, odnesite to Bogu u molitvi. Položite to pred Gospoda. Bog će voditi vaše bitke za vas ako mu dopustite. Ali ako se budete hteli sami boriti, Bog će vam i to dozvoliti, ali tada ćete imati poraz umesto pobede. Naučite moliti. Ne rešavajte sami stvari: "Osveta je moja, ja ću platiti, kaže Gospod." I zavist i opozicija mogu se nadvladati molitvom. Bog je to učinio za Jezekilja. I on je imao opoziciju. I on je primio pismo, ali ga je doneo pred Gospoda i Gospod ga je oslobodio. Dokle god znate da ste u središtu Božje volje, ne trebate se brinuti. Ne brinite se za opoziciju. Ne obraćajte pažnju na zavist. Služite i dalje Gospodu. On će očistiti put za vas. Bog će vas slavno osloboditi optužbi u svoje odabrano i pravo vreme, a vi ćete otkriti da se isplati da On vodi vaše bitke.
Govorim o jedinoj opoziciji i progonstvu koje još imamo. Više nas žive ne pale na lomačama. Ne moramo podneti smrt kao mučenici. Retko se nanosi kakava telesna povreda. Jedina opozicija koju imamo je kritika i ogovaranje, a to je zbog zavisti i ljubomore.
Godinama imam uzrečicu koja me održava postojanim. Ona se sastoji od svega četiri reči: "Bez napada, bez obrane." Dao sam je i drugim evanđelistima i oni su je isto tako usvojili. Naučili su da to deluje. Nikada nikoga lično nisam napao niti sam se ikada branio kad sam bio napadnut. Potpuno sam ostavljao te stvari Bogu. Bog vas nije pozvao da napadate druge, a ni vi ne morate braniti sami sebe. On je osposobljen za svaki hitan slučaj. "Ako je moguće - koliko je do vas - budite u miru sa svima!" Budete li tako činili, Bog će vas blagosloviti i upotrebljavati, i nikada nećete morati strahovati od zavisti i opozicije, koja se javlja oko vas. "Bog je moja obrana." Kakva divna obrana je On! Zašto to ne prepustiti u Njegove ruke? Kad vi i ja pokušavamo osvetiti sami sebe i voditi naše vlastite bitke, Bog nema druge mogućnosti nego da nas prepusti same sebi. Ali kad dopustimo da nas On brani, tad zavisimo od Onoga koji nikada neće izneveriti. Zbog toga je moj moto: "Bez napada, bez obrane."
Moody i Sankey imali su isto iskustvo. Kad su došli u Veliku Britaniju, imali su opoziciju na svim stranama. Novine su ih ismejavale. O njima su čak crtali i karikature. Svugde je bila ružna opozicija, međutim, Bog ih je tako oslobodio optužbi da su na britanskim otocima zadobili bezbrojne hiljade za Gospoda Isusa Hrista. A danas ih se uzdiže i slavi do neba!
I apostol Pavle je znao šta znači opozicija. U njegovoj je blizini uvek bila neka zbrka. Kuda god da je išao, suočavao se sa opozicijom, ali Bog ga je usprkos svemu izbavljao. I vi ćete biti izbavljeni, ali imaćete opoziciju i morate je očekivati. No, upozorio sam vas da se ne obeshrabrite. Očekujte i zavist i opoziciju - i to od hrišćanskih vođa.
5. Trajno je probuđenje jedino moguća gde postoji konstantna slomljenost srca
Sad smo pronašli tajnu. Želite li srce koje će uvek goreti za Boga? Želite li znati što je to neprestano pomazanje Duha Svetoga? Želite li biti upotrebljeni u službi vašega Gospoda? Hteli bi ste goreti od sile Božje? Želite li trajno probuđenje u svom vlastitom srcu, tako da nikada ne izgubite svoju prvu ljubav, svoje prvo oduševljenje? Molite li se da uvek budete ognjeni za Boga i da vas uvek zanimaju duše ljudi? Dakle, ovde je tajna. Trajno probuđenje je jedino moguće tamo gde postoji neprekidna (stalna) slomljenost srca.
Dopustite mi da vam postavim jedno pitanje. Kako je Finney postigao trajno probuđenje? Setite se, do samog dana svoje smrti on je bio propovednik probuđenja. On je neprestano nosio delo zadobijanja duša. Nikada nije izgubio breme za izgubljene. Kako je mogao, pitam vas, održavati takvu službu, takav žar?
Svaki dan svoga života smatrao je važnim da bude nasamo sa Bogom i da u tišini proučava Reč. Svaki dan je uzimao vreme za molitvu. Nije dopustio da i jedan dan prođe a da se ne susretne sa svojim Gospodom. To je odgovor.
Mogu li vam reći da i ja već preko pola veka primenjujem jutarnju stražu. Ni u snu ne bih išao raditi svoj posao, a da se najpre ne sretnem sa Bogom. Izjutra, u jutro, odlazim u svoju kancelariju i čekam na Gospoda. Pre svega, proučavam stranice Svete knjige i zatim se predajem molitvi. Na taj se način susrećem sa Bogom pre negoli sa ljudima i On rešava moje probleme pre negoli i do njih dođem. Jutarnja straža mi znači sve na svetu, moja bi služba bila slaba, bez sile i bez ploda.
Imate li i vi vreme kad se susrećete s Bogom? Imate li i vi mesto gde se susrećete sa Njime? Je li u vašem životu bio dan, otkad ste se obratili, kad niste otvorili stranice Svete knjige i proučavali Reč Božju? Jeste li dopustili da prođe i jedan dan, a da niste izlivali svoje srce u molitvi?
Prijatelju moj, ako želite održati duhovnost koju vam je Bog dao, ako želite trajno probuđenje u svom srcu, morate se naučiti susretati sa Gospodom Isusom Hristom iz dana u dan. Mana se, setite se, skupljala svakodnevno. I vi je morate skupljati svakodnevno ili nikada nećete moći postići išta u službi Božjoj.
Bila su vremena kad je Finney osetio da postaje hladan, kad je shvatio da mu srce postaje hladno. U svakoj je takvoj situaciji pribegavao posebnim satima molitve. Jednom je tako proveo čitavu zimu, nije čitao druge knjige, nikada nije čitao novine, nikada nije čitao ništa drugo osim Biblije, a i nju je čitao na kolenima. Ostavivši sve ostalo iza sebe, proučavao je stranice Svete knjige i predavao se molitvi sve zato da ne bi izgubio oganj probuđenja. On je želeo zadržati duha probuđenja da mu gori u duši i tako je to postizao.
Ponovo i ponovo je, kaže on, primao sveže krštenje Duha Božjeg, posebno kad je provodio vreme u molitvi ili u proučavanju svetih stranica Reči. Ponovo i ponovo je sila Božja dolazila na njega dok mu se srce nije zagrejalo i još jednom zapalilo. Tada je odlazio održavati bogosluženja i još je jednom gledao kako presvedočenje pada na ljude i da se stotine i stotine obraćaju Hristu.
Jedna je od najvećih opasnosti službe je poznavati silu Božju u mladosti a zatim je izgubiti. Postoje mnogi koji su jednom goreli i koje je jednom zanimalo probuđenje, ali ti su sada izgubili oganj i odstranjeni su. Lako je smestiti se u udobnoj crkvi (parohiji), dobro zarađivati, uživati u luksuzu života i do svega doći jednostavno i lako, a zatim izgubiti svoje breme za duše. Ljubav za duše može vas tako lako napustiti i tako lako možete početi delovati mehanički. Biti zapaljen kad ste mladi, a zatim se ohladiti kako godine dolaze i prolaze, iskustvo je koje ne bi nikada trebalo biti vaše. Jedini način da se održi duh probuđenja je neprestana slomljenost srca.
6. Evangelizacija je tajna materijalnog i duhovnog blagoslova u lokalnoj crkvi
The Alliance Tabernacle i The Peoples Church u Torontu izgrađene su od evangelizacije. Svaka je kampanja iza sebe ostavila novac u blagajni. Nije sav novac utrošen za pokrivanje troškova ili za evanđelistu i njegovu grupu, nešto je uvek ostalo i za crkvu. Tako je delo napredovalo i materijalno i duhovno.
Ako nema finansijskog blagoslova, slabo se gospodari. Iznajmljena dvorana sa svom svojom opremom, koja evanđelistu ništa ne košta, ima svakako pravo na neku zaradu. Inače nije vredna investiranja. Pastor koji bez neke posebne novčane naknade radi na poučavanju radnika, muči se i planira kampanju, sigurno bi voleo videti da je kampanja ostavila crkvu bolju i finansijski i duhovno.
Božja je volja jasno objavljena u pogledu materijalnih blagoslova. "Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro." (3. Jn. 2). To troje, vidite, ide zajedno, duhovan, telesan i materijalani napredak. Postoje izuzeci, ali to je Božja najviša volja. Ako je kampanja duhovni blagoslov crkvi, biće i finansijski blagoslov. Ovo se dvoje ne može razdvajati.
* * *
To je, dakle, šest pouka koje se moraju naučiti od evangelizacije i probuđenja. Svaka pojedina, kao što sam već izjavio, od najvećeg je značaja. Ako ih vi i ja sasvim ne naučimo, nećemo se mnogo okoristiti onim što smo pročitali i videli o delu probuđenja. Mogu li, dakle, ponoviti da se malo može postići bez manifestacije Duha Božjeg, da se teška stanja uvek mogu promeniti silom pobedničke molitve, da je savršena pokornost volji Božjoj preduslov za uspeh; da se veliki rezultati ne mogu postići bez zavisti i opozicije; da je trajno probuđenje moguće jedino tamo gde je prisutna neprestana slomljenost srca; i na kraju, da je evangelizacija tajna materijalnog i duhovnog blagoslova u lokalnoj crkvi.
"I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu." (2. Dn. 7,14).
