14. Činjenica srca, za probuđenja

Oswald J. Smith

Možda je najbolji način da ispričam šta je Bog činio za Prezbiterijansku crkvu Dale, dok sam ja bio odgovoran za nju, ako citiram svoj lični dnevnik. Premalo je prostora da dam potpuni izveštaj. Moguće je jedino odabrati neke delove; no i oni će, verujem, biti dovoljni da raspire duh probuđenja i tako proslave Gospoda. Tada sam imao 27 godina.


Toronto, 16. avgust 1917.

Probuđenje mora doći - probuđenje za koje tako dugo molim. Kako me je Bog topio ovo jutro! Kako je mila molitva! Slava Njegovom imenu! O, gde je presvedočenje Duha Svetoga i plod Duha Svetoga! Samo će to podneti test vremena i večnosti. Bog je na neobičan način dotakao moje srce. Kako je On neiskazano dragocen! O, gde je presvedočenje, staromodno osvedočenje o grehu!

Hvala Bogu, za ove divne knjige! Kako su mi samo pomogle! Moje je propovedanje iz korena promenjeno. Čitao sam ih iz sata u sat. Nikada se u svom životu nisam latio ni jedne knjige kao "Uzbuna neobraćenim grešnicima" od Joseph-a Alleine-a, "Teskobni ispitivač nakon spasenja" od John-a Angell-a James-a i "Poziv neobraćenima", knjiga Richard-a Baxter-a. To su knjige! To su knjige! Kako je jasna i definitivna njihova poruka u pogledu greha, spasenja, neba i pakla!

Međutim, shvatio sam da se čak i te istine mogu navešćivati bez rezultata ako nema sile Duha. On mora presvedočiti. "Ne silom niti snagom, već Duhom mojim - reč je Jahve nad Vojskama." A to je, najverovatnije, tajna neuspeha. Istina se propoveda najiskrenije i najvernije, ali ništa se ne događa. U čemu je stvar? Nema sile.

Tokom mog posredovanja ovoga jutra, pročitao sam nekoliko poglavlja iz "Sećanja na John-a Smith-a" Richard-a Treffryj-a i to me je nateralo na molitvu. Neko mi je vreme Bog dao divnu slobodu, možda jedan sat, možda manje. Ne znam, jer sam bio sasvim nesvestan vremena. Najpre me On doveo do priznanja. O, kako sam izneverio! Izneverio u molitvi, jer sam provodio minute u molitvi umesto sate. Izneverio u proučavanju Biblije, jer nisam proučavao svete stranice kako bi trebao. Izneverio u vremenu, jer sam dopustio sotoni da ispuni moj život drugim stvarima te sam tako izgurao Boga. Izneverio u službi, jer nisam delio evanđeosku literaturu nespašenima niti razgovarao sa njima lično u pogledu njihovog spasenja. O, kako sam izneverio, bedno izneverio! A čeznem da budem iskren i veran! Posredujem za duše, međutim, moje oči ne plaču kao Njegove.

Ali slava Bogu, verujem da me On vodi u dublje iskustvo kad će mi sve što mi je vredno, izgubiti na ceni i vrednosti radi Hrista; kada ću trpeti, žrtvovati se, moliti, proučavati i služiti kao nikada pre; kad će u mom životu biti samo jedna stvar, a to je probuđenje za kojim čeznem. On će izliti svoga Duha i duše će biti presvedočene i spašene. Neka Bog usliši i milostivo odgovori! Ne smem ponovno izneveriti. Neka mi Bog pomogne da idem dalje, dalje, dalje.


25. avgust

Čitajući ovo jutro, moju je pažnju posebno privukao sledeći stih: "Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše." (Mk. 6,20). O, sila svetoga života! Zli se ljudi plaše i drhte u prisutnosti svetosti. Neka Bog ovo učini poticajnim i za mene! Brzo čitam Novi zavet s namerom da odaberem one istine koje će doneti presvedočenje kada propovedam u sili Duha Svetoga. Bog mi da je poruke o grehu, spasenju, nebu i paklu. Proveo sam čitav sat u molitvi sa Samuel-om Stevenson-om, imali smo divno zajedništvo. Želim znati više i iskusiti više. Neću biti zadovoljan dok Bog ne počne delovati u presvedočavajućoj sili da bi ljudi i žene isplakali svoj put do krsta.


26. avgust

Njegova je poruka za mene ovo jutro bila: "Sve je moguće onome koji veruje" i "Ovaj se rod ničim ne može isterati do molitvom i postom." (Mk. 9,23.29). I molitva i vera potrebni su za rezultate. Tada će sotonska sila u srcima ljudi biti slomljena i nastaće plod Duha Svetoga. "Gospode, verujem... Pomozi mojoj neveri!"

Troje smo se sastali ove večeri u mojoj kancelariji. Očekivali smo i druge, ali nisu došli. Govorio sam im oko pola sata. Našao sam mnogo saosećanja i volje za saradnjom, ali gotovo potpuno neznanje u pogledu ploda Duha Svetoga i izlića Duha Božjeg. Odlučili smo se ponovno sastati da i sa drugima o tome razgovaramo i da za to molimo. Vratio sam se kući radujući se, jer čvrsto verujem da će Bog u odgovoru na ustrajnu molitvu delovati na srca ljudi.


31. avgust

Noćas nas se osam sakupilo u kancelariji crkve; razgovarali smo i molili do deset. Mnogo je molitve prineseno da Njegov Duh otvori njihove oči da bi videli potrebu i osetili odgovornost. Ako ih je Bog odabrao, stajaće sa mnom; ako ne, moraću i dalje sam. Odlučili smo održavati molitvene sastanke u kolibi, za početak jednom nedeljno. Završavajući, dao sam im stih nad kojim smo molili: "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu." (2. Dn. 7,14). Samuel Stevenson je bio jedan od nas.


2. septembar


Večeras sam propovedao. Imao sam slobodu, ali malo sile. Ljudi su bili vrlo napeti. Uzalud sam istraživao lica tražeći znakove teskobe i muke duše. Oči su im bile suve. Nikakvog vanjskog znaka presvedočenja. Sigurno je da još nisam ispunjen silom sa visine. Da jesam, bio bi tu prisutan plod Duha Svetoga.


7. septembar

"Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo..." (Lk. 5,1-11). Ali kad su bacili mreže pod božanskim vodstvom, "veliko mnoštvo riba". Je li to moje iskustvo ili ja radim u telu umesto u Duhu? Iskreno rečeno, i ja "sam se svu noć trudio, a ništa nisam uhvatio." Ako ljudi ne drhte i ne odlaze uznemireni i slomljeni, moja je krivica. Ja moram snositi krivicu. Kad se budem borio u molitvi i bolovao nad dušama, nastaće i rezultati, ne pre. Dakle, dole, na kolena, dok ne dođe sila i dok se Bog sam ne manifestuje. Molio sam gotovo čitavo poslepodne, ali bez mnogo slobode. Nebo je kao od olova.


9. septembar

"A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati." (Dela 6,4). Još sam jednom verovatno propovedao u telu, a ne u Duhu. Imao sam nešto slobode i sile a i osećaj da je prisutno značajno presvedočenje. Ljudi su slušali vrlo pažljivo a posle je bilo i mnogo raspravljanja. Ali ništa se nije značajnije dogodilo. Niko se nije slomio. Nije se video njihov jad, ni teskoba duše, ni suze. O, gde je sila Božja! (Lk. 24,49; Dela 1,8; Zah. 4,6h; Jn. 6,63).

On me je izabrao da donesem plod koji će ostati i podneti test vremena i večnosti (Jn. 15,16). A ja to ne činim! Malo ploda imam. To me tera na kolena. Još uvek moraju biti sati čekanja na Boga. Cena se mora platiti. A kad Duh dođe na mene i ispuni me, znaću to po dokazu ploda Duha Svetog. Dokle god sam uskraćen za plod, neću stati.


11. septembar

Slava Bogu! Konačno je došlo do pomaka. Dogodilo se to večeras u kolibi na molitvenom sastanku. U početku je sastanak bio hladan i ljudi ravnodušni. Govorio sam o ustrajnoj molitvi, zaključio i završio. Ali čim je sastanak završio, jedna je žena iznenada zavapila: "Molite za mene, za članicu crkve..." ostatak se utopio u moru suza, velikim i silnim jecajima koji su tresli čitavo njeno telo. Nije popuštala, a mi nismo mogli govoriti. Jecala je i jecala kao da će joj se srce slomiti. Pali smo na koljena i molili jedan za drugim. Zatim smo pevali Kakav jesam, primaš me i za petnaestak ili dvadesetak minuta ona je ušla u slavno spasenje. Neka je blagoslovljeno ime Gospodnje!

O, kako su naša srca drhtala od radosti! Teško da smo mogli govoriti. Čitavim sam se putem kući jedva svladavao. Samo dva sastanka i Bog je došao. Molitva je bila uslišana.

Duh Sveti je počeo raditi, jer je barem jedna duša bila slomljena. Članica crkve - ali nespašena! Pitam se, koliko njih su u sličnom stanju?


12. septembar

Bog sigurno radi. Druga mlada žena, koja je bila presvedočena, digla se večeras i posvedočila da je bila spašena juče na poslu i da je primila punu sigurnost ovoga jutra. Slava Bogu! On je ponovno odgovorio na molitvu. Rekla je da gotovo ništa drugo nije radila nego se molila čitave nedelje. Tako smo sada imali dve spašene duše samo silom Božjom. Za to sam nosio breme, za dolazak Duha Svetoga u tako moćnoj presvedočavajućoj sili da će duše bez poziva vapiti za milošću. Bog je stavio svoj pečat i podao čast svojoj istini.


16. septembar

Govorio sam večeras i imao uobičajenu slobodu i silu. Ljudi su pažljivo slušali. Mnoge su oči bile ispunjene suzama, ali niko se nije slomio. Međutim, uveren sam da Bog priprema svoje sluge i da će On tek pokazati svoju silu u obraćenju mnogih. To samo znači da ove nedelje moram provoditi mnogo više sati u molitvi negoli prošle.


18. septembar

Snažan molitveni sastanak u kolibi. Kuća puna, molitva žarka. Mnogi su gladni Boga. Sastanak je trajao gotovo do deset sati, no bez vidljiva znaka. Moram iskusiti Božju silu bez obzira šta koštalo. O, kad bi me On slomio i naveo da plačem za spasenje duša!


19. septembar

Još jedna se duša danas slomila. Jedna je otpadnica (od vere) pokušala na sastanku moliti, ali se odmah slomila i isplakala svoje obraćenje. Nastavila je moliti slomljenim slogovima, plačući u isto vreme. Hvala Bogu za to, ali jao, gde je jače delovanje Duha! Još sam daleko da bih bio zadovoljan.

Još me jedna žena, koja je bila u strašnoj borbi, tražila večeras da prizna nešto što je ukrala. Tako radi Bog!


21. septembar

Ovo sam jutro primio pismo jedne žene koja je bila u velikoj muci, te sam odmah otišao da je posetim. Našao sam je kako plače teskobna duha. Nakon molitve, Bog ju je divno susreo i bilo je lepo videti sjaj radosti u njenim očima kad sam odlazio. Slava Njegovom imenu! Sve više i više osećam potrebu za molitvom.


22. septembar

Upravo sam završio čitanje "Kratak osvrt na život zadobijanju duša" James-a Caughey-a. O, kakva strast, kakvo posvećenje i bezrezervna odlučnost, i kakav rekord spašenih duša! Mesecima u borbenoj molitvi, zatim pobeda. Ne verujem da na zemlji ili u paklu postoji dovoljno sile koja bi sprečila probuđenje ako sam voljan platiti cenu.


24. septembar

Danas sam otišao kući mom prijatelju dr. E. Ralph-u Hooper-u, ljubljenom lekaru, i proveo sa njim nekoliko sati u molitvi. Vrlo sam se obeshrabrio bogosluženjem prošle večeri. Nije bilo slobode ni sile u propovedanju. Sve je bilo teško. Osećao sam se kao da se samo igram sa molitvom. Moram provoditi više vremena u zastupničkoj molitvi. I Stevenson je bio prisutan.


25. septembar

Jutros smo se sastali nas troje i molili četiri sata. Doživeli smo mnogo blagoslova. Međutim, večeras se na molitvenom sastanku u kolibi nije videlo nikakvo delovanje. Dvoje ili troje je priznalo greh, dok se jedan mladić slomio i molio.

Vrlo me je dojmio Joil 2,17 i 3,1-2. Tu je ta potreba, metoda a zatim i rezultati. Ali ne mogu to sam postići. Moje je srce hladno i tvrdo. Niti plačem niti jaučem. Neka me Bog pretopi i slomi da bi zatim silno radio u narodu. Pronašao sam u Jeremiji 5,13b, isto tako veliko i dragoceno obećanje, te molio na kolenima: "U oganj ću pretvoriti svoje reči u tvojim ustima, a narod ovaj u drvo da ga oganj proždre." Neka Bog učini da bude tako!


26. septembar

Slavno pohođenje danas! Molitveni sastanak je izgledao hladan i mrtav. Vrlo ih se malo molilo. Govorio sam i razočaran završio sastanak. Ali tada je jedna žena počela plakati, iza nje druga, a kasnije se i treća slomila Božjom silom. Svi smo se okupili oko njih i molili. Prve dve su jecale i jecale kao da im je srce puklo, moleći i priznavajući svoje grehe. O, to je bilo slavno! Bog je silno radio. Jedna od njih, koja je prve noći tvrdoglavo odbijala javno da moli i čitav je sastanak potpuno nepomično sedela, sad je plakala tako gorko da nije mogla ni govoriti. Na kraju su sve otišle kući potpuno zadovoljne, svetlo neba bilo je na njihovim licima.

Video sam da je i četvrta pod presvedočenjem kao rezultat onoga što se upravo dogodilo. Ona je jedna od naših uglednih članica. Samo sam se rukovao sa njom, jer sam  osetio da je najbolje da je ostavim samu i pustim da Duh Sveti učini svoje delo. Dok je prolazila, na licu joj je bio teskoban izgled, a i stisak je ruke svoje govorio. Kako je divno Bog upotrebio obraćenja da bi doneo presvedočenje drugima! Je li moguće da je probuđenje počelo?


3. oktobar

Još jednom imam razlog da slavim Boga. On je dao još jedan znak svoje prisutnosti i sile. Još je jedna duša bila osvedočena i spašena, i danas se raduje u Bogu. Mislim da joj je bilo potrebno šest nedelja. Sada je slobodna. Bog ju je uveo u jasnu i trajnu slobodu. Večeras je na sastanku svedočila, njeno jednom snuždeno lice sad je sijalo svetlom neba dok je pričala kako je pronašla mir koji nadilazi svaku spoznaju, govoreći da je to bilo vredno svake borbe. Slava Bogu! Verujem da je ovo delo izvorno.


4. oktobar

Ovo sam poslepodne proveo u molitvi sa Samuel-om Stevenson-om. Zatim sam otišao u dr. Hooper-ov dom gde smo na uveče nastavili moliti do 23:45. O, gde je sila Božja! Moramo je imati. Kako nam je divno otvorio svoju Reč dok smo bili na molitvi. Čitali smo je i molili na kolenima, posebno drugo poglavlje Joila. O, daj nam krštenje suza! Isto tako, i 9. poglavlje iz Danila. Molili smo rečenicu za rečenicom pred Gospodom. Okruženi smo planinama nevere i opozicije na svim stranama. Samo ih sila Božja može oboriti. "Imajte veru u Boga." Želim biti sav zaokupljen Njime. Samo jednu strast imati - Hrista.

U zadnje sam vreme čitao Robert-a Murray-a McCheyne-a, George-a Fox-a, Billy-ja Bray-a, Charles-a G. Fmney-a, Henry-ja Moorhouse-a, John-a Fletcher-a, Georg-a Whitfield-a, David-a Stoner-a, Henry-ja Martyn-a, John-a Wesley-a, John-a Bunyan-a, Thomas-a Collins-a, James-a Caughey-a, John-a Smith-a, David-a Brainerd-a; o, kakvi su to ljudi Božji bili! Kakvi primeri posvećenja, gorljivosti i pobožnosti! Kad bih ja mogao biti poput njih! Kakvo je čudo bio William Bramwell! A gde sam ja? O, izgoreti za Boga! Sve, sve za Njega! Samo za Isusa. Duše! Duše! Duše! Odlučan sam da postanem zadobijač duša. Neka mi Bog pomogne!


5.oktobar


Još se jednom, hvala budi Bogu, dogodilo obraćenje. Ovog puta je to muškarac. Došao je večeras u moju kancelariju i rekao mi da je bio presvedočen na prošlom sastanku i da se oseća vrlo bedno. On je doneo mnoge odluke i uvek je pokušavao praktikovati veru, ali je još uvek bio nespašen bez obzira na to, što je bio i član crkve. Juče je odbacio lulu. Molio sam sa njime i zatim smo otišli na bogosluženje. Kad je sastanak bio blizu kraja, digao se i pred svima priznao ono šta je i meni već ispričao. Oči su mu bile ispunjene suzama. Međutim, ipak nije došao do cilja. Došao sam kući i spustio se na koljena da vrlo određeno molim za njega, preklinjući Boga da mu dopusti da vidi svetlo i omogući mu da veruje.

Vera raste do sigurnosti. Bog radi. Duboko presvedočenje već se spustilo na mnoge. O, molim za silni prolom. Danas su mi Marko 11,22-24 i Joil 1,13.14.16; 2,1.12-17.25; 3,1-2 bili vrlo dragoceni. Molio sam jedno po jedno pred Bogom.


8. oktobar

Vrlo jaka opozicija. Neki od vodećih ljudi javno su se usprotivili sastancima. Svetovni su članovi sa njima. Sotona počinje davati dokaz da i njega zanima šta se događa. Odneo sam to Gospodu u molitvi. Zajedno sa dr. Hooper-om i Samuel-om Stevenson-om, nastavio sam moliti ove večeri od oko 20:00 do 00:45.


10. oktobar

Dr. Hooper, Samuel Stevenson - čovek molitve - i ja proveli smo dan čekajući na Boga, i kao rezultat, imali smo dobar sastanak večeras. Mnogi su sjajno svedočili preko pola sata. Morao sam ih zapravo ohuzdavati da bismo imali vremena i za molitvu. Bog radi, presvedočenje je duboko i široko. Životi su promenjeni, duše ulaze u obilje radosti i slavne slobode.


11. oktobar

Božja reč postaje tako dragocena. Njegov glas čujemo kroz proroke Staroga zaveta. Običavamo malo čitati, zatim to molimo pred Bogom tražeći ga na kraju da to ispuni u našem iskustvu.

"Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je." (Jn. 3,6). Ako radimo u telu, naš će plod odgovarati tome i duše će biti uvedene u lažno iskustvo. Gospode, daj nam plod Duha Svetoga. Nameravamo moliti kao što je zapoveđeno u Reči Božjoj. Svaka druga metoda je već ranije bila isprobana, a i danas se isprobava, ali rezultati ne zadovoljavaju. Ako ne pobedimo u molitvi, postaćemo ruglo, a naše molitve neverodostojne. Ne smemo sebi dopustiti neuspeh. Moramo se neprekidno predavati molitvi i službi Reči. Ako naši životi ne presvedočavaju ljude o grehu, nešto je pogrešno. O, gde je Sirofeničankina vera? Ona ne bi prihvatila "ne" za odgovor. (Mk. 7,24-30).


14. loktobar

Propovedao sam ujutro i uveče sa slobodom, ali bez vidljiva rezultata. Još sam uvek nezadovoljan. Međutim, Bog pomalo radi. Kao rezultat presvedočavajuće sile Duha jedan je čovek vratio svom poslodavcu ukradeni novac, a jedna je žena vratila novac koji je uzela iz nedeljne škole. Ali ja se molim da se presvedočenje proširi i produbi. O, da bi duše bile isceljene! Čitao sam dnevnik David-a Brainerd-a. Meseci i meseci smrtne borbe u molitvi, a zatim snažna sila Božja je pala na Indijance. Moram imati plod Duha Svetoga, ništa manje.

"Koji nema ljubavi k meni ne drži moje reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla."
- Jovan 14:24

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1613
Ukupno: 2445506
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/plac/014.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.