10. Kada će jezici prestati?

Chuck Smith

Religiozna učenja koja zabranjuju govorenje u jezicima obično se pozivaju na 1. Korinćanima 13:8, gde piše: "Ako je dar jezika - prestaće" kao osnovu za njihovu zabranu. Međutim, kada će jezici prestati zavisi od toga kako tumačimo frazu: "Kada pak dođe ono savršeno." Oni koji na osnovu ovog stiha zabranjuju jezike, tumače "ono savršeno" kao puno otkrivenje kanona Svetog pisma završno sa Otkrivenjem Jovanovim. Oni obično polaze od toga da su Duhovni darovi korišćeni za učenje crkve dok Sveto pismo nije bilo upotpunjeno. Kada je pismo bilo upotpunjeno, crkvi više nije trebalo da se oslanja na ove darove, tako da su jezici prestali sa upotpunjenjem Pisma.


Odgovori na ovo učenje

Na prvi pogled, ovo objašnjenje zvuči razumno; ali ono u stvari nije ništa više od jedne obične špekulacije, koja ne samo da nije zasnovana na Bibliji, već i protivureči svemu što Novi zavet uči o upotrebi ovoga dara. Jezici nijednom nisu korišćeni u Novom zavetu za učenje vernika. U 1. Korinćanima 14:2 piše nešto sasvim suprotno - da se u jezicima ne govori čoveku već Bogu. Nije trebalo da ljudi isto tako govore u jezicima ako nije bilo nikoga da tumači da bi cela crkva mogla da kaže da i amin na blagosiljanje i hvalu upućene Bogu.

U Svetom pismu jezici nikada nisu bili povezani sa predavanjem Božjih istina crkvi. Znači da upotpunjavanje Svetog pisma nema nikakve veze sa prestajanjem dara govorenja u jezicima.

Jedno od osnovnih pravila tumačenja Svetog pisma jeste da se tekstovi moraju posmatrati u kontekstu u kome su napisani. Da biste razumeli tekst, treba da shvatite kontekst. Kontekst 1. Korinćanima 13 jeste nadmoćnost ljubavi. Ona je nadmoćna nad darovima Duha, koji su beznačajni bez ljubavi (stihovi 1-3). Ljubav je zatim definisana u stihovima 4-7, a zatim su njene neprolazne osobine nabrojane u stihovima 8-12, pokazujući nam da će ljubav nadživeti jezike, proročanstva i znanje. U poslednjem stihu su navedeni vera, nada i ljubav kao večna trilogija, s tim da je ljubav najveća među njima.

Neposredan kontekst ovog dela jeste neprolazna priroda ljubavi u poređenju sa proročanstvima (koja će biti okončana), sa jezicima (koji će prestati) i sa znanjem (koje će nestati). Proročanstva i znanje su delimični, ali kada dođe ono što je savršeno, mi više nećemo imati zamagljen pogled, nego ćemo videti licem u lice. Ni naše znanje neće više biti delimično, već potpuno, zato što ćemo tada znati kao što Bog poznaje nas.

Neki od najvećih grčkih intelektualaca prošlog veka nisu došli na ideju da se grčka reč teleios koja je prevedena kao "savršeno" odnosi na kanon Svetog pisma. Ta ideja je u stvari stvorena da bi se njome pokušao zaustaviti novi pokret govorenja u jezicima. Tajer, u svom Grčko-engleskom leksikonu kaže da je reč teleios upotrebljena na takav način da označava: "Savršeno stanje svih stvari koje će se uspostaviti Isusovim dolaskom sa neba." Alford u svom Novom zavetu za one koji govore engleski opisuje ovo savršenstvo: "Pri Gospodovom povratku i nakon toga." Mi moramo staviti pod upitnik validnost interpretacije koja se zasniva na tumačenju jedne reči uzete van konteksta. Ja bih rekao da se takvo tumačenje zasniva na slepim predrasudama a ne na naučnim i utemeljenim zaključcima.

Takođe treba da istaknemo da, u 1. Korinćanima 13:8, znanje i proroštvo prestaju istovremeno s prestajanjem jezika.

Da li je iko spreman da prizna da Bog više ne govori crkvi sa ciljem da je izgradi, opomene ili uteši? Da li je znanje nestalo? Pismo kaže da mi delimično znamo. Neki ljudi pretenduju na savršeno znanje, ali ja iskreno sumnjam da ga oni poseduju. Mi nećemo znati onako kako smo poznati dok se Isus ne vrati ponovo.


Duh kroz crkvenu istoriju

Pošto u Bibliji nemamo osnovu da odbacimo postojanje jezika, gde bismo još mogli tražiti razloge da odbacimo ovaj dar? Tu je uvek navodni nedostatak jezika u istoriji crkve. Ali ovo nije istina, jer su se jezici s vremena na vreme pojavljivali. Imamo izveštaje da su predane grupe govorile u jezicima tokom cele crkvene istorije. Navodni nedostatak jezika u crkvenoj istoriji ne daje jak razlog da se jezici odbace. Ja lično nisam ponosan na crkvenu istoriju. Meni ona izgleda kao istorija neuspeha. Crkva Novog zaveta je cvetala u doba apostola; Pavle je bio u stanju da napiše Kološanima da je jevanđelje otišlo po celom svetu i da je donosilo ploda (Kološanima 1:6). Uz vođstvo i silu Svetog Duha oni su bili u stanju da u prvom veku jevanđeljem dosegnu čitav svet. Ovo je čudo koje tradicionalna crkva nije bila u stanju da dostigne do dana današnjeg.

Tragično je to što mnogi ljudi danas žele da ograniče posebnu snagu Svetog Duha samo na period dok su apostoli bili živi. Ovi ljudi su silu Svetog Duha zamenili ljudskim umom i planovima, uz pomoć kojih pokušavaju da ispune Hristovo veliko poslanje. Rezultat toga je bio ogroman neuspeh crkve. Mi treba iskreno da se zapitamo da li je prestanak oslanjanja na silu Svetog Duha da bi se dosegao svet bio stvarno Božji plan ili delo čovekovog ponosa.

Pavle je rekao Galatima: "Zar ste tako nerazumni? Počeli ste Duhom, a sad svršavate telom?" (Galatima 3:3). Upravo ovo govore oni koji žele da ograniče delovanje darova Duha samo na vreme apostola. Oni kažu da je crkva počela u Duhu da bi mogla da nadvlada sve prepreke mnogobožačkog i neprijateljski nastrojenog sveta u kojem je započela. Ali kada su jednom uspostavljene organizacije i škole, više im nije bila potrebna sila Svetog Duha. Crkva sada može biti usavršena pomoću za to obučenih ljudi. Jedan iskren pogled na istoriju crkve je dovoljan da uništi tu laž jednom zauvek.


Joilovo obećanje

Kada pogledamo obećanje Duha u Joilu(Joil 2:28), i kada shvatimo čitav kontekst, videćemo da je on govorio o poslednjim danima. Proročanstvo u stvari ide skroz do perioda velike nevolje, kadaće se sunce pretvoriti u tamu i mesec u krv, i sve do velikog dana Isusovog dolaska, kada će doći ono što je savršeno. Ono što je počelo na Dan pentekosta očigledno je trebalo da traje sve do dana Isusovog dolaska. Petar je ovo potvrdio kada je na Dan pentekosta odgovorio masi ljudi koji su ga pitali: "Šta da radimo?" On im je zapovedio: "Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog naš" (Dela 2:38-39). Prestanak na kraju doba apostola uopšte nije spomenut. Ta ideja je ljudska izmišljotina koja opravdava nedostatak sile u njihovim crkvama i životima danas.

Mi uopšte ne propovedamo da svako treba da govori u jezicima. Pavle je zadao jedno retoričko pitanje u 1. Korinćanima 12:30: "Da li svi govore čudne jezike?" na koje je očekivao "ne" kao odgovor, kao što nemaju svi ni dar isceljivanja. Sa druge strane, ja osećam da je pogrešno zabraniti, ili čak i ne podsticati, govorenje u jezicima onima koji žele koristiti taj dar kao pomoć u svojim molitvenim životima ili u vremenu koje nasamo provode s Bogom.

"Ateisti se zaodevaju lažnom smelošću usred svoje tame i svojih interpretacija istine, oni su kao mala deca, koja kada se boje u mraka, pevaju i zvižde da bi održala svoju hrabrost."
- Aleksandar Poup

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1598
Ukupno: 2445491
Generisano za: 0.016''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/harizma/010.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.