9. Govorenje u jezicima
Jedno od područja koje izaziva najviše rasprava u Hristovom telu je govorenje u jezicima, "glosolalija." Na jednom kraju su ljudi koji svako govorenje u jezicima karakterišu kao sotonsko, a na drugom oni koji tvrde da niste ispunjeni ili kršteni Svetim Duhom ukoliko ne govorite u jezicima. Oni tvrde da je govorenje u jezicima prvi znak krštenja Svetim Duhom. U 1. Korinćanima 13:1 Pavle kaže da jezici sami po sebi nisu dovoljan dokaz da je Sveti Duh u životu vernika jer: "Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi (agape) nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju." Drugim rečima, ako nisu propraćeni ljubavlju, jezici su samo besmisleni zvuci.
Jezici ili bez jezika
U Delima apostolskim govorenje u jezicima je često išlo zajedno sa epi - odnosom sa Svetim Duhom. To se desilo u Delima u poglavljima 2, 10 i 19. Ali, u osmom poglavlju Dela, kada su vernici iz Samarije primili Svetog Duha, jezici nisu spominjani. Međutim, očigledno je da se nešto moralo desiti kada su oni primili Svetog Duha, jer je Simon vračar želeo da kupi silu koju su posedovali Petar i Jovan; on je želeo da bude u stanju da položi ruke na ljude i da oni prime Svetog Duha. Očigledno je da se nešto natprirodno moralo desiti kada su oni primili Duha, jer je Simon hteo da kupi silu da bi mogao da ponovi isto čudo.
Kasnije, u Delima 9:17, kada je Ananija položio svoje ruke na Savla (Pavla) da bi ovaj mogao primiti dar Svetog Duha, nije spomenuto da je Pavle progovorio u jezicima. Ali znamo, iz Pavlove poslanice Korinćanima, da je Pavle govorio u jezicima više nego svi Korinćani. Ali mi ne znamo kada je Pavle počeo govoriti u jezicima.
Moramo istaći da osoba koja govori u jezicima, a ne poseduje agape-ljubav, poseduje manje vredan dokaz o ispunjenju Duhom, nego osoba koja nikada nije progovorila u jezicima, ali pokazuje ljubav i ostale dinamične osobine Božjeg Duha. Ja ne mogu poreći istinitost Duhom ispunjenih života mnogih dinamičnih lidera i običnih ljudi u crkvi danas koji nikada nisu doživeli da govore u jezicima, i meni je njihovo društvo prijatnije od društva mnogih koji propagiraju govorenje u jezicima kao jedi-ni pravi dokaz da je život ispunjen Duhom, a čiji su privatni životi puni borbe, ponosa i, često, jeresi.
Kada je Pavle pisao Galatima, on je rekao: "Plod Duha je ljubav." Pravi dokaz da je neko ispunjen Duhom jeste ljubav. Ljubav je najsnažniji dokaz da je neko stvarno ispunjen Duhom, i jezici bez ljubavi su samo besmisleni zvuci.
Izgrađivati, slaviti, moliti se
Jezici izgrađuju vernika. Pavle nam kaže u 1. Korinćanima 14:4: "Ko govori čudnim jezikom - izgrađuje samoga sebe." Izraz izgraditi znači tačno to - izgradnju - i koristi se u Novom zavetu da opiše Hristovu izgradnju u okviru crkve ili u životu vernika. Svrha okupljanja crkve jeste da se izgradi u Isusu i kada odlazimo u crkvu, treba da težimo tome da celo telo izgradimo u Isusu. Svrha vremena provedenog nasamo sa Bogom jeste da se vi lično izgradite u njemu; kada ste sami i govorite u jezicima, to je jedan od načina da se Isus izgradi u vama.
Govorenje u jezicima je isto tako prekrasan način za slavljenje Gospoda. Meni je često teško da iskažem svoja dobra osećanja koja imam prema njemu. Bog je bio toliko dobar i toliko me je blagoslovio da ako mu kažem samo: "O Gospode, hvala ti za sve što si učinio za mene" uopšte ne izražava moja osećanja zahvalnosti i slavljenja. Meni je teško da izrazim svoja najdublja duhovna osećanja. Prekrasno je što se ne moramo osloniti samo na naš razum i što smo u stanju da kroz Duha iskažemo naše slavljenje Boga. Pavle nam kaže da mi blagosiljamo Boga kroz Duha kada govorimo u jezicima. Ali ako u crkvi govorimo bez prevodioca, osoba koja sedi pokraj nas neće znati kada da kaže "amin" pošto ne razume šta mi govorimo. Pavle je rekao: "Vi doista lepo zahvaljujete." Drugim rečima, Pavle kaže da je dobro odati hvalu Bogu i izraziti naše slavljenje prema njemu.
Kad je Pavle pisao Efescima o duhovnoj borbi, on je opisao i oružje koje treba da obučemo. Zatim je opisao kako treba da se borimo protiv neprijatelja: "Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu svakom prilikom" (Efescima 6:18). U stihovima 20-21 Judine poslanice Juda nas opominje da ostanemo u Božjoj ljubavi. On nam kaže da je jedan od načina na koji ćemo to postići molitva u Svetom Duhu.
U Rimljanima 8:26 Pavle nam kaže da jedna od slabosti u našem hrišćanskom hodu nastupa u našem molitvenom životu, jer ne znamo uvek kako da se molimo u datoj situaciji. Mnogo puta mi ne poznajemo Božju volju. Mi želimo da se molimo po Božjoj volji, jer smo svesni da je molitva koja nije po Božjoj volji bezvredna.
Mi znamo da će nas Bog saslušati šta god da zatražimo što je po njegovoj volji. Ali tačno tu nastupa problem - mi ne znamo uvek šta je Božja volja. Pavle nam kaže u Rimljanima 8 da nam Sveti Duh pomaže u takvim slučajevima kada ne znamo kako da se molimo, jer sam Duh posreduje za nas neizrecivim uzdasima. On pretražuje srca i poznaje duh, jer on po Božjoj volji posreduje za svete. Kada ne znam kako da se molim za određeni problem, mogu samo da uzdišem mojim duhom. Iako ja ne razumem uzdisaje, Bog ih tumači kao molitvu ili kao posredovanje po svojoj volji za tu osobu ili za određenu situaciju oko koje ja uzdišem. Ako Bog, kroz svoju volju, razume neartikulisane uzdisaje duha kao molitvu ili posredništvo, onda će On sigurno razumeti i artikulisane zvuke na drugom jeziku, bez obzira na to što ih ja možda neću razumeti.
Govorenje u jezicima kada ste sami
Mi ne možemo da proverimo Pavlovu izjavu da je on govorio u jezicima više nego svi vernici u Korintu. A ipak je Pavle rekao da bi on, kada se nalazi u crkvi, radije rekao pet reči na poznatom nego 10 000 reči na nepoznatom jeziku. Postoje ljudi koji tvrde da je, pošto su duhovni darovi dati za izgradnju celog tela (1. Korinćanima 12:7), svako korišćenje darova u privatne svrhe zabranjeno i pogrešno. Pošto je Pavle govorio jezicima više nego svi Korinćani zajedno (1. Korinćanima 14:18), a ipak je odbijao da upotrebljava taj dar u crkvi (1. Korinćanima 14:19), mi moramo pretpostaviti da se on molio i da je pevao u Duhu kada je bio sam s Bogom.
Pošto dar govorenja u jezicima izgrađuje vernika koji to čini, i poželjnije je da on ne koristi taj dar pred drugima, čak je i zabranjeno da to čini ako nema tumača, jedino mesto koje je preostalo za korišćenje ovog dara je vreme koje provodimo nasamo s Bogom. Pavle je rekao: "Govorite sebi i Bogu" tako da je sasvim u redu govoriti u jezicima kada smo sami, kao što je to činio i Pavle.
Vi ćete, kroz vašu izgradnju u Hristu, postati oruđe kroz koje se celo telo može izgraditi. Kada je jedan deo tela radostan, svi ostali se raduju zajedno s njim.
Pogrešna upotreba jezika
Neki ljudi kažu da ne mogu da kontrolišu svoje izlive u jezicima, tako da mnogo puta jednostavno počnu da govore u jezicima prekidajući propoved u sredini. Ponekad ovi nekontrolisani izlivi postanu razgovori sa prijateljima. Neka gospođa mi je jednom rekla da nije mogla da kontroliše svoj dar govorenja u jezicima koji je tek primila. Sledećeg dana je došao čovek koji je trebalo da očita potrošnju gasa i ona je počela da razgovara s njim o nekim problemima. Zatim je počela da mu govori u jezicima. On ju je pogledao dosta čudno, zatim se okrenuo i brzo napustio njeno dvorište. Rekla mi je da nije bila u stanju da, kontroliše kada će govoriti u jezicima.
U 1. Korinćanima 14:32 piše da se proročki duhovi pokoravaju prorocima. Ja verujem da ovo znači da mi uvek imamo kontrolu nad sobom kad god koristimo neki od darova Duha. Pavle nam kaže u 1. Korinćanima 14:28 da, ako u crkvi nema tumača, osoba treba da ćuti i da govori samo sebi i Bogu. Pavle nas poziva da imamo kontrolu nad darom; on kaže da osoba ne mora da progovori, može jednostavno da govori samo sebi i Bogu. U 15. stihu Pavle kaže da će se on moliti u Duhu, ali isto tako i umom, pokazujući da je govorenje u jezicima podložno kontroli njegovog razuma. Kada je on to hteo, mogao je da govori u jezicima; i kada je odlučio, mogao je da počne da se moli na jednom od jezika koje je razumeo i poznavao.
U nekim crkvama poruke u jezicima prekidaju službu. U Pismu nema osnove za tako nešto. U stvari, Pavle je rekao: "Sve neka bude pristojno i uredno." Ja ne mogu da vidim kako su ova prekidanja u redu. Baš naprotiv, ona su izraz nevaspitanosti i ometaju pažnju. Nema nikakve potrebe da Sveti Duh uputi poruku u jezicima usred propovedanja Božje Reči, zbog toga što bi sam propovednik trebalo da govori pod pomazanjem Svetog Duha; on u stvari prorokuje dok ljudima predaje Božje istine. Kada osoba ustane i prekine Božjeg glasnika, ona stavlja Svetog Duha u čudan položaj da sam sebe prekine da bi izrekao neku novu misao ili ideju. Ovakvo nebiblijsko korišćenje dara govorenja u jezicima je fanatična duhovnost (harizmanija).
Jezici i tumačenja
Pavle nesumnjivo pokušava da ograniči korišćenje jezika u crkvi. Tokom vremena se razvila ideja, koju ja smatram lažnom, poruka u jezicima, kao da Bog ima neku specijalnu poruku koju želi da preda crkvi kroz jezike i tumačenje. Obično se tako nazivaju kada se predaju crkvi - poruke u jezicima. U Novom zavetu ne postoji nijedan primer iz kojeg možemo pokazati da je Bog ikome govorio kroz jezike i njihovo tumačenje, ili samo kroz jezike.
Kad god se desi javna poruka u jezicima koja je propraćena tumačenjem, tumačenje je jako retko tačno.
Ja sam odrastao u Pentekostnoj crkvi, i ubeđen sam da je tokom svih godina koje sam proveo u njoj retko ko čuo ispravno tumačenje mnoštva poruka u jezicima. Ako sam nekada čuo ispravno tumačenje dok sam bio dete, ja toga nisam svestan. Bilo je dugačkih poruka u jezicima koje bi bile propraćene kratkim tumačenjem. Bilo je kratkih poruka u jezicima koje bi bile propraćene dugim tumačenjem. Uvek su mi objašnjavali da postoji razlika između simultanog i tekstualnog prevoda i ja se u potpunosti slažem s tim. Ali moram da dodam da su se poruke u jezicima često sastojale od jedne mnogo puta ponavljane fraze, a u tumačenju se ništa ne bi ponavljalo.
Kome su jezici upućeni?
U 1. Korinćanima 14:2 Pavle kaže da onaj koji govori u jezicima: "ne govori ljudima, nego Bogu; niko ga, naime, ne razume, dok on Duhom govori tajne." Ovde on jasno kaže da su jezici upućeni Bogu. Na svim mestima u Novom zavetu kada se govorilo u jezicima, oni su bili upućeni Bogu. Na Dan pentekosta u Delima 2:11, oni koji su razumeli jezike su primetili da su ovi ljudi govorili o veličanstvenim Božjim delima. Oni nisu propovedali u jezicima, već su njima proslavljali Boga tako što su nabrajali njegova predivna dela. U Prvoj Korinćanima Pavle kaže da je koristio jezike u svojim molitvama Bogu. U 1. Korinćanima 14:16 on kaže da se oni koriste da blagoslove Boga i, na kraju, da mu se oda hvala.
Ali nema nijednog primera da se kroz jezike obraćalo čoveku, bilo kroz propoved ili kroz učenje; uvek su jezici bili upućeni Bogu. Zbog toga bi i tumačenja bila upućena Bogu. Tumačenje bi bilo u obliku molitve, zahvaljivanja, slavljenja ili govorenja o Božjoj slavi. Pavle je rekao: "Ako govorite u jezicima bez tumača, kako će se osoba koja vas ne razume složiti sa vama i kazati da ili amin na vaše zahvaljivanje?"
Obratite pažnju na to da Pavle govori da se vi zahvaljujete Bogu a ne da propovedate crkvi; ali mi ne možemo kazati čak ni amin na vaše zahvaljivanje ako ne razumemo šta vi govorite. Znači da je tumačenje neophodno onda kada se u crkvi govori u jezicima tako da bi to služilo za izgradnju crkve.
Jezici upoređeni sa proročanstvima
U poređenju sa jezicima, Pavle nam kaže da onaj ko prorokuje govori ljudima "na nazidanje, opomenu i utehu" (1. Korinćanima 14:3). Kada sam proučavao ovu definiciju proročanstva, ja sam došao do zaključka da su veoma česta takozvana tumačenja koja možemo čuti u harizmatskim pentekostnim crkvama u stvari proroštva. Mnoga od njih započinju sa: "Tako govori Gospod... Deco moja obratite se meni... Slavite me..." itd. Ova tumačenja upućuju ljude da slave Boga, da mu se zahvaljuju, ili jednostavno teše ljude govoreći im o Božjoj dobroti i milosti. Kada poruka koja je izrečena u crkvi izgrađuje ili teši, ona spada u kategoriju proročanstva, a ne tumačenja jezika.
Zaključio sam da kada osoba govori u jezicima, mi se, umesto za tumačenje, molimo da nam Bog progovori. Bog, kada nam govori kroz darove Duha, to obično čini kroz dar proroštva, ili reč mudrosti i znanja. Često govorenje u jezicima ohrabri osobu koja ima dar proroštva i ta osoba kada ustane u stvari ne tumači jezike već prorokuje.
Pavle je rekao da ako bi stranac ušao u crkvu i video kako svi govore u jezicima, on bi sigurno pomislio da su svi ludi. Pavle je isto tako ograničio broj onih koji mogu da govore u jezicima na dvoje ili troje a i oni treba da govore jedan za drugim. Ako pak nikog nema ko poseduje dar tumačenja, Pavle sasvim zabranjuje da se na javnom mestu govori u jezicima, govoreći da onaj ko ima dar jezika treba da ćuti i da govori samo sebi i Bogu. Ovde se podrazumeva da osoba ima kontrolu nad darom koji je primila.
Jedan od rezultata jezika
Pre nekoliko godina, kada je Kalvari Čepl u Kosta Mesi bila relativno mala, mi smo se nedeljom uveče okupljali u jednoj prostoriji. Jedne nedelje (koja je bila i Dan pentekosta), kada smo završili propoved i dok smo svi zajedno nežno slavili Gospo da, ja sam zamolio jednu od žena iz zajednice ako bi mogla da slavi Boga u Duhu, pošto sam znao da je ona, kada je govorila u jezicima, obično to činila na francuskom. Kada je počela, ja sam njen francuski razumeo toliko da sam shvatio da je ona zahvaljivala Bogu za svoj novi život u Isusu i za prekrasnu novu pesmu joj je darovao. Mene je ovo posebno dirnulo, pošto je ona pre svog obraćenja bila pevačica po noćnim klubovima. Kada je ona završila, moja žena je počela da tumači drugima ono što je bilo rečeno na francuskom i, znajući da moja žena ne zna francuski, ja sam se osećao neverovatno blagoslovenim tačnošću tumačenja tog slavljenja u Duhu.
Posle službe neki mladić iz zajednice je doveo jednu Jevrejku iz Palm Springsa da razgovara sa mnom. Kada smo seli, ona mi je rekla: "Pre nego počnemo bilo kakav razgovor o mojim problemima, objasnite mi šta se to ovde događalo večeras. Zašto je jedna žena govorila Bogu na francuskom, a druga prevodila ostalima šta je prva govorila?" Ja sam je upitao: "Da li bi mi poverovala kada bih ti rekao da nijedna od njih u stvari ne zna francuski?" Rekao sam joj da sam bio sasvim siguran u to, jer je jedna žena bila moja dobra prijateljica a druga je bila moja žena. Zatim sam joj pokazao gde u Prvoj Korinćanima piše o daru govorenja u jezicima i tumačenja. Ona mi je zatim rekla da je šest godina živela u Francuskoj i da je francuski koji je to veče čula izgovaran sa savršenim akcentom onoga što je ona nazivala aristokratskim francuskim. Takođe je rekla da je tumačenje bilo savršeno. Posle je rekla: "Ja moram prihvatiti Isusa pre bilo čega drugog."
Ja sam se radovao što je ona pronašla svog Mesiju i postala deo Hristovog tela. Govorenje u jezicima je bilo propraćeno istinskim tumačenjem, koje je bilo veličanstveno slavljenje Boga. Rezultat toga je bila izgradnja tela i, u ovom slučaju, obraćenje ove Jevrejke.
