11. Zašto prava duhovnost često prelazi u fanatičnu?

Chuck Smith

U Efescima 4 Pavle piše o tome da je Bog postavio u crkvi neke nadarene ljude da se sveti priprave za delo službe i za izgradnju Hristova tela. Krajnji rezultat dobrog učenja jeste da dovede vernike u jedno zrelo stanje kada neće biti poljuljani svakim vetrom nauke.

Jedna od najvećih slabosti duhovnog (harizmatskog) pokreta jeste nedostatak zrelog biblijskog učenja. Oni kao da su preokupirani raznim doživljajima koje postavljaju iznad Reči. Kao posledica toga, duhovni pokret je postao plodno tlo za čudna i nebiblijska učenja koja se slobodno rasprostranjuju u njihovim redovima.

Od najveće važnosti je da dopustimo da nam Biblija bude najveći autoritet u našoj veri i u našim životima. Kad god mi dopustimo da iskustvo, ili doživljaj, postane kriterijum za jedno učenje ili verovanje, mi smo izgubili autoritet Biblije i neizbežna posledica toga je zbunjenost. Toliko mnogo ljudi danas doživljava neverovatna i uzbudljiva iskustva. Mormoni, će na primer, "svedoče" o doživljenoj istini u Mormonskoj knjizi. Oni podstiču ljude da se mole da bi mogli da dožive, iskuse da li je Mormonska knjiga istinita ili nije. Jedna osoba kaže da je iskusila istinitost, a druga da je sve to laž. Kojoj osobi ja treba da verujem? Oboje se zaklinju da su imali istinsko iskustvo (doživljaj) od Boga, ali jedan od njih nesumnjivo greši. Kad god dopustite da doživljaj bude osnova ili kriterij istine vi kao da ste otvorili Pandorinu kutiju. Rezultat toga će biti međusobno kontradiktorna (suprotna) iskustva, haos i zbrka su nesumnjiva posledica svega toga. Mi znamo da Bog nije Stvoritelj haosa.


Padanje u Duhu?

Jedan od doživljaja koji se često praktikuje u duhovnom pokretu je da doživite "padanje u Duhu". Ja nikada nisam otkrio navodnu vrednost ovoga doživljaja, ali on se veoma često praktikuje u duhovnom pokretu. Kada se od njih zahteva biblijska osnova za sve to što rade, oni često spominju vojnike koji su došli da uhapse Isusa u vrtu. Kada ih je Isus zapitao: "Koga tražite?", oni su mu odgovorili: "Isusa Nazarećanina." On im je odgovorio: "Ja sam" i oni su svi popadali na zemlju. Ali svi oni su bili nevernici, a ne Duhom ispunjeni delovi Isusovog tela. (Nigde nije spomenuto da su se oni ikada obratili.) Ovaj događaj sigurno ne pruža biblijsku osnovu za ono što vernici danas rade.

Pripadnici duhovnog pokreta često spominju Pavla na putu za Damask. Ali Pavle je tada bio Isusov neprijatelj. Tamo se nije nalazio nijedan evanđelista ili pastir koji je položio ruke na njega, niti igde piše da je on doživeo istu stvar nakon svog obraćenja. Pavle je takođe imao lični susret sa Isusom Hristom dok mu je Gospod glasno govorio u toku svega što se dešavalo.

Dok sam bio mlad, odlazio sam na mnogo službi na kojima su ljudi navodno bili padali u Duhu. Često su polagali ruke na mene; dosta često su mi nežno pritiskali čelo gurajući me unazad. Sa nekim evađelistima taj pritisak baš i nije bio tako nežan. Ako stojite zatvorenih očiju, sa podignutim rukama i glavom pognutom unazad, ne treba vam mnogo pa da se prevrnete na leđa, naročito ako znate da neko stoji iza vas da vas prihvati!


Isterivanje demona?

Jedna od omiljenih zabava u duhovnom pokretu je da raspoznaju i isteruju demone ili duhove jedni iz drugih. Njihove navodne vođe su napisale nebrojene knjige i novinske članke na tu temu i razvili su celo učenje samo na osnovu doživljenih iskustava. Jedan od evanđelista, za koga se mislilo da je veoma nadaren po tom pitanju, počeo je da deli papirne maramice na svojim službama tako da bi ljudi mogli u njih da povrate svoje demone. Ako bi na sastanku jedan od članova počeo da zeva, to bi bio znak da je on zaposednut demonom spavanja. Podrigivanje bi proizvelo pokušaj da se istera demon prežderavanja, koji bi ušao u vas ako biste pojeli mrvicu hrane više od onoga koliko vam je potrebno. Mnogi osetljivi ljudi su bili povređeni ovim opasnim učenjem čije se žrtve nalaze po celom svetu.

U jednoj od knjiga na tu temu, koje sam pročitao, autor je opisivao kako da se pobrinemo da jednom isterani demoni ostanu na dnu provalije. Kako je on otkrio da mi imamo silu da demone pošaljemo na dno provalije? Dok je jednom razgovarao sa demonom pre nego što ga je proterao, demon ga je molio da ga ne otera u provaliju. On je zatim upitao demona da li on poseduje takvu silu i demon mu je odgovorio potvrdno. On je zatim izjavio, na osnovu onoga što mu je demon rekao, da on može svim demonima narediti da odu u provaliju. Ako je sotona otac svih laži, kako možete verovati da će vam jedan od njegovih slugu reći istinu? U ovom slučaju se učenje osnivalo na navodnoj reči demona.


Učenje Biblije protiv učenja demona

Pavle nas je upozorio na demonska učenja u poslednjim vremenima. Celo ovo učenje se razvilo samo na doživljenim iskustvima, bez ikakvih biblijskih temelja. Mnogi ljudi su mi govorili o nekoj veličanstvenoj pobedi koju su izvojevali nakon što je iz njih isteran neki demon. Da li to znači da mi treba da poverujemo da možemo imati pobedu nad našim telom ako iz nas isteramo demona požude? Da li Biblija uči da ja kao dete Božje mogu biti zaposednut demonom, i da li je bilo takvih prilika u Novom zavetu gde su vernici isterivali demone jedni iz drugih? Baš nasuprot, u Bibliji ima tekstova koji uče da Božje dete ne može biti zaposednuto demonima.

Pavle piše u Prvoj Korinćanima da su naša tela hram Svetog Duha koji je u nama (1. Korinćanima 6:19). On je takođe pitao kakvu zajednicu ima svetlo sa tamom, i u čemu se Hristos slaže sa Veliarom, i kako se hram Božji slaže sa idolima (2. Korinćanima 6:14-16). U 1. Korinćanima 10:20 on poistovećuje idole sa demonima i u 21. stihu kaže: "Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku." Mnogi pripadnici duhovnog pokreta su, nakon što su se suočili sa ovim stihom, razvili učenje da demoni mogu da zaposednu vernikov um, ali ne i njegov duh. Ovo učenje takođe nije zasnovano na Bibliji. U Bibliji nije zabeležen nijedan slučaj da su demoni isterivani iz nanovo rođenog vernika u Isusa Hrista.

Pismo uzima kao činjenicu to da demoni mogu zaposednuti (a oni to i čine) tela nevernika. Takođe je očigledno da oni mogu biti isterani autoritetom Isusovog imena. Ali verovanje da Božje dete može biti oslobođeno problema koji dolaze od tela (kao što su požuda, nervoza, zavist) isterivanjem duhova jeste fanatična duhovnost ili harizmanija.


Napisano protiv izgovorenog

Mnogi pripadnici duhovnog pokreta izgleda da više od napisane Reči cene ono što se izgovori i oni pokušavaju da dokažu nadmoćnost rema (izgovorene reči) nad logosom (napisanom rečju). Služba proroka ili isterivača duhova se ceni više od službe učitelja. Pomazanje Duhom se više ceni od pomazanja da budeš učitelj. Pomazanje Duhom se prepoznaje ne po istini koja se otkriva već po energičnosti i uzbuđenosti govornika. Ako je glas snažan, ako se govornik dere iz petnih žila a veoma je ubedljiv i brzo govori, onda njegovo pomazanje mora da je istinsko, naročito ako udiše mnogo vazduha između rečenica i ubacuje amin i aleluja gde god može! Neki od iskusnijih evanđelista su do tančina razvili tehniku bičevanja publike u stanju velike uzbuđenosti koje se graniči sa histerijom ponavljajući nebrojeno mnogo puta samo jednu frazu (na primer, Slava Gospodu) na mnogo različitih načina.

Zbog toga što oni više cene ono što je izgovoreno, jezici sa tumačenjem ili neko proročanstvo su poželjniji od propovedanja ili učenja Biblije. U mnogim zajednicama duhovnog pokreta ljudi jednostavno ne priznaju za pomazanu ili duhovnu službu u kojoj se jedna od gore navedenih stvari nije desila. Ja sam često slušao o tome kako je Duh tako snažno delovao u toku službe da propovednik nije imao priliku da nešto kaže. Ovo bi trebalo da predstavlja "vrhunac" delovanja Božjeg Duha.


Duhovno a ne duševno

Mnogo puta je ono što osećamo tokom slavljenja više duševno nego duhovno iskustvo. U tipičnoj crkvenoj liturgiji ima mnogo toga što apeluje na čovekovu dušu. Izvezene mantije, horsko pevanje, sveće i tamjan - sve nas to vodi ka prijatnom psihičkom osećanju poštovanja. Nekontrolisane emocije, vika, udaranje ritma i plesanje - druga krajnost - druge ljude dovodi do snažnih osećanja. Moguće je da nijedno od ovoga ovoga istinski ne dodiruje moj duh. U Jevrejima 4:12 piše da je Božja Reč oštrija od dvoseklog mača i da je u stanju da odvoji dušu od duha. Božja Reč je ta koja dotiče duh i hrani ga. Ako propovednik nije dobio priliku da kaže nešto, mi onda moramo opravdano sumnjati da li je Sveti Duh radio na službi, ili je to bila čovekova duša.

Tužno je to što se u duhovnom pokretu tako olako dopuštaju duhovna preterivanja. Gladni i iskreni vernici koji osećaju nedostatak sile u svom životu krenu na službu otvorenog i gladnog srca, ali kada vide nedostatak Božje Reta, neukusne demonstracije ljudskog tela, oni u potpunosti okrenu svoja leđa prekrasnom delovanju Svetog Duha koji osoba može doživeti u svom životu.


Veličajući telo

Ja znam da u mom telu ništa dobro ne postoji. Telo je jedan od najvećih problema u mom hrišćanskom životu. Moje telo želi da mu se odaju priznanja i da mu se dive. Telo će tražiti slavu i pažnju čak i u duhovnoj atmosferi. Moje telo želi da ljudi o meni misle da sam ja duhovniji nego što u stvari jesam i da se molim više nego što to stvarno radim. Ja se dobro osećam kada mi neko kaže: "Ti tako dobro poznaješ Božju Reč; da li si zapamtio celu Bibliju?" Ja volim kada mi ljudi kažu: "Ti si takav čovek molitve", iako ja znam da to nije istina.

Isus nas je u Mateju 6 upozorio da ne činimo naša pravedna dela da bi nas ljudi videli. "Da bi nas ljudi videli" je sila koja nas može veoma motivisati, i ja uvek moram biti na oprezu. Isus je zatim rekao da želja da nas ljudi vide stoji iza mnogih naših dela - davanja, molitve i duhovnih aktivnosti kao što je post. U Bibliji piše da će jednog dana sva naša dela biti vatrom testirana da bi se otkrilo kakva su bila, ili čime su bila motivisana. Veoma je mudro od nas što preispitujemo svoje motive, jer ako sudimo sami sebi, nećemo biti suđeni od Boga.

Mnoge stvari u službama duhovnog pokreta se čine sa ciljem da se privuče pažnja na pojedinca. Osoba koja viče "aleluja" i diže ruke u vazduh u stvari privlači pažnju na sebe i često odvlači pažnju onih koji istinski slave Gospoda. Često za vreme pevanja jedna ili dve osobe ustanu zatvorenih očiju i podignu ruke u vazduh dok ostali sede. Ovo izgleda veoma duhovno, kao uostalom i molitva na ulici, ali u stvari privlači pažnju na pojedinca, i time automatski odvlači pažnju od Isusa.

Načini na koje se prikupljaju dobrovoljni prilozi isto tako su isplanirani da bi uzdigli telo i u potpunosti sprečili jadnu dušu da primi nagradu od Boga. Ja sam slušao evanđeliste koji su govorili da im je Bog rekao da će te večeri deset ljudi priložiti po hiljadu dolara. Zatim bi oni skakali naokolo preteći ljudima dok desetoro ljudi ne bi ustalo. Kako bi oni ustajali jedan po jedan, sva pažnja bi bila usmerena na njih i svi bi im aplaudirali. Dok bi gomila aplaudirala, ja bih u sebi razmišljao: "Uživaj koliko god možeš, bedna dušo, jer je ovo jedina nagrada koju ćeš ikada dobiti za svoj dar." Kao što je i Isus rekao: "Vi imate svoju nagradu." Ja sam takođe bio ljut na pastira ili na evanđelistu koji su terali ljude da daju na takav način a da ne prime nikakvu nagradu od Boga. Takođe sam osetio da je lagao kada je rekao ono za deset ljudi. To nije ništa drugo do psihološka zamka.


Odvratne zamke

Isto tako odvratne su i ostale psihološke zamke koje se koriste da bi se iz ljudi izvukle pare za održavanje Božjeg dela. Mnogi od "duhovnih" evanđelista su napravili poštanske spiskove i uz pomoć kompjutera masovno šalju pisma svojim naivnim sledbenicima koji poveruju da dobijaju lično pismo od dragog Brata ______ (ime poznatog evanđeliste koji ima dar lečenja) zbog toga što je kompjuter ponovio njihovo ime na mnogo mesta u celom pismu. Pisma su prepuna laži, a obično u njima možete naći nešto kao: "Gospod mi je stavio na srce da se molim posebno za tebe. Da li je sve u redu? Molim te piši mi i kaži mi svoj problem tako da ti mogu pomoći."

U Drugoj Petrovoj 2 piše da je jedan od znakova lažnih proroka da će u lakomstvu iskorišćavati ljude. Ova pisma savršeno odgovaraju Petrovom opisu. Ona tako često apeluju na telo. Ako želiš odgovore na svoje molitve, ili posebno Božje delo, ti posadi svoje seme dara. Ovi metodi poriču Božju milost, pošto vi navodno kupujete Božju naklonost. Uvek me je kopkalo kako to da ovi ljudi, koji su do detalja naučili sve tajne vere i poseduju tako veliku silu kod Boga, nikada nemaju dovoljno vere da se pouzdaju u Boga da ispuni njihove sopstvene materijalne potrebe, već upozoravaju da će Božje delo propasti ako mu ljudi ne pomognu i spasu ga od bankrota.


Šta god kažeš to ćeš i dobiti?

Najnovije u talasu opasnih učenja koja nisu zasnovana na Bibliji, koje se pojavilo u redovima nekih duhovnih pokreta, jeste takozvano učenje "šta-god-kažeš-to-ćeš-i-dobiti", poznato i pod imenom "učenje o prosperitetu". Jedna od tvrdnji koja se najčešće ponavlja jeste da Bog ne želi da vi ikada budete bolesni, i da je svaka bolest posledica neznanja ili nedostatka vere. Takva učenja su više nalik na Meri Bejker Edi nego na apostola Pavla!

Ovi ljudi mnogo naglašavaju pozitivna priznanja, upozoravaju protiv bilo kakvih negativnih. Oni uče da izgovorena reč, u zavisnosti od toga da li je pozitivna ili negativna, postaje dobra ili loša duhovna sila. Zbog toga nikada ne smete reći: "Ne osećam se dobro", jer je to nešto negativno i dovešće vas do toga da ćete se osećati loše. Znači da treba da lažete o tome kako se stvarno osećate. Dok slušate ovakvo učenje, vama se čini da ono dolazi iz (imaginarnog) časopisa Nauka i zdravlje kao ključ za Sveto pismo, a ne iz Biblije.

Slušao sam ove ljude kada su pokušali da objasne Pavlov trn u mesu govoreći: "Gde se još spominje trnje u Bibliji? Isus je govorio o trnju koje guši Reč tako da seme ne može da raste." Ali šta je bilo ovo trnje? Zemaljske brige, ispraznost i zavodljivost bogatstva, i požuda za drugim stvarima. Znači da su ovozemaljske brige koje je preuzeo na sebe bile Pavlov trn u telu.

Da su ovi ljudi napravili jedno najosnovnije istraživanje, otkrili bi da su dve sasvim različite reči upotrebljene na ova dva mesta i prevedene kao trn. Reč koju je Pavle koristio na grčkom znači kolac za šator, a ne neki manji problem. Pavle je pisao Galatima o svojim bolestima; a na engleskom reč bolnica je potekla od iste reči koju je Pavle koristio da opiše svoje bolesti.

Jedan od ovih duhovnih vođa mi je rekao: "Ako je ovaj trn dat Pavlu da se ne bi počeo previše ponositi, zar misliš da bi on bio neophodan da je Pavle bio u stanju da pobedi svoje telo?" Ja ne mogu čak ni da zamislim veličinu duhovnog ponosa na koju aludira ovo pitanje. Ovaj čovek je u stvari govorio da je on uspeo da savlada svoje telo u većoj meri nego što je to Pavle uspeo. Ovakva tvrdnja se nije mogla opravdati njegovim napadnim odevanjem, kolima koja je vozio i kućom koju je posedovao. On je tvrdio da je njegov prebogat i raspojasan život bio znak njegove vere, jer ako nam je Bog mogao verovati u pitanju para, On je želeo da svi mi napredujemo i da svako ko ima dovoljno vere može kraljevski da živi.

Šta nam ovo govori o Isusu koji nije imao gde glavu da položi i koji je morao poslati Petra da ulovi ribu zato što nije imao čime da plati porez? Ja znam mnoge koji su umrli priznavši da se dobro osećaju. Nekima od njih je mogao pomoći dobar lekar, ali ići doktoru bi značilo priznati da nešto nije u redu. Isto tako znam za ljude koji su sledili laži ovih evanđelista i koji su, kad se njihove molitve nisu materijalizovale, u potpunosti okrenuli leđa Bogu. A takođe poznajem neke od vodećih vođa ovog učenja o konstantnom zdravlju a proveli su izvesno vreme u bolnici lečeći se od nervne prenapetosti.

Evanđelisti su ljudi koji su izgleda najviše napredovali od ovih učenja, Kako će oni moći da odgovore Bogu kada ih bude pitao zašto su prinudili siromašnu udovicu da im preda polovinu svoje male penzije i da nekoliko puta ostane gladna zato što nije imala čime da sebi kupi hranu, dok su se oni privatnim mlaznjacima vozili do svojih vila u Palm Springsu i večerali u najskupljim restoranima?

Pavle piše Timoteju o pokvarenim i perverznim učenjima pokvarenih ljudi čiji umovi ne poznaju istinu, jer misle da je pobožnost sredstvo dobiti. Pavle je ovo napisao Timotiju u 1. Timotiju 6:5. Pavle je zatim rekao da je pobožnost sa osećanjem dovoljnosti velika dobit.

"Popovedanje Reči Božje lomi tvrda srca i isceljuje slomljena."
- John Newton

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1644
Ukupno: 2445537
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/harizma/011.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.