10. Sedam životno važnih pitanja

Oswald J. Smith

Svaki hrišćanin bi trebao da potvrdno odgovori na sledeća pitanja, koja su toliko važna da onaj koji za njih ne mari, izlaže opasnosti svoj duhovni život. Hajde da analiziramo jedno po jedno pitanje, i nek nam je Gospod na pomoći da na njih iskreno i pošteno odgovorimo.


1. Da li svesno činim neki greh?

"Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod." (Psalam 66,18). Ne bi ni slušao šta govorim; jer dok gajim neki greh, moje molitve ne mogu biti uslišene.

Postoji razlika između "poznatog greha" i "uvek nas okružujućeg greha" kojem s vremena na vreme podležeš. To je samo neka mala "slabost", pa ipak je to greh i Bog kaže da to treba odbaciti.

"Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje." (Isaija 59,2). Greh rastavlja. Greh sakriva Božje lice. Gde je greh nema kontakta, nema opštenja.

"Da odstupi od nepravde svaki koji spominje ime Gospodnje" (2. Timotiju 2,19).

To je Božje naređenje. Ako želimo da budemo Njemu umiljati, onda moramo da odbacimo svaki poznati greh. Dakle, odbacimo sve o čemu znamo da je loše, sve što bi žalostilo Duha Svetog. Izbacimo to iz našeg bića, jer dok ne odbacimo greh, ne možemo imati uspeha u hrišćanskom životu. Greh je kao mlinarski kamen - uvek nas vuče na dole. A kada smo popustljivi prema grehu, ponovo ga kačimo oko vrata. Podgrevati neku našu želju je isto kao razbuktavati vatru ako je više nije moguće ugasiti. Jedino stvarno stradanje koje može da uđe u hrišćanski život jeste briga i strah srca, koje prouzrokuje greh.

Zato ga odbacimo, i to po svaku cenu, inače nikada nećemo upoznati šta je to "Mir Božji, koji prevazilazi svaki um". Greh će nas uništiti ako ga ne odbacimo. "A put je bezbožnički kao mrak".

Prijatelju moj, "sećaj se Isusa Hrista". On može da pokida sve sveze, sve lance. On može da oslobodi zarobljene. Može da ti da slobodu i od greha, kojim si vezan. On ima snage da oslobodi i sačuva. Pobeđivaćeš nad svakim poznatim grehom uz pomoć Duha koji u tebi stanuje. Isplati se biti "pobednik".


2. Da li živiš u poslušnosti Božjoj volji?

"...dajte sebe Bogu" (Rimljanima 6,13). Da li sam sve predao? Znam da to pevamo. Često izjavljujem: "Predajem ti sve". Da li je to istina? Da li idem tamo gde mi govori da idem? Ili još uvek hodam svojim putem? Da li stavljam sebe ispred Hrista? Ili je On Gospod mog života?

Bog mora imati poslušnu decu. Ako smo svojeglavi, ne može da nas upotrebi. "Poslušnost je bolja od žrtve" (1. Samuilova 15,22). Izdaja je za osudu. Vernost i odanost je isključivi zahtev. Greške je moguće oprostiti, omaške je moguće ispraviti, ali izdaju nikada.

Ako želimo da nas Bog koristi u svojoj službi, moramo biti poslušni. Moramo biti spremni da idemo tamo gde nas On šalje. Umesto sopstvenog - Božji put, umesto našeg odabira - Njegova odluka. Slava nek je Gospodu, što kada Mu se u potpunosti predamo, tada Njegovi planovi postaju i naši planovi, i nama postaje prava raskoš da činimo Njegovu volju.

Nemojte pomisliti, da je On okrutan poslodavac, koji će nas terati da radimo to što ne želimo. Ne, uopšte ne. On je naš Otac. Rado nas vodi na tihe vode. U naša srca stavlja žarke želje, koje su njemu drage. Traži samo da mu se potpuno predamo, jer mu pripadamo telom, dušom i duhom. Zato i nije moguće biti Njegov bez poslušnosti.


3. Da li svaki dan posvećuješ vreme molitvi?

Niko neće pobediti bez molitve. Niko ne može da živi uspešan hrišćanski život bez molitve. Kada zanemaruješ molitvu, ti si slab. Samo oni, koji čekaju na Gospoda, dobijaju snagu. Kada ne živiš u atmosferi molitve, izložen si napadima neprijatelja. Gospod Isus se molio. Čitave noći je provodio u molitvi. Pavle se molio. Prvobitna crkva se molila. Svi, koje je Gospod koristio u svom delu, bili su ljudi i žene molitve.

Sam sebi postavljam pitanje: Da li se molim? Da li održavam kontakt sa Bogom? Da li svaki dan imam kontakt sa njime i pažljivo ga negujem? Da li me Bog poznaje kao čoveka molitve? Ili sam popuno podbacio? Ako je tako, nek me On sam ponovo ovlada i da mi snage da Ga ponovo tražim svako jutro, da me ne bi kad dođe, našao da spavam.


4. Da li stalno čitam Njegovu reč?

Zanemariti čitanje Božje reči znači odbacivati mogućnost slušanja Njegovog glasa, jer On govori svojom Rečju. Ako ne posvećujem vreme proučavanju Njegove reči gubim vođstvo. Mnogi ljudi su zalutali samo zato što su ignorisali Božju Reč. Ovu Reč nije moguće nadomestiti nečim drugim. To je Reč Božja upućena čoveku, i ako stvarno poznajem Boga, ja želim da proučavam Njegovu Reč. I što je više proučavam, sve mi je zanimljivija. Uskoro saznajem da ne mogu bez nje. Božja Reč će biti moja hrana i piće za svakodnevno delo.

U prvim danima svog duhovnog života sam se stalno vraćao. Posle obraćenja sam Božju Reč svakodnevno čitao. A danas - da li još uvek provodim vreme nad njenim stranicama? Da li mi je još uvek toliko nova, sveža i potrebna sada, kao i kada sam po prvi put čitao? Da li se nasićujem iskustvima apostola i proroka? Da li još uvek nalazim utehu u Davidovim psalmima? Da li mi je Božja Reč knjiga života kojom se nasićujem svaki dan?

Ja sam slab. Bog svoju Reč upoređuje sa hlebom i mlekom. Ako želim da budem jak, moram sa njom stalno da se hranim. Samo tako ću biti sposoban da budem marljiv čitaoc Biblije.


5. Da li javno priznajem Hrista?

Neposredno posle svog obraćenja sam bio kao vatra gorljiv da spašavam duše. Bilo mi je pravo uživanje da idem sa grupom dece Božje po gradskim trgovima i da javno govorim svoje svedočanstvo. Isprobavao sam mogućnosti rada u spasilačkoj misiji i privođenje duša Hristu. Stavovi onih koji propadaju su na meni ležali kao teško breme. U žaru svoje prve ljubavi prema Hristu bio sam željan da svima kažem šta je za mene Hrist učinio. Odlazio sam kući kao onaj evanđeljem isceljeni čovek koji je pre toga bio opsednut demonima.

A kako je to danas? Da li sam napustio svoju prvu ljubav? Da li sam postao hladan i nezainteresovan? Da li u mom srcu više ne gori Božja vatra? Da li mogu da odlazim u crkvu i obavljam religiozne navike bez interesa za izgubljene? Pevam: "Izgubljene spašavaj" a istovremeno ništa ne radim zarad njihovog spasenja. Pevam: "Plačem nad izgubljenima" a da li su moje oči bez suza ili stvarno žalim nad njihovom nesrećom? Imam li uopšte gorljiv, bolan interes za spasenje izgubljenih ljudi i žena?

Ako nemam takvog interesa, za to mora postojati jak razlog, i trebalo bi odmah da ga uvidim i otklonim. Moram javno da priznajem Hrista za svog Spasitelja. Moram da Ga objavljujem. On mi je naredio da budem Njegov svedok. Zato moram ponovo početi da svedočim. Sigurno mogu da delim evangelizacione traktate. Sigurno mogu da svedočim pismima svojim prijateljima, da bi upoznali Hrista. Mogu barem da govorim onima sa kojima radim. Ako sam Božji zastupnik, moram u tome biti veran.


6. Da li dajem prostodušno prema tome kako me Bog blagosilja?

"Dajte, i daće vam se" (Luka 6,38).

Bog ne daje onako kako mi dajemo, jer On nikome ne ostaje dužan. Boga nećeš umoriti davanjem. Najmanje deseti deo odvajaj za delo Gospodnje a preko toga koliko traži. Jer koliko se ti verno ophodiš prema njemu, toliko će On verno da se ophodi prema tebi. Zašto je danas toliko bednih i odbačenih? Zato što nisu verni Gospodu u vremenu blagostanja. Retko ćeš naći nekoga u bedi, koji je verno i sistematski davao za delo Božje u vremenu prosperiteta. "Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen" (Priče 11,25).

Kada pak daješ, uveri se da li sigurno daješ za spasavanje duša, a ne za neku socijalnu službu ili neko pomodarstvo. Jer će te Bog pozvati na odgovornost prema tome kako si delio svoje poklone.

Daj nesebično, jer "vernog darodavca ljubi Gospod". Daj redovno, svaki mesec, ili svake nedelje. Imaj mesta za Gospoda u svojim računima. Kako god da daješ, samo daj, jer "kako će govoriti ako nisu poslani"? Ako evanđelje treba da bude dato ovom svetu, onda za to neko treba da plati račun. To je kao sa vodom: voda je besplatna, ali ti moraš da plaćaš za vodovod. Tako je i sa spasenjem: Mora biti propovedano i moramo da omogućimo njegovo što brže prodiranje u najdalje delove sveta. Zato je davanje, prema rečima apostola Pavla, milost i pravo hrišćana. Ako smo novozavetni hrišćani, onda ćemo nesebično da dajemo.


7. Da li radim nešto određeno za Gospoda Isusa Hrista?

Ako želim da budem koristan Gospodu, onda moram da pronađem mesto i ljude, gde mogu da dajem svedočanstvo, i gde osećam ljubav, a ne zgražavanje svog okruženja. Moja kuća može da bude samo misijska crkva, koja pridobija duše za Gospoda. Mene je spasio Gospod za njegovu službu, i kada nešto ne radim za Njega, jednostavno nisam veran poznanju, koje mi je On dao. Možda nemam mnogo sposobnosti, ali ipak mogu nešto da radim. Mogu da posećujem bolesne, mogu da delim traktate, mogu da svedočim, mogu da radim to što se može.

Neki čekaju pozvanje. Odlaze u crkvu, raduju se u Njemu, ali im nikako ne dolazi misao da bi u svemu tome mogli da imaju saučešće. Zamišljaju da će ih propovednik verovatno pozvati, kada mu budu potrebni i reći im šta treba da rade. Moje mišljenje je da ako su stvarno spašeni, onda treba sami da traže svoju službu. Prvo pitanje koje je Pavle uputio Gospodu bilo je: "Gospode! Šta hoćeš da činim?" To bi trebalo da bude prvo pitanje svake nanovo rođene duše. Ljubav je služba, i ko ljubi gospoda Isusa, čezne da mu služi. Nemoj se nikad zadovoljiti sa trudom, nego nek posao za Gospoda bude tvoje zadovoljstvo.

Umesto da čekaju dok im propovednik, ili neko drugi, kaže šta da rade, nek idu pravo ka Gospodu i nek od njega prime Njegova uputstva. Njegova volja može biti da treba da uče u nedeljnoj školi. Kada je tako, otići će kod upravnika i ponudiće mu svoju službu. Ako imaju dar pevanja, imaće želju da pevaju u crkvenom horu, ili ako znaju da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, prijaviće se u orkestar.

Svako ima pozvanje za neku službu: da bude vratar crkve, da radi sa omladinom, da bude verni molilac... Možda ima pozvanje za misiju među poganima, možda je pozvanje za pripremu za punovremenu službu... Jedno je sigurno: ko je stvarno nanovo rođen, nema mira dok ne radi nešto korisno za Gospoda Isusa Hrista.

Ponovo pitam sam sebe: Da li radim za Gospoda? Da li sam aktivan? Da li je moje vreme posvećeno Bogu? Da li sam još uvek na spisku rezervi i čekam pozvanje? Postoje dve kategorije dobrovoljaca: aktivni i neaktivni. Neaktivni govore: "Evo me, Gospode!" aktivni govore: "Gospode, pošalji mene!" Koji sam od njih ja? Da li radim nešto za Gospoda Isusa Hrista? Karijera službenika počinje od novajlije. Nije dobro postati general, dok se ne prođu svi niži činovi.

Ovo su pitanja koja treba da nam služe kao provera, ako želimo da dobijemo Božju naklonost. "Trudi se" kaže Reč Božja "da sebe pokažeš kao vernog Božjeg radnika, koji ne mora da se stidi". Jer ako želimo da zadržimo punu nagradu vernosti, ako želimo da čujemo Njegovo: "Dobro je, slugo dobri i verni", moramo da se pitamo i da bdimo, da bi izvršili Njegove zahteve.

"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg."
- Dela 3:19

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1748
Ukupno: 2602541
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/duh/010.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.