15. Pobednički život
Jesi li prihvatio Isusa Hrista za svog pobednika? Živiš li pobedničkim hrišćanskim životom? U 1. Kor. 15:57 čitamo: "A Bogu hvala, koji nam da pobedu po Gospodu našemu Isusu Hristu." Jesi li pobednik? Nazočnost i sila greha je najžalosnija stvar u hrišćanskom životu. Danas biti na vrhu planine, a sutra dole u dolini, biti danas u osmoj glavi Poslanice Rimljanima, a sutra u sedmoj, biti danas u obećanoj zemlji, a sutra natrag u pustinji, danas bit pobednik, a sutra poraženi - ovo je zaista najžalosnije od svih stanja.
Bog je rekao nepogrešivim rečima: "Jer greh neće ovladati vama" (Rim. 6:14). Kad je Pavle došao do kraja strašne sedme glave Poslanice Rimljanima, uzviknuo je bolno: "Ja, nesretni čovek! Ko će me izbaviti od tela ove smrti?" - a odgovor je došao kao glas s neba: "Hvala Bogu... po Isusu Hristu, Gospodu našem."
1. Dve vrste greha
Čovečanstvu su poznate samo dve vrste greha. Oni koje nazivamo "spoljašnjim" gresima, a zatim "unutrašnji" gresi. Pod vidljivim gresima podrazumevam one s kojima smo svi mi manje više upoznati. To su, na primer, ubistvo, pijanstvo, blud itd. Ne govorim o spoljašnjim gresima. Ako si uopšte bio spašen, onda si već bio i oslobođen od tih spoljašnjih greha. Ako nisi, onda tu nema vidnog dokaza da si ikada prešao iz smrti u život.
Ja ovde govorim o unutrašnjim gresima. Kad govorim o unutrašnjim gresima, onda govorim o nekim gresima koje prosečan hrišćanin uopšte i ne smatra za greh. Govorim o takvim gresima kao što su: brige, strepnje, zlopamćenje, mržnje, zlovolje, prkos, srdžba, zavist, nečiste misli - tajni gresi, gresi koje oko čovečje ne može videti, i mnoštvo drugih koji vape za priznanjem. To su gresi od kojih se hrišćanin mora osloboditi.
Recimo, postoji greh koji te opseda, napada. Možeš nadvladati većinu nekadašnjih greha, ali će se naći greh koji će te u stopu pratiti gde god kreneš. Upravo o tom grehu treba da povedeš računa. Sve dok tome grehu popuštaš, Bog te ne može upotrebiti. "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišao Gospod" (Ps. 66:18). Čak se ne bi ni prignuo da čuje šta kažem.
2. Bezgrešno savršenstvo i obuzdavanje
Govorim o bezgrešnoj savršenosti. Ne mislim ovde na iskorenjivanje ili na obuzdavanje (ugušenja, potiskivanje, op. prev.). Ove se reči ne mogu naći u Bibliji, i stoga ih ne upotrebljavam. Hiljadu puta bih radije bio grešan u svojoj glavi, a prav u srcu, negoli prav u glavi a grešan u srcu. Radije bih imao lošu teoriju, a ispravnu praksu, nego li ispravnu teoriju, a pogrešnu praksu. Želim izlaz! Želim znati da sam hrišćanin koji pobeđuje!
Kad god razmišljam o obuzdavanju, setim se priče o nekoj staroj vernici i jednoj novoobraćenoj hrišćanki. Stajale su jedna pored druge. Odjednom teška provokacija, težak izazov preseče put staroj vernici. Ali je ova za sve vreme izazivanja nastavila da se kao i pre slatko smeši. Kad je sve prošlo, mlada hrišćanka joj se obrati rečima: "Recite mi kako ste mogli da se suzdržite uprkos ovakvom izazovu." Stara vernica, još uvek smešeći se i s uverenjem kako poznaje tajnu pobede, okrene se prema ovoj drugoj i odgovori: "Ah, zar ne vidiš kako unutra vri."
Da, prijatelju, vri! Što jeste, jeste. Što se ljudi tiče - ako srdžbu možeš zadržati u sebi, dobro - u redu. Ali, što se Boga tiče, slobodno možeš i eksplodirati i iskaliti se. Nema, naime, razlike kad se gneviš unutra, u sebi, ili otvoreno, spolja - jer kad vri, onda vri! Bog sve vidi. Bilo da si gnevan u sebi, bilo spolja, izgubio si bitku iako si uspeo da to sakriješ od očiju drugih.
Sećam se i jedne druge priče. Dva dečaka se rvala. Jedan je bio velik, a drugi malen. Na iznenađenje svih, mali je bacio velikog. No, čim ga je oborio, uzjahao je preko njega i jednostavno seo. Oni koji su se tu našli, pitali su se zašto ne ustane i ne pusti ovog drugog da ode. Na to dođe jedan mladić i upita:
- Dečko, pobedio si u rvanju. Zašto, dakle, ne ustaneš i ne pustiš ga da ode? Dečak ga pogleda te cereći se odgovori:
- E, gospodine, osećam kako se pridiže.
Znao je, naime, jedno. Ako se njegov protivnik podigne, mogao bi se on naći na zemlji a veći dečak na njemu. Tako je zaključio da je bolje da čvrsto sedi čuvajući stečenu poziciju. "Gospodine, osećam kako se pridiže." Da li si ikad osetio kako se i u tebi nešto "pridiže"? Ili možda govorim nerazumljivim jezikom?
Već znaš šta mislim. Recimo da si pozvao nekoliko hrišćana k sebi i upravo imaš divno društveno veče. Želiš ostaviti dobar utisak. Odjednom ti neko stane na nogu. Neko kaže nešto iza tvojih leđa. Neko te kritikuje i svestan si da se u tebi nešto "pridiže".
Znaš i sam da je strašno celog života pritiskati na sigurnosni ventil. Sigurnosni ventil katkad neočekivano popusti. Sretan sam što sam našao Nekoga koji može da umesto mene vodi računa o sigurnosnom ventilu, dok ja nastavljam da radim na njegovom delu. Prijatelju, Isus Hrist te može osloboditi od unutrašnjeg vrenja, od onog unutrašnjeg pridizanja.
Dr A. B. Simpson, veliki osnivač Hrišćanskog i misionarskog saveza (Christian and Missionary Alliance) ovako je to izrazio: "Sve u Isusu, a Isus u svemu". Ta mala izreka obišla je svet. Hiljade i hiljade onih koji su pokušavali da budu pobedonosni kroz neku doktkrinu, na kraju su uvideli da je pobeda u Osobi a ne u doktrini i izašli su iz poraza u slavu, krvlju kupljenu pobedu. Drugi koji su verovali da je pobeda u nekom iskustvu, takođe su došli do uverenja da je pobeda u Osobi, pa su i oni izišli iz poraza u pobedu.
3. Primeri iz Starog zaveta
Već je u Starom zavetu jasno rečeno: "Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako će vas izbaviti Gospod... jer nije vaši rat nego Božji" (2. Dn. 20:15-17).
Jesi li ikada čuo o toj vrsti bitke? Vidiš, Bog treba da radi umesto tebe. Bitka nije tvoja. Njegova je.
O, kad bih mogao pridobiti svakoga da izađe i da na svakom koraku kaže: "Rat nije moj, rat je Gospodnji." Time uspostavljamo razliku između poraza i pobede. Sećaš li se kako je Isus Navin išao da razgleda zidove grada Jerihona. Spazio je jednog čoveka kako stoji ispred zidina i zapitao ga: "Jesi li naš ili naših neprijatelja?" Šta mu je odgovorio čovek? "Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh." Šta je Isus Navin odgovorio? Da li je rekao: "Dobro, vojvodo, drago mi je što te vidim, ali tvoja mi pomoć ne treba. Imam veliku vojsku. Jerihon je malen grad. Možemo ga osvojiti i bez tvoje pomoći." Da je tako rekao, možda Jerihon nikada ne bi pao. Pa šta je rekao? "Šta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu?" Sećaš li se što se zatim dogodilo? Gospodnja vojska - silni nevidljivi anđeli Božji - bili su postavljeni na utvrđenje i, jednim snažnim udarom, zidovi su bili oboreni.
Prijatelju! Vojvoda Gospodnjih vojski je ovde, upravo sada. I On govori: "Pao si. Taj greh što prijanja uz tebe nadvladao te je. Dopusti da se sada Ja zauzmem za tebe. Daj mi da izborim tvoju bitku. Pobediću tvog neprijatelja a zatim ću odati tebi priznanje za pobedu." Ne bi li to bilo izvanredno?
4. "Poslala bih Isusa na vrata"
Evo jedne male nedavno spašene devojčice!
- Devojčice, upita je njen učitelj, gde je sada Isus? Ona se zamisli za trenutak, zatim se uz širok osmeh zagleda u učiteljevo lice i odgovori:
- Učitelju, Isus je u mom srcu.
- Da, Isus je u tvom srcu. Dakle, devojčice šta ćeš učiniti sutra ako sotona dođe i pokuca na vrata tvoga srca? - upita je učitelj. Ona se opet zamisli. Na kraju dade odgovor koji bi vrlo malo već zrelih hrišćana dalo:
- Učitelju, poslala bih Isusa na vrata.
No, prijatelju, pretpostavimo da ne uspeš shvatiti tajnu pobede. Sutra dođe sotona i pokuca na vrata tvoga srca. To je tvoje staro iskušenje, greh koji te neprestano opseda. Brzo poletiš na vrata. Sotona se sagne, pogleda kroz ključaonicu, i videći te kako dolaziš, naceri se. Više puta te je već bio na prevaru pokorio i zna da će te opet pokoriti. Nećeš širom otvoriti vrata. Niko tako ne greši. Odškrinućeš tek toliko da možeš sa njime govoriti. Tvoje ti se iskušenje pričini malenkost. Na trenutak se zaboraviš, i pre nego li shvatiš šta se desilo, sotona zakorači unutra. Opet si podlegao.
A pretpostavimo da shvatiš tajnu pobede. Opet sotona dolazi i kuca na vrata tvog srca. "Isuse, Isuse" - povikaćeš. "Da, dete moje, šta je?" "Isuse, evo sotone, evo starog greha koji me opseda." "Da, dete moje, znam. Šta hoćeš da učinim?" - odgovori Isus. "Isuse, hoćeš li otići do vrata, hoćeš li odgovoriti sotoni?" "Da, dete moje, sedi samo na mestu i pouzdaj se u mene. Ja ću poći da se obračunam s tvojim protivnikom."
Isus ide do vrata. Opet se sotona sagne i pogleda kroz ključaonicu. Ovaj put vidi kako Sin Božji ide prema njemu. Zna da ga je Isus već pre često pobeđivao i da će ga opet pobediti. Isus širom otvara vrata i izlazi napolje. Sumnjam da može razabrati sotonu od prašine koja se za njim diže dok juri niz ulicu. Isus se tiho vraća. "Dete, odnelo si pobedu," kaže Isus. "Zar sam ja odneo pobedu? Kako misliš? TI si odneo pobedu." "Ne, dete moje, ti si pobedio." "Ali, Gospode, ja nisam ništa radio. Samo sam sedeo ovde i uzdao se u Tebe. TI si odneo pobedu." "Da, dete moje, eto, tako ćemo ti i ja biti bojeve u danima koji dolaze. Ti ćeš samo sedeti i uzdati se. A ja ću izlaziti u borbu. Zatim ću se vraćati i tebi odavati priznanje."
Prijatelji, nije li ovo slavan način ratovanja? Nije li divno imati nekog drugog koji se za nas bori? Znaš i sam da nećeš biti ozleđen kad se neko drugi bori umesto tebe. Bio sam dosta slabašan kao dečak. Nisam bio tako velik, žilav i jak kao što sam sada. Nikad se nisam mogao sam tući. Kad god se trebalo potući, uvek bih potražio nekog jačeg dečaka i zamolio bih ga da se tuče mesto mene. Zatim bi mi preostalo samo to da stojim po strani i da posmatram. Nikad nisam doživeo poraz. Nikad nisam bio povređen. Uvek bih pobedio. To je uveravam vas, divan i siguran način borbe. Ali, malo je nas koji se želimo boriti na taj način. Mi se većinom želimo sami upustiti u borbu. Nismo spremni da ustupimo mesto nekom drugom da se bori za nas.
5. Paul Rader
Mnogima od vas poznat je Paul Rader, ili ste bar čuli za njega. Poznajem zaista vrlo dobro tog američkog evangeđelistu. Često puta bi me pozvao telefonom da dođem u Čikago i da propovedam u njegovom velikom šatoru kad bi on išao na put da negde evangelizira. U više navrata stajao sam pred njegovim skupom od oko tri hiljade slušalaca i video pročelje zbornog mesta natiskano muškarcima i ženama koji su odgovarali na poziv. A i ja sam njega mnogo puta pozivao u Toronto da propoveda umesto mene.
Paul Rader nije bio samo velik evangeđelist. Bio je on i velik bokser. U stvari, iza sebe je imao trideset i tri meča, a da nijednom nije bio nokautiran. Jedne večeri, dok sam bio u društvu s njim, probudila mi se radoznalost.
- Gosp. Rader, - rekoh mu, - smem li opipati tvoje mišiće?
Pogledao me malo zbunjeno, zatim je ustao i rekao:
- Opipaj.
Osetio sam njegove velike čelične mišiće, pa i danas kad govorim o njima još uvek ih mogu osetiti.
Pretpostavimo da mi je rekao: "Prijatelju, izazivam te u ring." I pretpostavimo da sam mu odgovorio:
"U redu, Gosp. Rader, biće mi drago." Dok bih još izgovarao te reči, savršeno bih znao da me ne bi trebao ni dotaći čeličnom rukom. Samo malo bi me pipnuo i već bih ležao na podu bez svesti. Samo malo bi me kucnuo i prebrojao bih sve zvezde. No, svejedno, prihvatam njegov izazov.
Odmah odlazim do Džeka Dempseja (Jack Dempsey), svojevremeno šampiona teške kotegorije. "Gosp. Dempsej, moram se susresti sa Paulom Raderom, čovekom koji nikada nije bio nokautiran i koji bi jednoga dana mogao postati svetski šampion teške kategorije. Da li biste hteli da se borite umesto mene?" Gosp. Dempsej odgovara: "Pa naravno, biće mi drago da preuzmem tu borbu umesto tebe."
Tako i dođe noć velikog meča. U nekom udobnom sedištu izvan ringa zauzmem svoje udobno mesto. Odjednom spazim kako se tamo na drugom kraju iza zavese pojavljuje krupna figura Gosp. Radera i dok gledam njegove velike čelične mišice, milo mi je da se ne nalazim ja u ringu. Pogledam zatim u drugi ugao i spazim kako izlazi Gosp. Dempsej, niko ne zna da je to Gosp. Dempsej.
Svako misli da je to Osvald J. Smit protivnik Paula Radera.
Sudija daje uputstva i borba počinje. Odjednom, na zaprepaštenje svih, Gosp. Demsej da odlučan udarac i prvi put u svom životu, Paul Rader se sruši i broji mu se do deset. Zatim sudija diže ruku onog drugog i obraćajući se okupljenim hiljadama objavi: "Pobedio je Osvald J. Smit". U američkim novinama i novinama širom sveta pojave se rubrike, kroz cele strane, sa vestima: "Novi šampion teške kategorije Osvald J. Smit, budući šampion sveta u teškoj kategoriji!"
Slušaj, prijatelju, bio bih lud kad bih pošao u ring na meč s Paulom Raderom, jer ne bih imao nikakve nade da ću pobediti. A ti si još veći ludak kad ideš u ring sa sotonom, jer nemaš ni trunka nade na svojoj strani. Sotona je na tom poslu već preko šest hiljada godina. Zna gde ti je najslabija tačka. Tačno zna kako da te pobedi, a ipak se misliš kako ga možeš savladati.
Šta ti preostaje? Trebalo bi postupiti upravo onako kao što bih ja postupio kad bi me Paul Rader izazvao. Treba da nađeš nekog većeg i jačeg. Od sotone je jači samo Gospod Isus Hrist. Kad budeš izazvan, treba da pođeš k Njemu i zamoliš Ga da se bori za tebe. On može pobediti sotonu. Pobeđivaćeš sve dok se On bude za tebe borio.
6. Kako da se postupi?
Želim najpre da odeš nasamo s Bogom, da pređeš preko svih svojih greha iz prošlosti, da sve potpuno i sasvim priznaš, jer Bog kaže: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan, da nam oprosti grehe." Priznat greh je oprošten greh. "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nas od svakoga greha" (1. Jn. 1:7-9).
Zatim, nakon potpunog i savršenog priznanja, pošto si očišćen i pošto ti je oprošteno, uzmi Isusa Hrista za svog pobednika. Pre više godina primio si Ga za svog Spasitelja. A sada moraš otvoriti svoje srce i primiti Ga za svog pobednika.
Izraelci nisu samo prešli preko Crvenog mora već i preko reke Jordana. Možda si i ti prešao preko Crvenog mora. Možda si i obraćen, no jesi li prešao preko reke Jordana? Jesi li priznao Isusa Hrista za svog pobednika. Možeš rasti u milosti, ali jednom treba započeti. Ništa nećeš primiti sve dok ne počneš. Sve ima svoj početak, pa i pobeda. Mora doći do trenutka kad budeš prelazio iz poraza u pobedu, kad budeš napuštao pustinju na putu u obećanu zemlju.
7. A šta ako padneš, izneveriš?
Da ti kažem nešto vrlo važno. Poći ćeš s namerom da živiš životom pobednika, ali ćeš opet pasti, obeshrabriti se i reći: "Ne ide, ne mogu biti pobednik."
Slušaj, prijatelju. Jesi li ikada video kako se malo dete uči hodati? Šta se dešava. Dete se spotiče. Šta onda? Zar ostane da leži tamo na podu sa rečima: "Ne ide. Gledam kako drugi hodaju, a ja nikada neću moći prohodati?" Ne, nikada! Glasno zaplače, pa se zatim odmah pridigne i opet hoda. Možda će se opet spotaći. Možda desetak puta. Ali, na kraju krajeva, ipak će prohodati.
Zašto se spoticalo? Zašto je padalo? Zato što su njegove nožice slabašne. Treba ih osnažiti. Tako je i s tobom, prijatelju. Tvoje duhovne noge su slabe. Godinama nisi hodao u pobedi. Stoga ne budi iznenađen kad se u početku spotakneš nekoliko puta. Nemoj se obeshrabriti. Pozovi se na Isusa kao na svog pobednika. Slavi ga i reci mu da je još uvek tvoj pobednik. Priznaj svoje neuspehe Bogu. Zamoli ga da ti oprosti. Reci mu da želiš pobeđivati. Pa, opet počni iznova.
Šta će se desiti? Odjednom ćeš na svoje veliko iznenađenje ustanoviti da više ne padaš. Postao si pobedonosan hrišćanin, jer Isus živi svojim životom u tebi.
8. Ti ne možeš živeti pobedonosnim životom
Zapamti, ti nikada nisi živeo pobedonosnim životom i nikada ne možeš živeti pobedonosnim životom. Jedino to može Gospod Isus Hrist. Šta je onda pobednički život? Pobednički život je spoljni život Hrista koji boravi u nama. Dok boravi u nama snagom Duha Svetoga, on i spolja pokazuje taj unutrašnji život.
Svet vidi taj pobednički život kojim živiš. A ti znaš da ne živiš ti, nego Isus Hrist u tebi i kroz tebe. Ti ne možeš, biti uzrok toga života, nego On. Tako prepuštaš vođstvo Bogu. To je pobednički život.
Video sam na hiljade stabala pomorandži, a još nikada nisam čuo da jedno pomorandžino drvo kaže drugome: "Bojim se da ne rodim divlje jabuke umesto pomorandži." Ono automatski, po prirodi, rađa pomorandže. Nikada ne pogreši i ne rodi divlje jabuke. Zašto? Zato što se u njenim granama nalazi pomorandžin sok. Šta je unutra to dolazi i napolje. Unutarnji sok pretvori se u oblik pomorandžina ploda. Tako je i s tobom. Ako Isus Hrist živi u tebi u svojoj slavnoj punini, rezultat će biti pobednički Život. "A Bogu hvala koji nam dade pobedu." Kako? Preko naših napora, naših borbi, naših nastojanja? Ne. "Po Gospodu našemu Isusu Hristu."
Pobeda preko nekog Drugog. Pobeda preko Hrista. To je dar. Ne možeš ga zaslužiti. Ne možeš zaraditi. To nije plod tvoga napora, to je Hristov dar. Ako želiš biti pobedonosan hrišćanin, moraš priznati Hrista za svoga pobednika. Otvori mu srce da se nastani u tebi, održavaj stalnu vezu sa Njim kroz molitvu i proučavanje Biblije. I dok budeš s Njim putovao, on će se ogledati kroz tebe. To će biti pobedonosan život.
Zar ga ne želiš? Onda priznaj svoje padove i primi Hrista za svog pobednika. Zatim Mu daj da živi svojim vlastitim, slavnim, pobedničkim životom u tebi i kroz tebe. Hoćeš li? Učini to SADA.
