14. Šta se zbiva kad hrišćanin sagreši

Oswald J. Smith

Šta se zbiva kad hrišćanin sagreši? Da li je izgubljen za svu večnost? Da li ga Bog odbaci, ili je još uvek dete Božje? Ako je tako, kako Bog s njim postupa? Odgovoriću na to pitanje u šest tačaka:

1. Hrišćanin ne greši

On živi pravedno. U 1. Jovanovoj poslanici 3:6, 8 i 9 nalazimo ove reči: "Svaki koji u njemu ostaje, ne greši, i svaki koji greši, nije ga video niti ga je upoznao... Ko čini greh, od đavola je... Svaki koji je rođen od Boga, ne čini grehe, jer njegovo seme ostaje u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga. Po tom se poznaju Božja deca i đavolja deca."

Glagoli upotrebljeni u ovim rečima nalaze se u sadašnjem vremenu i izražavaju trajanje. Ti su glagoli "ne greši", ili "greši". Dete Božje ne čini grehe. Ne živi u grehu. Ne popušta, ne predaje se grehu. Praktikovanje greha ne karakteriše njegov život. Drugim rečima, ono ne živi u grehu. A ako živi u grehu, onda sigurno da nije rođen od Boga. Još uvek pripada sotoni.

2. No, može da padne u greh

"Dečice moja, ovo vam pišem da ne grešite. I ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika. I on je pomirna žrtva za naše grehe" (1. Jn. 2:1-2). Jasno je, dakle, da hrišćanin ne mora da greši. Nije primoran da počini neki poznat mu idi voljan greh. Može biti oslobođen od greha i ne mora pasti u greh. "Ovo vam pišem da ne grešite".

S druge strane, pripravljeno je rešenje i za hrišćanina koji sagreši. Bog kaže: "ako ko sagreši", a time se jasno pokazuje da greh nije sastavni deo njegova normalnog života. Hrišćanin je sličan igli kompasa. Igla ne pokazuje uvek sever, ali se ona neizbežno opet okrene i ponovo usmeri prema severu. Tako je i sa hrišćaninom. Ne živi u grehu. Ali, može pasti u greh. Ako padne, ima zastupnika, Gospoda Isusa Hrista. On postaje posrednik milosti, pomirenja. Greh dakle može biti oprošten hrišćaninu.

To ti je kao s ovcom i sa svinjom. Uzmimo da neka ovca dođe do nekog blata i upadne u njega. Svinja ne mora da upadne. Čim spazi baru okrene ravno prema njoj i uvali se u nju po svojoj slobodnoj volji. Šta sad? Ovca se odmah iščupa iz blata i ode od njega što je moguće dalje. Ne ostaje, dakle, u njemu. A svinja, naprotiv, ostaje u blatu. Ne trudi se da izađe iz njega. Sad je u svom prirodnom elementu. Blato joj se sviđa.

Tako je i sa vernikom. On je kao ovca. Može neočekivano upasti u greh, ali se odmah izvuče, prizna svoj greh i opet se okrene k Bogu. Želi biti očišćen u dragocenoj krvi. Čim se iščupa iz blata, odmah se udalji od njega. Ovca radi tako zato što je ovca.

A nespašeni čovek valja se u blatu. To mu godi. To je njegov prirodni element - sredina. Traži ga da bi se smestio u njemu i ostao u blatu greha. Svinja ostaje u grehu zato što je svinja. To joj je priroda. Tako je i s grešnikom. Tako možeš razabrati ovcu od svinje i Božje dete od deteta sotone. Oboje mogu upasti u greh, ali u njemu samo jedno ostaje. Hrišćanin ne živi u grehu. Ne ostaje u bari u blatu. Svinja ostaje, a tako i grešnik. Nisi grešnik zato što si "upao" u blato, nego zato što ostaješ u blatu. Grešnik upražnjava greh. Živi u grehu. A hrišćaninu se gadi greh, iako mu u svojoj slabosti može popustiti.

3. Ako sagreši, Bog mu neće oduzeti nasledstvo i izbaciti ga

U Jevanđelju po Jovanu 6:37 stoji: "I onoga koji dolazi k meni, neću isterati". Onoga dakle, koji se vraća k Bogu, Bog nikad neće isključiti iz nasledstva. Odnosiće se prema njemu kao prema sinu. Kako se odnosi otac prema sinu? Poslušajmo šta nam Bog o tome kaže. Otvorimo Psalam 89. i pročitajmo ga od 30. do 34. stiha:

"Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uziću u zapovestima mojim; pogaze uredbe moje, i zapovesti mojih ne sačuvaju, onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo, ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom; neću pogaziti zavete svojega, i što je izašlo iz usta mojih neću poreći."

Šta će Bog učiniti ako njegova deca ostave njegov zakon i ne krenu njegovim putevima? Hoće li prekršiti svoj savez s njima? Da li će izmeniti ono što je izašlo iz usta njegovih? Nipošto! Bog kaže da će ih pokarati. Kazniće ih. Kazniće njihov prestup prutom u njihovo bezakonje masnicama udaraca. Nikada, neće oduzeti od njih svoju divnu dobrotu. Njegova vernost neće nikada izneveriti. Ali će ih suditi upravo kao što otac sudi deci.

Šta će učiniti otac kad ga dete ne posluša? Kazniće ga, zar ne? Dete treba da podnese kaznu, a cilj je kazne da se popravi. Otac dakle, želi pridobiti natrag dete i zato upotrebljava prut. Bog jednako postupa. Kazna može biti oštra, vrlo oštra. Kad Bog kažnjava, onda je tu i trpljenje. Ali upravo kao što otac kori i kažnjava, tako čini i Bog. Kad zatreba, otac išiba svoju decu. To čini i Bog sa svojom decom. Nijedan otac neće pokazati vrata svome sinu i reći mu da ide i nikad se ne vrati. I kad pogreši još uvek je njegovo dete. Još uvek spada u porodicu On ga kažnjava da bi se popravio. I Bog čini isto.

Istu istinu imaš izloženu i u 2. Sam. 7:13-15: "Ja ću mu biti otac i on će mi biti sin; ako učini šta zlo, karaću ga prutom ljudskim, udarcima sinova čovečjih. Ali milost moja neće se ukloniti od njega."

Kao što vidiš, Bog je naš otac a mi smo njegova deca. Kad počinimo nepravdu, kažnjava nas. Upotrebljava prut. Moramo podneti masnice. Ali, dok nas kažnjava, ne oduzima od nas svoju milost. Još uvek smo njegova deca. I dalje ostajemo u porodici i s nama postupa kao sa članovima porodice.

4. Zajedništvo je prekinuto, li priznanje ga opet uspostavlja

U 1. Jovanovoj poslanici 1:9 čitamo ove reči: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan, da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde." U trenutku kad sagrešimo, zajedništvo je prekinuto. Nismo više u jedinstvu s Bogom. Greh je došao između nas. Kad dete ne posluša oca, nije više u zajedništvo s ocem. Pa ako hoće da se to zajedništvo opet uspostavi, mora priznati svoju neposlušnost i moliti za oproštenje. Samo je tada pomirenje moguće.

Bojim se da se mnoga Božja deca nalaze izvan Božjeg zajedništva. Nemaju radosti i nemaju mira iz jednostavnog razloga jer žive u neposlušnosti. Ne čine ono što Bog želi da čine. Izneverili su. Sagrešili su. Prestupili su njegove naloge. A on čeka na njih da mu priznaju svoj pad, da se poprave kako bi mogli da se obnove. Sve dotle dok je zajedništvo prekinuto, molitva ne može biti uslišena. Može je obnoviti samo priznanje, uspostavljanje prvobitnog stanja i oproštenje. Onog časa kad priznamo svoj greh, oprašta nam se. "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nas od svakoga greha" (1. Jn. 1:7).

Dakle, ako je neko zašao s puta, mora se na njega opet vratiti. A jedini način da se vrati jeste priznanje vlastitog greha. Ako dvojica idu zajedno pa jedan skrene s puta, njihovo drugarstvo, njihovo zajedništvo je prekinuto. Da bi se zajedništvo opet uspostavilo, treba da se vrati onaj koji je zašao s puta. Možda je ovo razlog što si tako nesrećan: nalaziš se izvan Božjeg zajedništva. Njegovo si dete, ali je prijateljska veza prekinuta. Prekinuto je zajedništvo.

5. Zato hrišćanin sudi samom sebi. Ako ne sudi, Bog će mu suditi

Pročitaj 1. Kor. 11:27-32: "Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije; jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega. Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju. Jer kad bismo sebe sudili, ne bismo osuđeni bili. Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da sv ne osudimo sa svetom."

Jesti nedostojno znači jesti a da prethodno nismo priznali svoj greh. Moramo ga priznati i ostaviti. Moramo doći do očišćenja i oproštenja pre negoli uzmemo udela u Večeri Gospodnjoj. Bog, dakle, kaže verniku da se ispita. Drugim rečima, da se osudi. A ako to ne učini, sud sebi jede i pije. No, ne jede prokletstvo, nego sud. Drugim rečima, biće kažnjen.

Eto, zato kaže Bog da su mnogi od njegove dece slabi i bolesni. Za neke kaže da su i umrli. Ne kažem da su sve bolesti prouzrokovane grehom. Daleko od toga. Ali je moguće da slabosti i bolesti budu posledica nepriznatog greha. Možda si zbog toga izgubio svoj posao. Bog te sudi. Kažnjen si. Želi da opet budeš doveden natrag u njegovo zajedništvo i prijateljsku vezu. Ako vidi da nećeš da priznaš svoj greh i da nastavljaš da Ga omalovažavaš i sramotiš, onda ti može oduzeti i život.

Međutim, Bog nam kaže: ako se sami osudimo, nećemo biti osuđeni. Drugim rečima, ako sami priznamo svoj greh i ispovedimo ga, ako nam bude oprošten, onda nas Bog neće morati kazniti. Jedini način da izbegneš kaznu jeste da se sam osudiš. Ako se ne obratiš, Bog će morati primeniti svoj postupak. Ako se sam osudiš, onda te neće morati On osuditi. Nema drugog puta da se izbegne kazna, osim da odmah priznaš svoj greh, da ti se oprosti i da se izmiriš s Bogom. Ako bi dete tako postupilo, otac ga ne bi kaznio. No, ako dete odbije da se popravi, onda ga otac mora kazniti. Tako je i sa Bogom.

Bog vrlo jasno kaže da nas kažnjava kada nas sudi. To je priroda Božjeg suđenja. A kažnjava nas zato što smo njegova deca i što ne želi da nas osudi zajedno sa svetom. Ali ako smo njegova deca, onda će postupati s nama kao s decom. Tako moramo da pretrpimo Božju kaznu. Možda upravo sada zbog toga trpiš. Bog te kažnjava, pa ako hoćeš da se oslobodiš Božje kazne, moraš priznati svoj greh i pomiriti se s Bogom. To je jedini put!

6. Hodanje u svetlu donosi svakodnevno očišćenje

U 1. Jovanovoj poslanici 1:7 čitamo: "Ako li u svetlu hodimo, kao što je on u svetlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nas od svakoga greha." Živimo u svetlu kad smo poslušni Bogu, kad izbegavamo nepravdu te kad živimo po Božjoj volji. Kad se okrećemo grehu, onda ne hodimo u svetlu, jer znamo da je greh nepravda. Čovek koji hodi u svetlu, svakodnevno se čisti od svog greha.

Seti se da je Isus hteo da opere Petrove noge. Petar je to odbio a Isus mu je odgovorio da neće imati dela s Njim ako mu ne opere noge. Zatim je Petar poželeo da ga celog opere. Drugim rečima, hteo je kompletno kupanje. No, Isus mu je odgovorio da se ne treba nanovo kupati ako je već jednom opran, drugim rečima, ako je bio obraćen, ako je bio spašen. Nije se dakle trebao ponovo kupati. Ali, njegove su se noge s vremenom isprljale na prašnjavom putu, i stoga ih je trebalo oprati. Zato je Isus uporno nastojao da opere Petrove noge.

Dakle, prijatelju, spašen si, okupan i nanovo rođen, te si sada dete Božje. Ali, ti svakodnevno dolaziš u dodir sa svetom i dolazićeš dok si u telu. Znači, biće prljanja, biće mrlja - bilo da ih vidiš ili ne - i trebaće ti neprestano čišćenje. Bog se i za to pobrinuo. Krv Isusa Hrista, njegova Sina, neprestano te čisti od svakog greha. Svakako, ako hodiš u svetlu, ako činiš samo ono što je pravo ali ako odstupaš od onoga što je krivo.

Smem li te, dakle, zamoliti da se obratiš Bogu čim sagrešiš. Ne smeš grešiti, ali se može desiti da sagrešiš. Ako sagrešiš, odmah ćeš se pokajati, ako si Božje dete, i moliti da ti se oprosti. Zajedništvo je raskinuto, prijateljstvo prekinuto. Ali kad priznaš svoj greh i očistiš se u krvi, preporođen si, opet si u zajedništvu i prijateljstvu s Gospodom Isusom Hristom. Budući da si osudio sam sebe, Bog te neće morati suditi. Ako odbiješ da se sam osudiš, onda ćeš se morati suočiti s osudom Božjom. A s druge strane, ako hodiš u svetlu, krv Isusa Hrista čistiće te neprestano od svakoga greha.

Eto, šta se dešava kad hrišćanin sagreši. Toliko sam radostan zbog toga što je Bog dozvolio mogućnost sagrešenja i što, umesto da nas izbaci i liši nasledstva kad sagrešimo, s nama postupa kao s decom, kao sa članovima svoje porodice. Greh nam se može oprostiti i možemo se preporoditi - vratiti se u prvobitno stanje i ponovo poći s Bogom. Samo tada će Njegova radost biti i naša radost. I tada će Njegov mir biti u našim srcima. Samo tada ćemo biti u zajedništvu jedan s drugim i s Gospodom Isusom Hristom.

"U ovom je ljubav ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama, i posla Sina svog da očisti grehe naše."
- 1. Jovanova 4:10

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1610
Ukupno: 2445503
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/014.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.