16. Svetska mudrost i božanska sila
Pavlov savet Filipljanima: "ne uzdamo se u telo", nikad nije bio tako potreban kao danas. Velike i strašne opasnosti prete Crkvi Isusa Hrista. Ljudi se više uzdaju u obrazovanje i svetsku mudrost nego u Božju snagu.
1. Novoobraćeni
Sećam se priče o jednom vrlo mladom novoobraćenom. Ništa nije znao o vlastitom radu na evangelizaciji, ali je nešto znao iz Svetog pisma. Pristupivši jednom nevernom pozvao ga je Hristu.
- Ja ne verujem u Hrista, odgovorio je nevernik.
- Ali Biblija kaže: "Ko ne uzveruje osudiće se", odgovori mu novoobraćeni.
- A ja ne verujem ni u Bibliju.
- To ništa ne menja stvari, odgovori onaj prvi, jer Bog kaže da će onaj koji ne veruje biti osuđen. "Ko ne uzveruje osudiće se."
- Bog? Nisam li ti već rekao da ne verujem u Boga! Uzvikne neverni u kojem je već počelo kipeti.
- A ja ti opet kažem, tiho odgovori novoobraćeni: "Ko ne uzveruje osudiće se."
Pokupivši svoj šešir, neverni ga odgurnu te psujući i proklinjući izađe iz zgrade. Novoobraćeni, malo razočaran i posramljen, izreče iskrenu molitvu, žaleći zbog svog nedostatka znanja i tražeći pomoć Duha Božjega. I bilo je tako. Čovek je otišao kući, legao, ali nije mogao zaspati. Satima se nemirno prevrtao. Prebirao je svoje stare argumente, dokaze kojima se ponosio. No, stalno je čuo one reči: "Ko ne uzveruje osudiće se." Na kraju više nije mogao podneti, digao se iz kreveta i spustio na kolena: "O Bože, ako postojiš, spasi me. Otkrij mi svog Sina i pomozi mi da uzverujem." Malo nakon toga, radovao se u Hristu.
Kao što vidiš, Reč je brza i snažna. Oštrija je od svakog dvoseklog mača. Sam Bog je obećao da će je blagosloviti i upotrebljavati. Bog je obećao uspeh svojoj Reči a ne tvome dokazivanju. Stoga, propovedaj Reč Božju.
Obrazovanje nije neophodno. Čak ni poznavanje jezika nije bitno. I prevođenje može biti delotvorno. Brainerdov prevodilac bio je pijani Indijanac, pa ipak je Bog blagoslovio svoju Reč, i ona je takla srce Indijanca.
2. Pavlova evanđeoska služba
"I ja, kad dođoh k vama, braćo, ne dođoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božje."
Zamisli! Mada je Pavle školovan, izvežban i talentovan, ipak ne nastoji da bude rečit, jer je dobro znao da govorništvo nema snage da dovede do spoznaje i do pokajanja. Pa ni ljudska mudrost. Bacio je u stranu sve svoje veliko znanje.
"Jer nisam mislio da znam nešto meću vama, osim Isusa Hrista, i to raspetoga" (1. Kor. 2:2). Kakvog li priznanja! Pa nije ni čudo da se Bog toliko njime služio. On se nije uzdao u telo. Drugim rečima, sakrio je svoju veliku učenost i u očima ljudi bio neznalica. Odlučio je da ni za šta ne zna osim za jedno: za Bogočoveka, Isusa Hrista. "I to raspetoga." A ta je smrt sa sobom nosila i potpuni gubitak časti, najdublji sram za koji se znalo. Kako je samo krst bio prezren! A ipak je Pavle odlučio da se osloni na njega, jer je znao za silu koju on daje.
Krst je srce, dinamit jevanđelja. Ne zaboravimo da bez krsta nema jevanđelja. Pavle je znao za taj Božji dinamit i upotrebljavao ga je, jer je hteo postići rezultate, i postizao ih je. "Jer je reč o krstu ludost onima koji propadaju, a nama je, koji se spasavamo, Božja sila" (1. Kor. 1:18).
"I moj govor i propovedanje nije bilo u uverljivim rečima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile" (1. Kor. 2:4).
Sada imamo tajnu, a ne reči svetskog zavođenja. Ništa od mudrosti i ljudskog znanja. Sve je to bačeno u stranu. Sasvim smo se oslonili na Duha Svetoga. On nam rasvetljava i tumači poruku jevanđelja.
"Telesni čovek ne prima što je od Božjega Duha; jer mu je ludost, i ne može razumeti, jer treba duhovno prosuđivati."
Vidite, telesan, nepreporođeni čovek ne može razumom shvatiti Božje stvarnosti, pošto se nalaze na nivou koji mu je potpuno nepoznat. Blisko mu je sve ono što je telesno, a strano sve ono što je duhovno. Zato je sasvim beskorisno da ga pokušamo uveriti čovečjim, ljudskim rasuđivanjem.
"Budući da svet svojom mudrošću nije upoznao Boga u Božjoj mudrosti, bila je Božja volja. da ludošću propovedanja spasi one koji veruju... nego što je ludo pred svetom, izabra Bog da posrami mudre, što je slabo pred svetom, izabra Bog da posrami jako; i što je neplemenito pred sveto i prezreno, izabra Bog, i ono što nije, da uništi ono što jest, da se ne hvali nijedan čovek pred Bogom" (1. Kor. 1:21, 27-29).
O, kako direktno, kako nepogrešivo! Svet sa svom svojom mudrošću nije uspeo da upozna Boga, izjavljuje apostol Pavle. A spasenje, nastavlja Pavle, dolazi od nečega što svaki vernik može činiti - od propovedanja. Obrati pažnju na Božji izbor: ludo, slabo, neplemenito, prezreno, ništavno. Upravo onima koji se "ne uzdaju u telo" zbunjuje On mudre, jake, one što u svetu predstavljaju nešto. I tako se proslavljamo u Njemu, i to jedino u Njemu.
Blagoslovljen bio Bog!
3. Jevanđelje
"Jer se ne stidim jevanđelja. Božja je sila na spasenje svakome" (Rim. 1:16).
Jevanđelje je sila, dinamit Božji, a ne tvoja mudrost, izvežbanost, školovanost, talenti ili darovi. Brate, dozvoli mi da te upozorim. Neka ti svetska mudrost ne zaslepi slavu jevanđelja, neka te ne prevari što se njegove sile tiče.
"Idite u sav svet i propovedajte jevanđelje svima stvorenjima." Propovedajte ga velikima i malima. Propovedajte ga bogatima i siromašnima. Propovedajte ga starima i mladima. Propovedajte ga učenima i neukima, carskom rodu i seljačkom rodu, jer su svi jednaki u Božjim očima. "Svi sagrešiše," i zato svima treba Spasitelj.
"Tako će biti reč moja kad iziđe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti što mi je drago i srećno će svršiti na što je pošaljem" (Isa. 55:11).
