2. Odvojeni život

Oswald J. Smith

Teško da je ikad pre trebalo toliko isticati odvojenje kao danas. U svetu je takvo crkvenjaštvo, i Crkva se tako "posvetovnjačila", da je teško razlikovati jedno od drugog. Granična linija je izlomljena do te mere da su i one crkve, gde su nekada cvetale duhovne pobude, čiji je duhovni život bio nekada dubok i jak, danas puki socijalni centri preko kojih je Bog već davno napisao reči "Ihavod" - "Otide slava" (1. Sam. 4:21).

Izgleda da su se ljudi uhvatili za ideju da se moramo družiti sa svetom i postati kao i svet, kako bismo pridobili duše i usmerili živote k Bogu. Kad čovek upadne u bunar, nikome ne pada na pamet da skoči za njim da mu pomogne. Umesto toga spustimo mu merdevine ili konopac i tako ga izvučemo.

O, ne! Ljudi koji su pridobijali duše i nadahnjivali živote sa Bogom, hodali su s Bogom visoko iznad masa i tako s duhovne visine podizali ostale do svog rasta. Jedini način da pridobijemo ostale jeste da budemo drukčiji nego li ostali. Tako ćemo ih privlačiti nečim što sami ne poseduju - te pobeđujući s Bogom pobeđivaćemo i kad su ljudi u pitanju. Da je Avram otišao da živi s Lotom u Sodomi, njegov uticaj ne bi mnogo vredeo. Ali pošto se odvojio i izdaleka stajao na visinama vere s Bogom, njegovo posredništvo osiguralo je Lotovo izbavljenje. Odvojimo se. Boravimo odvojeni, s Bogom.

Mogu da kažem i to, da svet i očekuje da hrišćani budu drugačiji. Svet ima svoj vlastiti standard, svoje merilo kakav treba da bude onaj koji je svet. Pa onda kad uspe da nas povuče naniže, na svoj nivo, samo se izruguje i smeje našoj dilemi. Više nas ne uvažava i ne ceni naš položaj. Tada nismo ništa bolji od drugih.

Neka devojka, ne videći ništa zlo u plesu, odlučila je jednom prilikom da malo i evangelizira za vreme svog boravka na igranki. I tako, leteći uzduž i popreko na podijumu za igru sa svojim partnerom odjednom ga je upitala nije li on možda hrišćanin.

- Hrišćanin? Ne! Zašto pitate, a Vi? - začuđeno je odgovorio.

- Da. Odgovorila je devojka. - Ja sam hrišćanka.

- Pa za ime Božje, zašto ste onda ovde? - glasio je neočekivani odgovor.

E, da; svet očekuje da se hrišćani razlikuju od drugih. Kako će se inače znati ko je ko? Ako nema granične, demarkacione linije, kako će onda ljudi znati na kojoj smo strani? Ako se oblačimo i ponašamo kao i svet, kako će ljudi pogoditi da li smo hrišćani ili ne? Mora postojati neka razlika.

Odvajanje je uvek bilo jedan od Božjih stavova. Avram je morao napustiti svoju zemlju i svoj očinski dom, te potpuno se odvojivši pođe u pravcu za koji ni sam nije znao gde vodi. Mojsije je odbio da se naziva sinom faraonove kćeri. Radije je odabrao da trpi zajedno sa Božjim narodom nego da trenutno uživa zadovoljstva greha. Više je cenio prisustvo Božje nego li blago Egipta. Tako je bilo i s Izrailjcima. Bio je to neobičan narod, sasvim odvojen od ostalih naroda koji su ga okruživali. Predstavljao je Boga. Prema 9. i 10. glavi Jezdre i 13. glavi Nemije nije bilo nikakve milosti u slučajevima kada se putem mešovitog braka narušavala ta izdvojenost. Žene bezbožnika morale su biti uklonjene i odstranjene, a odvojenje se sasvim ponovno uspostavljalo.

Da, odvojenje je još uvek Božji poziv. "Izađite između njih i odvojite se, govori Gospod." "Ne vucite jaram s nevernicima" (2. Kor. 6:14-18). Svet se mora napustiti, odvojenje se mora održavati. Podsetimo se na naš slučaj. Prema Božjoj Reči "tuđinci i putnici" smo, "saputnici", nebeski narod u stranoj zemlji. Ovo nije naš dom.

Neprijateljstvo i mržnja, to su stavovi sveta prema pravom detetu Božjem. "Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio; a kako niste od sveta... zato mrzi svet na vas" (Jn. 15:19). Šta da kažemo o tim rečima? Da li te svet mrzi? Ako mu ne pripadaš, ako nisi njegov, i ako se na tebi bude jasno videlo da si putnik i stranac, brzo ćeš otkriti da te svet mrzi. Vidiš, to zavisi od stava koji zauzimaš prema tom pitanju.

Znak da je neko odvojen od sveta ne ogleda se u delima, nego u stavu srca prema svetu. "Ne ljubite sveta ni šta je u svetu! Ako ko ljubi svet, nema Očeve ljubavi u njemu" (1. Jn. 2:15). Prema tome, nije ni potrebno da neko ima udela u stvarima sveta. Pravo pitanje glasi: Želiš li svet? Postoji li u tebi želja za svetom? Privlači li te i mami li te svet? Ako je tako, onda tu nema nikakvog odvojenja srca.

Slušaj dalje: "Preljubočinci, ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu? Ko dakle hoće da bude prijatelj svetu postaje neprijatelj Božiji" (Jak. 4:4). Eto ti, jasno i glasno! Pa sada govori o "svetovnim hrišćanima"! Bog objavljuje da su prijatelji sveta Njegovi neprijatelji. Onaj koji ljubi svet ne ljubi Boga. Kakav je, dakle, stav moga srca? Važno je pitanje: ljubim li svet ili ljubim Boga? Da li sam prijatelj sveta ili sam prijatelj Božji? Mogu li se reči "preljubnik" ili "preljubnica" pripisati i meni? Kakav je stav moga srca prema svetu? Ne radi se o mojim delima i o mojim mislima, nego o mojim željama i neželjama.

Odvojen život znači odvojenje od svetskih uživanja, od zajedništva sa svetom i od svetovnih drugova.

1. Svetska uživanja

Za taj se izbor odlučio Mojsije kad je odbacio užitke greha (Jev. 11:24-26). Igranka, pozorište, partija karata nisu od Boga nego od sveta. Nisu ih uveli u praksu duhovne vođe niti sveti ljudi nego ljudi sveta. Duh sveta podstiče takva zadovoljstva, među kojima svedočenju i molitvi nema mesta. To dvoje jednostavno ne ide zajedno, ne može se složiti. Ljudi koji hrle na takve skupove ne posećuju molitvene sastanke niti ih zanima duhovni rad Crkve. Stoga mora doći čas kad će verni i pravi hrišćanin biti spreman da posluša jasnu i odlučnu zapovest: "Iziđite između njih i odvojite se."

2. Zajedničarstvo sa svetom

"Ne vucite jaram s nevernicima." Nema reči koje bi mogle biti jasnije, nema zapovesti, naloga, koji bi bio odlučniji.

Koliko ih samo ima koji su priznali da tajna svih nesreća njihovog bračnog života leži u činjenici što nisu poslušali Boga i što su uzeli na sebe jaram zajedništva sa svetom. I u ovom je Božja Reč direktna, vrlo direktna: "Neka se uda za koga hoće, samo u Gospodu!" (1. Kor. 7:39). "Samo u Gospodu!" Venčati se s nekim ko nije u Gospodu znači požnjeti razočaranje. Kako može Božji blagoslov počivati na nekom domu kad je Božja Reč prekršena?

Mnoge mlade žene imale su priliku da se suoče s tim problemima i da raskinu veridbu. Druge, koje su bile neposlušne, gorko su zažalile. Ništa ne važi razlog da se za njega udaju zato da bi ga obratile. Devojka koja ne uspe da pridobije svog budućeg muža za Hrista pre udaje, ima malo nade da će ga pridobiti posle.

O, hrišćanski radniče! Nemoj radi samoljublja biti neposlušan Božjoj Reči, te ući u jaram nevernika. Možda ti sada izgleda teško, ali budi uveren u jedno: Bog ima jedan drugi i to mnogo bolji plan za tvoj život. Opasno je ignorisati njegovu Reč. A poslušati je uvek sigurno. Rezultat neće izostati. Stoga: "Ne vucite jaram s nevernicima."

3. Drugovi iz sveta

Prijatelji iz sveta neće uživati na hrišćanskim molitvenim sastancima, a niti može dete Božje uživati u njihovim poduhvatima. Pre ili kasnije, duh njihovog udruženja duhovno će ga otupiti, samo ako ne dođe do odvojenja. Teško je igrati se s vatrom a ne opeći se.

Reći ćeš: ali kako da ih ostavim? Božje dete! Ne moraš ti ostaviti njih. Živi duhovnim životom i uskoro će oni ostaviti tebe. I oni će se jednako nelagodno osećati u tvojoj prisutnosti kao što se i sam osećaš u njihovoj.

Nađi prijatelje među Božjom decom. Pa bili oni smeđi ili žuti, crni ili beli, uvidećeš da su vredniji od nekadašnjih prijatelja i da je drugovanje s njima mnogo prisnije i srdačnije negoli čak sa tvojom rodbinom po krvi koja nije u Hristu. Razumeće te i onda kada to ne mogu članovi tvoje porodice. Nadalje, to prijateljstvo se nikada ne može slomiti. Smrt ne razdvaja. Sprijateljuj se, stoga, s takvima, sa kojima ćeš se moći družiti ne samo ovde nego i kroz svu večnost.

Tajna odvojenog života leži u "delotvornoj sili nove ljubavi," Nikada neću zaboraviti dan kada se obratila Grejs Amstrong (Grace Armstrong). Bilo je to jednog nedeljnog popodneva na jednom hrišćanskom sastanku u Čikagu. Spustila se samo na kolena i ridala kao da će joj se srce raspući. Niko je nije mogao utešiti. Zatim, dok je izlazila, njene prijateljice su joj govorile da će to ubrzo proći.

"Ne, devojke, ovo nikada neće proći", odgovorila je Grejs.

I kad ju je jedan mladić telefonom pozvao u bioskop, odgovorila je bez oklevanja: "Ne!" Ono staro je prošlo, i to u jednom trenutku. Nije više ljubila zadovoljstva sveta. Posve se preporodila! Hrist je sada bio u njenom srcu, imala je sada novu ljubav. Volela je molitvene sastanke, uživala je da stane na nekom uglu udice i da zapeva svom Spasitelju, uživala je u ličnom radu na evangelizaciji, a iznad svega ljubila je dom Božji. Nije više bilo borbi, nije više bilo pitanja, nije više bilo problema. Kad je Hrist ušao u svojoj slavnoj punini - svet je izašao. Nije mu bilo mesta. Grejs je sada već gore kod Gospoda. Ali, kakvo li je samo divno svedočanstvo ostavila iza sebe pre negoli je pošla kući!

"Posle višegodišnjeg istraživanja prirode, moram priznati da postoji viša inteligencija."
- Thomas Edison

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1970
Ukupno: 2443775
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.