3. Vrhunski ispit

Oswald J. Smith

U daljini moglo se primetiti kako se rana zora budi i prikrada preko brda, rasterujući tamu noći i najavljujući novi dan. Osim šuma valova koji su lagano zapljuskivali obalu i te po kojeg krika neke usamljene ptice, nikakav zvuk nije remetio tišinu ranog jutra.

"Ljubiš li Me?"

Pitanje je iznenadilo one koji su ga slušali. Mala grupa ljudi što je sedela pored vatre na obali Galilejskog mora upitno je pogledala na Govornika. Očekivanjem su sijale Njegove oči. Sedeo je tiho, gledao u jednoga od njih i čekao odgovor.

"Simone Jonin, ljubiš li me?"

Hrist postavlja pitanje u kojem je reč o višoj ljubavi, o ljubavi koja više uključuje intelekt i volju negoli ljudske osećaje. Ali Petar više nije siguran u sebe. Izneverio je jedanput, može izneveriti opet. Budući da nije siguran da će dati iskren odgovor na Učiteljevo pitanje, Petar odgovora rečima koje izražavaju emocionalnu ljubav ili ličnu privrženost: "Da, Gospode, ti znaš, da te ljubim."

Pitanje se ponavlja. Odgovor je opet isti. Učitelj pita treći put: "Simone Jonin, ljubiš li me?"

A Petru, velikom plemenitom Petru, srce gotovo puca od jada pri pomisli da njegov Gospod sumnja u njega. Zato odgovara uzbuđen i drhtavim glasom: "Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te ljubim."

To pitanje nazvali smo VRHUNSKI ISPIT. Je li to zaista bio najviši ispit odanosti i privrženost? Da li je to najveća izjava koju ljudske usne mogu izreći? Nije li bilo i veće? Da li je Isus pogrešio? Petrov život ne ukazuje na neku takvu grešku. Isus je bio voljan da sve utemelji na tom jednom jednostavnom pitanju. Znao je šta radi, znao je da postavlja najbitnije pitanje. Danas, nakon proteklih devetnaest vekova, još uvek možemo ovo pitanje držati vrhunskim ispitom našeg duhovnog života.

1. Vrhunski ispit učeništva

Dan za danom, tokom svih vekova koji su sledili, Isus Hrist je privlačio i muškarce i žene. Ne na silu ni strahom, nego ljubavlju. Sotona je bio spreman na to da mu da sva carstva sveta pod uslovom da mu Hrist prizna svoju potčinjenost. Ali Isus je znao da nije Očeva volja da sili ljude na poslušnost. Ne! On više voli privući nego primorati, više voli pridobiti nego prisiliti. Ljudi treba da ga izaberu svojom slobodnom voljom, zato ih valja pridobiti ljubavlju. Takva veza je mnogo prisnija i jača nego li poslušnost ostvarena prisilno. Isusa je ljubav dovela na Zemlju, ljubav ga je navela da umre za izgubljeni ljudski rod, ljubav će, dakle, privući muškarce i žene k njemu. Ima li zakletve na vernost koja bi bila jača od ovog jednostavnog Isusovog pitanja: "Ljubiš li me?"

Isus ne postavlja nijedno od mnogobrojnih pitanja koje bismo prirodno očekivali. Nema ni spomena o doktrini, o dogmi, o osnovama verovanja, o teologiji. Ni slovca o grehu, pokajanju, službi. On postavlja samo jedno pitanje. Ne zaboravi - ovo je njegova poslednja prilika da postavlja pitanja. Uskoro dolazi. Ovo je najbolja prilika da se daju uputstva i opomene pre polaska. Međutim, drugih reči On nema. Zar nema nikakvih drugih uslova da se bude Njegov učenik? Zar ne treba prihvatiti neke verske članke i neke crkvene formule? Isus ništa od toga ne spominje. Zašto? Zato što pitanje "Ljubiš li me?" obuhvata sve ostalo, što će već samo po sebi slediti. Osnovno pitanje dopunjava sva ostala. "Ljubiš li me?" dovešće nas i do ostaloga.

Danas ima na hiljade ljudi koji su aktivni članovi pojedinih crkava, odlični radnici, ali u njima nema lične ljubavi prema Isusu Hristu. Forma i ceremonija ne mogu zadovoljiti. Biti veran osnovnim postavkama vere ne znači istovremeno biti u svom srcu veran Isusu. Mnogo je onih koji su ispravni u svojim glavama, a krivi u srcu. Braćo, ja volim da sam prav u srcu, a neprav u glavi, negoli da sam prav u glavi, a neprav u srcu. Zbog ovog razloga ima danas toliko nesloge i toliko tvrdoće. Bog nam nije dao srpove zato da ih upotrebljavamo protiv svoje braće, nego da njima žanjemo žito. Čak je moguće postati i mučenik za Isusa Hrista. Apostol Pavle je imao na umu ovakav slučaj kad je pisao: "... i ako predam svoje telo da se sažeže, a nemam ljubavi, ništa mi ne koristi..."

2. Vrhunski ispit vodstva

Smatram da više nije potrebno postavljati ono staro pitanje koje se odnosi na stav prema svetovnim stvarima: "Je li pogrešno da se nešto tako učini?" "Je li ovo greh?" Umesto toga na sve ono što radimo primenimo naš "vrhunski ispit".

Ne postavlja se pitanje da li valja ili ne valja upustiti se u neku sumnjivu razonodu. Čovek koji je ispunjen Duhom Božjim, prožet ljubavlju Hristovom, revnuje i ugađa samo Onome koji je zadobio njegovo srce, tako da u srcu ne ostaje mesta ni grehu ni svetu. Takav čovek i ne želi stvari u kojima se nespašeni vesele i naslađuju. Zar će čovek vređati nekoga koga stvarno ljubi? Sigurno da neće! I stoga je ljubav najvažnije pitanje, onaj "vrhunski ispit".

Brate, reci mi ljubiš li Ga? Ako je tako, onda ćeš želeti da mu i ugađaš. Ako je tako, onda ćeš želeti da Ga i slediš. Ako je tako, onda ćeš biti sasvim zadovoljan Njime, i to samo Njime. Svet te više neće privlačiti. Što se tebe tiče, njegove draži više neće postojati i više nećeš žudeti za njegovim praznim, pustim užicima. Isus, i to samo Isus, biće sve tvoje, i sve u svemu. Bićeš ispunjen Njime, stanovaćeš u Njemu, radovaćeš se u Njemu, ljubićeš Ga i krunisati za Cara svoga srca. Sva tvoja pitanja lako će se rešiti ako ga stvarno ljubiš!

3. Vrhunski ispit službe

Drugim rečima, više se valja pitati o "ljubavi" nego li o "dužnosti". Sledbenik Gospoda Isusa Hrista služi svom Učitelju zato što ga ljubi, a ne zbog neke obaveze koju želi ispuniti.

Šta je odvelo Davida Brajnerda (David Brainerd) do surovih Indijanaca što žive u prostranstvima mračnih divljina? Šta ga je podstaklo da sa svoje dvadeset i četiri godine ostavi svoj dom i da sam živi u srcu divljih besputnih prašuma u unutrašnjosti zemlje? Šta mu je dalo snage da izdrži tolike napore? Uprkos tome što je gotovo umirao od tuberkuloze, što je bio malaksao i iscrpen od gladi, dugih napornih jahanja na konju i turobnih surovih noći na otvorenom po šumama, pod mlazevima kiše, on je još izdržao nekoliko meseci kako bi svojim ljubljenim Indijancima doneo vest, da ih Bog ljubi, da ih ljubi do te mere, da je dao i svog jedinog Sina da umre za njih! Nijedan čovek ne bi mogao to činiti zbog neke dužnosti. Bila je to "ljubav". David Brajnerd ljubio je svog Gospoda; i želeo je da to i pokaže.

Tako je bilo i s ljudima kao što su Džudson Livingston (Judson Livingstone), Morison (Morrison), Tejlor (Taylor), Keri (Carey), i sa svim drugim velikim, herojskim misionarima prošlog vremena. Da, brate, a tako će biti i s tobom ako Hrista stvarno ljubiš. Dokazaćeš to radosnom i sretnom službom. Čak ćeš i svoj život položiti ako ustreba - to jest, ako Ga ljubiš. Ljubiš li Ga?

O, širino i dužino, visino i dubino Njegovog velikog srca ljubavi i sažaljenja! Ljubav traži ljubav. Ništa drugo ne može da zadovolji srce koje ljubi nego samo ljubav. Dakle, budući da On sam ljubi tako silno, može se zadovoljiti samo ljubavlju svojih sledbenika. Šta je bogatstvo, kuća, zemljište, luksuz i sve ono što novac može da pruži, što sve to predstavlja za onoga koji žudi za ljubavlju? Ljubav, i to samo ljubav je podloga za prihvatanje Hrista. I zato pitanje "Ljubiš li me?" postaje "vrhunskim ispitom" svakoga hrišćanina. Jednom je Bot Kliborn (Booth Clibborn), dok je u jednom većem francuskom gradu održavala evangelizacione sastanke, posetila žena nekog bogatog Francuza. U ruci je držala malu bočicu s oznakom "otrov". Čvrsto je odlučila da sama sebi oduzme život. Bila je samo jedna među stotinama koje u toj žalosnoj i beznadežnoj zemlji odlaze u samoubistvo. Međutim, pre nego li počini to delo, odlučila je da poseti jedinu osobu u celoj Francuskoj u koju je mogla imati poverenja i da joj pogleda u lice pre nego li ode u večnost. Neka nam njene vlastite reči ispričaju taj slučaj:

"Nedavno sam se žalila svom mužu. On je, iznenađen i razdražen, odgovorio:

- Šta je, šta želiš? Imaš moj novčanik, imaš moj dom, jedeš za mojim stolom. Sve što bogatstvo i položaj mogu da donesu, sve je tvoje. A ipak se žališ.

- Hoću tvoje srce, odgovorila sam, hoću da me ljubiš!

- Ne! - uzviknuo je. To ne možeš dobiti. Ono pripada nekom drugom. Sve drugo možeš imati, ali moje srce, moju ljubav - to ne možeš!"

Isusu Hristu možemo žrtvovati sve što imamo a da ipak ne bude zadovoljen. Ljubav traži ljubav. Ništa drugo ne može da je zadovolji. I sada, istim onim blagim, upitnim tonom, istim onim pogledom punim čeznuća, dolazi nam Hrist te nam postavlja pitanje koje sačinjava "vrhunski ispit": "Ljubiš li me?" Pitanje zahteva i odgovor.

Kad bi se upravo ovog trenutka Isus Hrist pojavio tu u našoj sredini i postavio pitanje "Ljubiš li me?" svakom pojedinom od nas, šta bismo mu odgovorili? Kako bismo mu odgovorili? Kako bi samo ispitivački sve to bilo! Da li bi pokušali da ga izbegnemo? Ili smo već u ljubavi sa Isusom Hristom? "Mi ljubimo Boga" (1. Jn. 4:19), rekao je apostol Jovan. A ti? A ja?

"Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom."
- Priče 15:16

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 971
Ukupno: 2603781
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/003.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.