1. Uvod
ČOVEK KOJEG BOG UPOTREBLJAVA
Nikada neću zaboraviti ono vreme moga života kada sam želeo više nego išta drugo, da me Bog upotrebi za svoj posao. Dok bih jahao na mazgi, kroz divne gudure Kentaki (Kentucky) brda, ili dok bih koračao tamo-amo po svojoj sobici usamljen, među brđanima, vikao sam Bogu dok mi je duša bila u agoniji: "Gospode, upotrebi me. Učini me pridobivačem duša. Pošalji me na rad kao evanđelistu. Daj mi da se prenem iza sna. Ne daj da se skrasim u nekoj crkvi kao pastor - i da ništa ne učinim. Imam samo jedan život na raspolaganju i želim ga Tebi posvetiti. Daj mi da živim za druge. Osposobi me da mogu pridobijati izgubljene ljude za Gospoda Isusa Hrista. Neka Tvoj blagoslov prebiva na mojoj službi."
Zatim sam i ovako molio: "Gospode, kakve se sposobnosti, kakve odlike traže za rad na evangelizaciji? Kako me možeš upotrebiti? Postoje li neki uslovi koji se moraju ispuniti? Ako je tako, otkrij mi ih. Šta moram učiniti? Objavi mi preduslove. Pomozi mi da ispunim uslove koji se traže, ma kakvi oni bili, tako da ne proćerdam svoj život. Ne smem promašiti."
Zatim, proučavajući Božju Reč, pronašao sam te kvalitete i suočio se s njima, onim redom kako mi ih je Bog otkrivao. Bile su tu jasno iznesene. Eto, te uslove želim sada preneti i tebi, jer verujem da i ti želiš da te Bog upotrebi. I ti uviđaš da imaš na raspolaganju samo jedan život i da ga ne smeš proćerdati. Želiš ga posvetiti dušama. Želiš saznati koje su kvalifikacije potrebne za rad na evangelizaciji i na duhovnom buđenju. Evo izneću ih, jednu za drugom, upravo onako kako mi ih je Bog davno otkrio.
1. Vizija krajnje pokvarenosti ljudskoga roda
Smatram da ovde treba da počnemo. Sve dok nam Bog ne da jednu viziju, jedno otkriće krajnje pokvarenosti, propasti ljudskoga roda, nećemo daleko dospeti s našim evangelizacijskim radom. Moramo znati da je ljudski rod pokvaren. Moramo uvideti da je čovek mrtav zbog svojih prestupa i greha, te da ni u jednom čoveku nema ništa dobro. Moramo znati nešto o krajnjoj izopačenosti čovečjeg srca.
Sve dotle dok mislimo da u čovečjem srcu ima makar i jedna iskra božanskog života, nećemo mnogo postići u našem evangelizacijskom radu; u tom ćemo, naime, slučaju doći do zaključka, da samo treba da rasplamsamo tu zatrpanu iskru - i sve će biti u redu.
Eto vidiš, ovo shvatanje sasvim isključuje ono o novom rođenju. Prema tome, nema potrebe za obraćenjem, jer ako čovek već poseduje život, onda ne treba da primi život. On je samo okrenuo leđa svom Bogu Ocu i uputio se od njega. Tako se, dakle, rad evanđeliste sastoji u tome, da ga uveri kako bi se popravio i vratio Bogu.
Takav stav podrazumeva to da smo svi deca Božja, a to prema Svetom pismu nije tačno. Mi smo deca sotone sve dotle dok se nanovo ne rodimo, i uopšte ne pripadamo porodici Božjoj. Samo novo rođenje može nas učiniti decom Božjom. Ne, prijatelju, ni u jednom čoveku nema iskre božanskog života; i stoga se tu nema šta rasplamsavati u oganj. Ljudi bez novog rođenja su mrtvi, izgubljeni, nedovršeni, krajnje izopačeni - bez nade na život.
Upravo zbog toga želim reći da moramo shvatiti nešto od tog krajnjeg bankrotstva ljudskog roda. Mora nam biti jasno, da onaj čovek, koji je mrtav mora ponovo oživeti, da je sam u sebi posve nemoćan i da samo Bog može odgovoriti na njegove potrebe. Ova odlika - ovo saznanje od kapitalnog je značenja i bez nje ni jedan evanđelista ne može uspeti u svom radu.
2. Otvaranje adekvatnog Božjeg spasenja
S jedne strane, imamo potpunu propast ljudskog roda, a s druge strane, spasenje koje je tako pripravljeno da predusretne tu nevolju. Drugim rečima, Bog nas može spasiti. Bog ima lek. On je pripremio odgovarajuće rešenje. On može podići čoveka iz smrti u život. On se pobrinuo za spas ljudskog roda, za one koji su mrtvi zbog prestupa i greha.
Bog je namirio tu potrebu pre hiljadu i devet stotina godina, kroz svog jedinorodnog Sina, kroz Isusa Hrista. Prema tome, kad izađemo na evangelizacijski rad, imajući jasno u vidu da je čovek mrtav zbog svojih prestupa i greha, da su ljudi sami po sebi do krajnje mere bespomoćni i beznadežni te da je ljudski rod potpuno bankrotirao, ujedno znamo da imamo slavno jevanđelje, divnog Spasitelja, krasno namirenje - sve što je potrebno da se odgovori na ljudsko očajno stanje.
Nema ni jedne druge vesti kao što je ova. Sa radošću u svojim srcima i s uverenjem u svojim dušama, možemo ići sa jevanđeljem Gospoda Isusa Hrista, znajući da će ono učiniti svoje delo. I najočajnije biće, i čovek najudaljeniji od Boga, i onaj koji se nalazi u najdubljoj dubini greha - može biti izbavljen snagom jevanđelja Isusa Hrista. Zato je apostol Pavle uzviknuo: "Jer se ne stidim jevanđelja. Božja je sila na spasenje svakome koji veruje..." (Rim. 1:16). Jevanđelje je lek. Nema drugoga leka. To nam mora biti jasno - i nikada se ne smemo okrenuti nečemu drugom. Samo ovo mora biti predmet naše vesti. Sva druga lečenja i sva druga sredstva neće odgovarati potrebi. Božje jevanđelje je čovekova jedina nada. Mi imamo rešenje, a naše rešenje je jevanđelje. Drugog rešenja nema. "Hrist je umro za grehe naše" (1. Kor. 15:3).
Jevanđelje rešava sve probleme. Jevanđelje je delotvorno i onda kad sve ostalo otkaže. Jevanđelje odgovara svim potrebama. Sve je ostalo nemoćno. I stoga baš jevanđelje moramo propovedati. Hvala Bogu - možemo ga propovedati sa stopostotnom sigurnošću.
Dakle, prijatelju ako ne veruješ da je jevanđelje rešenje i da drugoga rešenja nema, nećeš daleko dospeti u svom radu u evangelizaciji. Ako ti nije jasno da je čovek u svojoj nemoći i očaju totalno propao i da mu bez jevanđelja nema pomoći, nećeš mnogo postići. Ako zaista ne veruješ da je čovek krajnje pokvaren, da je mrtav zbog prestupa i greha, da imaš jedan jedini lek - Jevanđelje Gospoda Isusa Hrista, te da taj lek može odgovoriti i najtežoj čovekovoj potrebi, ma kako čovek beznadno izgledao, imaćeš tek neznatan napredak u svom evangelizatorskom nastojanju.
3. Život posvećen velikom cilju
Setićeš se kako je apostol Pavle rekao: "jedno činim" (Fil. 3:13). Pavle je bio čovek odan samo jednoj stvari. Čovek koji želi da uspe u evangelizaciji, u pridobijanju duša, stavlja sve drugo na stranu, te se posvećuje samo jednoj stvari, samo jednoj svrsi, samo jednom životnom cilju. Neko s podvojenim idealima, planovima i interesima, programima, neko ko se brine za nešto drugo a ne za jevanđelje, neće uspeti u radu kao evanđelista. Ko želi da uspe mora imati samo jedan veliki cilj u životu.
Kad sam bio student nisam ni sanjao da bih se ženio pre nego što diplomiram i počnem s radom. Biti, naime, student i uzeti na sebe odgovornost za ženu i porodicu velik je novčani teret. Kako da se u takvoj podvojenosti čovek koncentriše na studije i uspe u svom radu? Ne bi li bilo bolje da sačeka do završetka studija pa da tek onda učini taj korak?
Nikad nisam mogao razumeti kako to da neki propovednici mogu raditi kao propovednici a da u isto vreme imaju i neku privrednu delatnost. Ako Bog pozove nekoga da propoveda jevanđelje, takav će onda i živeti od jevanđelja. Nema razloga da takav i sa strane zarađuje još nešto novca. Okrene li se k nekoj privrednoj delatnosti, i interes će mu se koncentrisati na tu delatnost. Posvetiće i svoje misli toj delatnosti i više neće biti čovek jedne stvari. Deo njegovog vremena otići će na propovedničku službu, a deo na biznis.
Naučio sam da propovednička služba zahteva sve što čovek ima, celog čoveka. Zahteva svu njegovu pažnju - svu njegovu misao, sve njegovo proučavanje, sve njegovo vreme. Propovednik mora biti potpuno predan svom pozivu. Mora biti sasvim predan velikom poduhvatu na koji ga je Bog pozvao. Pokuša li da još i sa strane zaradi nešto novca, ako je zainteresovan za neku vrstu privredne delatnosti, neće se moći koncentrisati na veliko delo za koje ga je Bog odredio.
Monasi su u tom pogledu imali pravilan stav. Osećali su da se trebaju povući iz sveta, zatvoriti se u manastir i sve svoje vreme posvetiti Bogu. Osećali su da treba da ostave sve druge brige, da treba da prekinu svaku vezu sa svetom kako bi mogli savršeno služiti Bogu. Njihov je cilj bio ispravan, njihova namera je bila pravilna, iako je njihova metoda bila pogrešna. Bog, naime, želi da kontaktiramo s našim bližnjima, a ipak da sasvim budemo Njemu posvećeni. Može li žena koja se zanima za nekog drugog muškarca biti dobra žena? I sam znaš odgovor! Kako onda može neki od Boga pozvan čovek biti dobar evanđelist, a da se istovremeno i za nešto drugo brine? To je nemoguće. Evanđelista mora biti čovek samo jednog velikog cilja u životu. Mora biti u stanju da zajedno sa apostolom Pavlom kaže: "Jedno činim" (Fil. 3:13).
Prijatelju, imaš li više različitih interesa? Pokušavaš li obavljati više poslova umesto da se posvetiš jednom velikom cilju na koji te je Bog pozvao? Želiš li požnjeti uspeh? Imaš li gorljivu želju da pridobiješ duše za Gospoda Isusa Hrista i da okusiš nešto od slave duhovnog buđenja? U tom slučaju, opet ti kažem, usredsredi se samo na jednu stvar. Predaj se posve Bogu i radu na evangelizaciji.
Sećaš li se reči apostola Pavla: "Ni jedan koji se bori ne upušta se u poslove ovoga sveta; inače neće ugoditi vojskovođi" (2. Tim. 2:4). Timotij je trebalo da bude čovek jedne stvari. Pavle mu jasno daje do znanja, da ni jedan čovek koji dozvoli da ga zaokupe svetski poslovi ne može biti dobar vojnik. Tako je i sa evanđelistom. Ako želi da služi Bogu onako kako Bog želi da mu služi, mora biti slobodan od svega ostalog.
Želiš, dakle da te Bog upotrebi? Dobro! Ali, želiš li i platiti cenu? Jesi li spreman da napustiš sve ostalo i da postaneš čovek samo jedne stvari? Hoćeš li posvetiti sav svoj život toj jednoj stvari i nastojati da te ništa drugo ne privlači, da te ništa drugo ne zanima, da ništa drugo ne zaokuplja tvoju pažnju? Da li si spreman da se koncentrišeš, da se sasvim predaš Božjoj službi, da postaneš čovek jedne velike svrhe u tom životu? Ako jesi, onda će te Bog upotrebiti na svoju slavu i čast, i tvoj rad na evangelizaciji biće uspešan.
4. Život iz kojeg je uklonjena svaka prepreka
Sećaš li se ovog stiha iz Ps. 66:18: "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišao Gospod"? Neće se ni prikloniti da čuje što kažem ako li hranim, ako li čuvam nepravdu, zlo, greh u svom srcu. Trebamo odstraniti svaki greh.
Prijatelju, možda je ovo razlog zbog kojeg te Bog ne upotrebljava. Možda imaš nekog idola u svom srcu, možda je neki Akan u logoru. Možda si opterećen nekim bremenom ili navikom koju nisi voljan ostaviti. Možda i ne priznaješ da bi to bio greh, a ipak se to nalazi između tebe i Boga te sprečava Boga da te upotrebi.
Dan za danom nastojiš da ideš napred, ali te nešto vuče natrag, neka vrsta tereta pritiska te i onemogućava ti da trčiš trku koju Bog hoće. Neka navika, sama po sebi bezopasna, otklanja Božju silu od tvog života, i budući da nećeš da ostaviš svoj greh, budući da odbijaš da ga se sasvim odrekneš, Bogu je nemoguće da te upotrebi. Greh će zaustavljati tvoj napredak. Greh žalosti Duha Svetoga. Nećeš znati ni za blagoslov ni za silu Božju ni u svom životu, ni u svom propovedničkom radu sve dok ne budeš spreman da se zauvek odrekneš greha, da se od njega posve okreneš i da mu se nikad više ne predaš.
Moraćeš se suočiti s tim Akanom u logoru, s tim idolom u svom srcu, s tom navikom u svom životu, pa ma što ta stvar predstavljala. Mora doći do potpunog prekida. Sve dok činiš ono što sada činiš, Bog će ti uskratiti svoju silu. Nećeš znati za njegovo pomaganje, nećeš moći iskusiti njegov blagoslov. Želiš li uspeti u radu kao evanđelista, želiš li doživeti uspeh u svojoj službi, ostavi se greha.
Zašto ne bi ostavio greh sada kada si mlad? Čemu čekati dotle dok te skroz ne zarobi, dok ti ne postane duboko ukorenjena navika. Zašto se ne bi obračunao s grehom sada, pre negoli se lanci opletu oko tebe tako čvrsto da će gotovo biti nemoguće iskidati ih? Sada je vreme da se obračunaš sa grehom. Imaš čitav život pred sobom. Želiš li da te Bog upotrebi - onda budi odlučan, budi snažan.
Ovo treba da bude tvoja molitva: "Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaje pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put večni" (Ps. 139:23-24). Može se desiti da ćeš, i pored svih spojih talenata i nadarenosti, pored svih dostignuća i obrazovanja, potpuno i jadno promašiti u svom radu na evangelizaciji, i to jednostavno zato što ima nešto u tvom životu, nešto u srcu što žalosti Duha Božjega i onemogućava Isusa Hrista da te upotrebi kao što to On hoće, za svoju čast i svoju slavu. Neka te okuša, neka te upozna. Neka ti otkrije Akana u tvom srcu. Zatim priznaj greh, odstrani ga i doći čist k Bogu, da bi mogao blagosloviti tvoju službu.
5. Život sasvim stavljen Bogu na raspolaganje
Do sada smo razmatrali negativnu stranu. A sada prelazimo na pozitivnu. Bog ima veliki plan: da naši životi budu potpuno predani Njemu na raspolaganje. Eto zbog čega se uvek iznova pred nas postavljaju ove reči: "Pokorite se, dakle, Bogu" (Jak. 4:7).
Lončar ne može ništa učiniti s glinom koja se stalno opire njegovim pokušajima da je oblikuje. Ako lončar ne može posudu oblikovati onako kako sam želi, onda razlog leži u tome što ima nešto u glini što se opire njegovim prstima. Čim se to ukloni, glina mu se sasvim predaje, te je lončar u stanju da napravi kakvu mu drago posudu. Tako je i s tvojim i mojim životom. Da bi nas Bog upotrebio na svoju čast i slavu, da bi njegova sila mogla biti na nama, da bi On mogao blagosloviti našu službu evangelizacije u kojoj pridobijamo duše, naši životi moraju biti potpuno predani Njemu na raspolaganje.
Sve dok imamo i trunku vlastite volje, malo može Bog da učini s nama. Njegova volja treba da postane naša volja. I čim Njegova volja postane naša volja, onda nas može početi blagosiljati. Trebamo biti u stanju reći s Gospodom Isusom: "Hoću činiti volju tvoju, Bože moj!" (Ps. 40:8).
Bog nikada ne postupa kao neki poslovođa. Nikada nas ne sili da radimo nešto što sami ne želimo raditi. Pre svega On nam pomaže da postanemo raspoloženi za njegovu volju, a zatim i sami uživamo u tome da ga slušamo. Drugim rečima, kao što sam to već rekao, njegova volja postaje naša volja - a onda treba slediti samo jednu volju. Stavili smo se apsolutno Bogu na raspolaganje.
Šta može lekar učiniti za bolesnika sve dok bolesnik odbija njegovu pomoć. Bolesnik se mora potpuno predati u ruke lekaru, i spremno prihvatiti recept što mu ga lekar daje. Samo tada ima nade da će ozdraviti. Sve dok bolesnik ide svojim putem, uzima neke svoje lekove i odbija uzeti prepisani lek, malo se može za njega učiniti. Mora se predati lekarovom znanju i rukama.
Tako je i s nama. Sve dok se sasvim ne predamo Bogu na raspolaganje, malo može Bog učiniti za nas. Bog želi da mu predaš svoj život i neće biti s tobom zadovoljan sve dok se kao rob, i to svojevoljno, ne predaš njemu na raspolaganje. Onda te može upotrebiti sebi na slavu.
6. Služba pobedničke molitve
Nije ništa važnije od molitve. Setićeš se kako se Jakov rvao u molitvi s Bogom. Malo se mi danas rvemo. Ujutro ustanemo, srušimo se pored kreveta, progunđamo nekoliko reči molitve pa požurimo na posao. A onda uveče, onako umorni i iscrpljeni, ponovimo istu priču i uvučemo se u krevet. U većini slučajeva, molitva se upravo svodi na ovo!
Jakov nije tako molio. On se rvao celu noć i tek onda uzviknuo: "Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš." Neki se nikada nisu naučili kako se treba boriti u molitvi, te tako nisu ni došli do određenog iskustva. Zato i ne znaju kako se pobeđuje. Sve dok ne izdržimo s Bogom, nećemo odoleti ljudima, a da bismo odoleli ludima, moramo se naučiti naporu.
Isus je znao šta znači napor u molitvi. Sećaš se kako je po čitave noći provodio u molitvi. Često su ga njegovi učenici nalazili kako u društvu s Bogom, na nekom usamljenom mestu, izliva svoju dušu u naporu molitve. Nama je malo poznata takva vrsta molitve. A sve dok ne naučimo kako se Bog nalazi u samoći i kako se valja truditi u molitvi, nećemo moći mnogo postići. Sve dok se to ne dogodi, Bog se neće nama poslužiti, neće odgovoriti na naše molitve, neće se proslavljati u našoj službi.
Čarls Finej (Charles G. Finney) nosio je veliko breme molitve. Često je išao u šumu ili na neko usamljeno mesto i tamo usrdno molio u prisutnosti Božjoj. Nekada čak nije mogao ni da nađe reči za svoje molbe. Opisuje nam da je katkada mogao samo da ječi i da plače, tako je golem teret bio na njemu. I nije ni čudo da se Bog njime poslužio. I nije ni čudo da je postao najveći animator verskog buđenja svih vremena. I nije ni čudo da se Bog proslavljao u njegovoj službi. Finej je znao kako se treba boriti u molitvi.
Svaki čovek kojeg je Bog upotrebljavao u svojoj službi bio je i čovek molitve. Ako nikada nisi naučio kako se treba moliti, ako se nikada nisi naučio kako se treba boriti s Bogom, ako se nikada nisi naučio kako se treba boriti u molitvi, ako ništa ne znaš o naporu duše, onda ne znaš što znači postići duhovne rezultate. Želiš li doživeti da se Bog proslavlja u tvojoj službi, onda pre svega moraš da postaneš čovek molitve.
7. Služba prožeta Rečju Božjom
Znam za propovednike koji se nikada ne obraćaju Božjoj Reči, osim kad sastavljaju propoved. Ko god tako čini, neće daleko dospeti u evangelizaciji. Treba da se obraćamo Božjoj reči radi našeg duhovnog dobra. Treba da upoznamo tu knjigu od korica do korica. Postoji samo jedan način da je upoznamo - a to je da je čitamo. Treba je čitati od Prve knjige Mojsijeve pa do Otkrivenja Jovanovog, i to bez prestanka. Razmišljaj o njoj, beleži, studiraj je, neka te svog prožme. Čitaj je sve dok ne postane deo tebe. Tek tada će Bog moći da te upotrebi onako kako to On hoće.
Ako ne poznaješ oružje koje nameravaš upotrebiti, doći ćeš u nezgodan položaj onda kad ga pokušaš upotrebiti. Naše oružje je Božja Reč. Ako nismo s njom upoznati, ako ne znamo kako se rukuje njome, nećemo daleko doći u svom evangelizacionom radu. Božja Reč mora biti i na našem jeziku i u našem srcu. Moramo je poznavati i razmišljati o njoj sve dok ne postane deo nas. I dok budni ležimo noću - ponavljajmo je u sebi bez prestanka, sve dok nas ne prožme.
Zapamti, ne upotrebljava Bog našu reč; to je Njegova Reč. Naša je reč slaba. Božja je Reč veoma delotvorna. Prema tome, upotrebljavajmo Reč, a upotrebljavajući je upoznajmo je. I opet kažem, čitajmo je sve dok ne postane deo nas. Ništa drugo ne može nadoknaditi poznavanje Božje Reči.
8. Služba sa životnom porukom izgubljenom svetu
Zašto ideš na rad u inostranstvo? Zašto želiš postati misionar? Šta očekuješ da ćeš raditi "tamo napolju"? Šta ćeš doneti poganima? Hoćeš li im doneti socijalnu službu ili školstvo? Da li planiraš da im podigneš životni standard? Ideš li u Treći svet da bi tamo doneo nešto od naše zapadne civilizacije? Imaš li nameru da se daš na zdravstvenu službu?
Prijatelju, ako ideš u misije radi nekog od ovih razloga, onda bih ti savetovao da radije ostaneš kod kuće. Tebi nema mesta u Trećem svetu. Prepusti sav neevangelizatorski rad "Ujedinjenim narodima". Oni mogu obaviti posao mnogo bolje od tebe. Imaju više novaca, stručnjake i sredstva nego li ćeš ih ti ikada imati. Imaju i spremu koja je potrebna. Mogu školovati pogane. Mogu obavljati medicinsku i zdravstvenu službu. Mogu se pobrinuti za socijalne službe. Mogu uvesti zapadnu civilizaciju i kulturu. Ovo su nusprodukti hrišćanstva. Glavni rad misionara sastoji se u propovedanju jevanđelja.
Ako ne ideš samo s ovom jednom vešću, ne trebaš ni ići. Tvoja vest treba da bude ona iz Jevanđelja po Jovanu 3:16, "Jer je Bog tako ljubio svet, da je predao svojega jedinorođenog Sina, da svaki koji veruje u njega, ne pogine, nego da ima život večni." Ako ne ideš s tom porukom, s porukom Božjeg spasenja izgubljenom i propalom svetu, ako ne ideš da objaviš večni život onima u mraku poganstva, bolje je da ostaneš kod kuće.
Zašto ideš u propovedničku službu? Šta nameravaš s propovedanjem jevanđelja Gospoda Isusa Hrista? Želiš li da razonodiš, zabaviš nekoga. Upuštaš li se u tu službu da bi nešto zaradio za život. Imaš li za cilj novac koji možeš steći? Da li ideš u tu službu zato što je to uvažena služba i zato što preko nje možeš postići slavu (prestiž) i uticaj? Je li to tvoj cilj?
U tom slučaju, prijatelju, i tebi kažem, bolje je da potražiš neko drugo zaposlenje. Bolje je da potražiš nešto drugo, jer Božji blagoslov neće biti na tebi ako su ovo tvoji razlozi za službu. Ako ne ideš u službu jevanđelja s porukom Božjeg spasenja, ako ne ideš za tim da onima koji su u mraku najaviš živog Spasitelja i objaviš poruku da je "Hrist umro za naše grehe" (1. Kor. 15:3), te ako ne ideš zatim da kažeš izgubljenima i propalima: "Evo Jagnje Božje, koje uze grehe sveta," opet ti kažem: bolje bi bilo da odabereš neki drugi poziv. Služba jevanđelja nije za tebe. Nije vredno da se naprežeš.
Sećam se nekog čoveka iz Londona. Posetio je dve crkve. Ujutro je otišao u Siti Templ (City Temple), u samom srcu velike metropole. Slušao je jednu od najrečitijih, najlepše sastavljenih propovedi koje je ikada čuo. Pa kad je izašao iz zgrade, čuli su kako je uzviknuo: "Kakve li divne propovedi!" Uveče je otišao u Spurdženov Tebernakl (Spurgeon's Tabernacle), gde je svetski poznata propovedaonica i veliki auditorijum sa svoje dve galerije, koji je postao poznat zahvaljujući Čarlsu Spurdženu (Charles H. Spurgeon), "zvezdi propovednika", pa kad je izašao posle propovedi, čuli su kako je uzviknuo: "Kakvog li divnog Hrista!"
Ako imaš za cilj propovedanje velikih propovedi, onda je bolje da odustaneš. Svet ne treba propovedi. Svetu trebaju vesti, poruke, jer ogromna je razlika između reči propoved i poruka jevanđelja. Možeš otići u biblijsku školu i naučiti kako se sastavljaju propovedi, ali moraš otići k Bogu da bi dobio poruke za propoved. Propovedi neće nikada uticati na tvoj verski skup, ali poruke jevanđelja hoće. Propovedi apeluju na um, a poruke na srce. Ljudima danas nisu potrebne velike propovedi, nego velike poruke! Moramo se uputiti u svet da donesemo vest o Hristu, živom Spasitelju.
Svet čeka na Božje poslanike. Popneš li se na propovedaonicu da ukažeš na Hrista, na živog Hrista koji može spasiti propali svet, onda će te Bog blagosloviti i upotrebiti na svoju slavu. Bićeš angažovan u najvećem od svih zanimanja, u propovedničkoj službi, i nikada nećeš požaliti što si odgovorio na Božji poziv. Na kraju svog života osvrnućeš se unazad, setićeš se godina posvećenih jevanđelju i zahvalićeš Bogu za život proveden u službi Gospoda Isusa Hrista.
9. Služba za koju smo pomazani Duhom Svetim
Ima danas ljudi koji se tako reći plaše da govore o Duhu Svetom. Kad je reč o Duhu Svetom, onda tu ima toliko hladnog konzervativizma i toliko fanatizma, da se neki jedva usude spomenuti Ga. A ipak je On treća osoba Trojstva. Izvršilac Dobrote, onaj koji zauzima vodeće mesto u Delima apostolskim. Duh Sveti je u stvari činio dela. On je upravljao i vodio apostole. On je osuđivao i korio greh, a on je podsticao duhovno buđenje. On - Bog, Duh Sveti - osnovao je prvu Crkvu.
A danas je On u velikoj meri ignorisan, zapostavljen. Smatramo da možemo i bez njega, da će škola i praksa zauzeti njegovo mesto i nekako dopuniti njegovu silu, i tako nastojimo da obavljamo svoju službu jevanđelja silom tela, isključujući Duha Svetoga. Smatram da je krajnje vreme da mu damo njegovo pravo mesto, jer upravo On mora delovati. Ako ne budemo znali nešto o pomazanju Duhom Svetim - nećemo daleko dospeti u Božjoj službi.
Tokom čitavog niza godina provedenih u službi je evanđelja proučavao sam živote onih koje je Bog upotrebljavao u svojoj službi i otkrio sam da je svaki od njih bio pomazan. Svaki evanđelista i animator duhovnog buđenja doživeo je neku krizu iskustva u svom životu, kada bi Duh Sveti preuzeo vođstvo i počeo ih upotrebljavati u svojoj službi.
Evans Roberts (Evan Roberts) je znao za to pomazanje. Neću zaboraviti dan kad sam ga posetio. Bilo je to u Velsu (Wales). Nije bio kod kuće, ali sam video kuću u kojoj je živeo. Osećao sam da je i mesto na kojem sam stajao bilo sveto. Kasnije mi je svojeručno napisao pismo. Nekoliko meseci nakon toga otišao je Gospodu u večnost. Evan Roberts, kao što sam rekao, znao je za pomazanje Duhom. I Čarls Finej je znao za to pomazanje. Znao je šta to znači biti obučen u silu s visine. I D. L. Mudi (D. L. Moody) je to znao. I Džon Vesli (John Wesley). Svi oni kojima se Bog služio kroz minule vekove znali su šta to znači biti pomazan Duhom Božijim.
Pomazani ljudi ne zadovoljavaju se znanjem i praksom. Poznato im je da treba još nešto, i da ih Bog ne može upotrebljavati za svoju službu sve dok ne iskuse pomazanje. Oni su i čekali u prisutnosti Božjoj sve dok nisu bili obučeni u silu s visine. Tek tada izlaze na rad i kroz nekoliko nedelja ili meseci postignu više delovanjem i silom Duha, nego što bi mogli postići snagom tela kroz više godina.
Danas Bog traži pomazane ljude te ako ne znamo nešto o tom pomazanju, nećemo daleko dospeti u radu na evangelizaciji. Taj predmet sam smatrao toliko važnim da sam čak napisao i knjigu o toj temi: "The Enduement Of Power", (Opremanje silom).
Ne moraš se upuštati u fanatizam. Postoji i iskustvo srednjeg puta, biblijski položaj koji možeš zauzeti, iskustvo opisano u Božjoj Reči i priznato od Božjih ljudi tokom vekova, iskustvo koje može biti i tvoje. Želiš li nešto postići u službi Božjoj, pobrinućeš se da doživiš to iskustvo i da i ti budeš Božji pomazanik.
Nije važno da li deluješ u inostranstvu ili radiš među poganima kod kuće, da li si misionar napolju ili najavljuješ jevanđelje u svojoj zemlji, u svakom slučaju mora ti biti poznato pomazanje Duha Svetoga. Inače će ti nedostajati sile u službi i malo ćeš učiniti. Ako želiš doživeti da te Bog upotrebi za svoje planove, ako želiš da duše dođu do spoznaje greha i da se spase kroz tvoju službu, ustrajaćeš sve dok ne budeš opremljen silom s visine. Postaćeš pomazan čovek!
10. Služba potpuno posvećena slavi Božjoj
Prijatelju, ako služiš Jevanđelju radi nečeg drugog, a ne radi slave Božje, nećeš mnogo uspeti. Ako si evanđelist radi toga da izvučeš neku korist iz te službe, ako propovedaš da bi se sam proslavio, ako si u toj službi radi lagodnog života, ako si u potrazi za novcem i slavom - možda ćeš i doživeti nešto od tih spoljnih uspeha, ali nikada nećeš osetiti Božji blagoslov. Ako imaš bilo kakav drugi motiv a ne slavu Božju, onda ne možeš ni očekivati one rezultate koje Bog želi dati. Tvoja služba Jevanđelju mora biti Bogu na slavu.
Ako to nije tvoja svrha, onda bih ja, da sam na tvom mestu, kleknuo pred Boga i ponizio se sve dok sve to iz mene ne odstrani. Tražio bih Boga da me slomi, tako da Ga mogu iskreno i čisto proslavljati. Ako, naime, ne staviš slavu Božju na prvo mesto, doživećeš žalostan promašaj. Nikada nećeš postići nešto zaista vredno. Ako ideš za tim da sebi ugodiš, Bog ti neće nagraditi službu. Moraš biti slomljen ako hoćeš da te upotrebi. Inače, pre ili kasnije, doći će do nesreće.
Pokušao sam da te suočim s deset odlika koje mi je Bog otkrio. Smem li ti predložiti da ih proučiš, jednu po jednu, te da onda zamoliš Boga da ti ispita srce? Uveren sam da želiš da te On upotrebi, da želiš biti dobar evanđelista i da težiš za duhovnim probuđenjem. Zato se suoči s uslovima koje sam naveo i neka ti Bog progovori. On te želi upotrebiti. On teži za tim da blagoslovi tvoj rad. No, ne može to učiniti ako na putu ima prepreka. Na tebi je da ih ukloniš, ako želiš postati ČOVEK KOJEG BOG UPOTREBLJAVA.
