4. Velika bitka
U mnogim oblastima možeš otkriti kako srce naroda stoji u vezi sa Bogom. Ja želim da se usredsredim na jednu oblast koja je verovatno važnija od ostalih. U svakoj zemlji i naciji se vodi borba koja je snaga svega što se dešava u svetu danas, dobra i zla. To je borba čovekovog dostojanstva i vrednosti.
ŠTA JE LJUDSKO BIĆE?
Najvažnije i najbolje što je Bog stvorio su ljudska bića. Zato je sve što đavo radi usmereno na uništavanje ljudi u svakoj oblasti života, bilo da je duhovna, mentalna, fizička, društvena ili materijalna.
"Šta je čovek da ga se opominješ, ili sin čovečiji te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove." Ps. 8:4-6
Bog je po svom obličju stvorio čoveka i načinio ga gospodarom nad svim stvorenjima. Bog je čoveku dao autoritet da vlada zemljom. Ali znamo šta se dogodilo. Prvi ljudi su zgrešili, pa su tako svoj autoritet za vladavinu preneli na đavola - i on je postao vladar ovog sveta.
Ali uprkos tome što je čovek pao zbog greha, i uprkos svim negativnim posledicama, Bog nije promenio svoj pogled na čovečanstvo. Bog voli ljude, svoje stvorenje uzvišenije od svega ostalog u celom svemiru. Verovatno najveća bitka koja se danas vodi jeste bitka za ljudsko dostojanstvo. Iza mnoštva onoga što se danas dešava, leži promenjen i degradiran pogled na ljudskost.
LJUDSKO BIĆE NIJE ŽIVOTINJA
Celokupan život je vredan jer ga je Bog stvorio, bez obzira da li je reč o ljudima, životinjama ili biljkama. Ali, ljudsko biće nije životinja. Čovek je stvoren po Božjem obličju i ima duh koji ne umire. Životinja poseduje telo i dušu, ali čovek ima i duh, pa je on zato pre svega duhovno stvorenje.
Ateistička filozofija života je kroz istoriju pokušavala da čovekov nastanak veže za životinju, ali čovek nije tek najviše razvijena karika u porodici majmuna. Čovek je nezavisno biće koje je stvorio Bog. Darvinova teorija je obmana, i dokazano je da nije ništa više nego napad na ljudsko dostojanstvo. Kada se ljudsko biće degradira na nivo neke životinje, otvaraju se sve vrste negativnih, nepoželjnih aspekata.
Vrednost i kvalitet života opada, a dimenzija večnosti nestaje. Ovo vodi u mnoge različite negativne rezultate.
ABORTUS JE NAPAD NA LJUDSKO DOSTOJANSTVO
U Norveškoj, kao i u mnogim drugim zemljama, kao što sam već spomenuo, imamo zakon koji dozvoljava slobodu abortusa. To znači da je žena slobodna da odluči da li će dete u njenoj utrobi živeti ili ne.
Kada je ovaj zakon donesen, smatrali su ga pobedom za žene. Ali to što je smatrano oslobođenjem žena, u stvari je velika laž. Ko ima pravo da se postavi iznad Boga i odluči da jedan život treba oduzeti? Ovo je tragedija da mi u našem bogatom društvu u Norveškoj ne možemo da dopustimo da se jedna beba rodi i da tako vrednujemo život. Postoje specijalni slučajevi, kada je na primer život majke ugrožen, pa ne postoji drugi izbor osim abortusa, ali takvih slučajeva je malo. Kada abortus postane oblik "odložene" kontrole rađanja, ili način rešavanja teške situacije u životu, onda je u društvu nešto fundamentalno uništeno. Ovo svedoči o degradiranom i destruktivnom pogledu na ljudsko dostojanstvo.
"Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano i dani zabeleženi kad ih još nije bilo nijednoga." Ps. 139:16
Bog gleda dete u utrobi. On je već odlučio dužinu njegovog života, i ima plan za svako ljudsko biće, rođeno ili još nerođeno. Kako se čovek usuđuje da narušava taj proces?
Srećom, postoji poruka oproštenja i milosti za majku koja je abortirala dete zbog nedostatka razumevanja. Činjenica da sama žena mora doneti konačnu odluku jeste ogromna nepravda prema njoj. Mnoge žene ne mogu da podnesu teret prosuđivanja da li jednom ljudskom biću treba dozvoliti da živi ili ne. Političari treba da snose najveću odgovornost za ovo, jer su oni popustili pred pritiskom modernog društva i doneli ove bezbožne zakone. Norveški parlament je predložio i doneo zakon koji dozvoljava da svake godine budu ubijene hiljade male dece u utrobama svojih majki, što samo svedoči o ozbiljnosti problema. Norveška je stvarno svoje srce okrenula od Boga! Mnoge zemlje su u istoj situaciji!
Iz Biblije znamo o masovnom pokolju dece u vreme Mojsijevog rođenja i u Isusovo doba. Faraon je ubijao mušku decu da bi obezbedio sopstvenu snagu i poziciju. Car Irod je učinio isto kada se Isus rodio. Oba događaja su bili pokušaji da se zaustavi ono što je Bog nameravao da učini.
Masovni pokolj dece koji se odvija kroz slobodu abortusa takođe je pokušaj đavola da uništi vrednost i dostojanstvo ljudskog života, uništavajući sledeće generacije i sprečavajući Božji plan.
DECA I PORODICA
Nikada ne smemo zaboraviti da su deca dar od Boga. Ali pogrešan mentalitet je ušao u umove mnogih u vezi sa ovom oblašću u našem bogatom društvu, jer se kaže da deca stoje na putu našim ambicijama i samoostvarenju. Ali Biblija kaže:
"Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od njega." Ps. 127:3
Deca imaju isto onoliko dostojanstva i vrednosti kao i svako drugo ljudsko biće. Najvažnije u šta možemo investirati naš život jesu naša deca. Jedino što možemo poneti sa sobom u nebo od onoga što nam pripada, su baš naša deca. Kada se deca rode, imaju privilegiju da saznaju i da osećaju da su dobrodošla.
Deca ne treba da rastu sa osećanjem da su neželjena, ili da su prepreka za uspeh svojim roditeljima. Posebno mnogo žena danas ima osećanje inferiornosti zato što ostaju kod kuće nekoliko godina sa decom dok su deca mala. Ne mogu da napreduju kako bi htele. Ovo je pogrešan stav.
Druge majke su primorane da idu na posao radi finansijskih razloga, čak i ako to ne žele. Nažalost, mnogi mladi parovi su suviše zauzeti životnim standardom umesto da se zanimaju za kvalitet života. Ono što se ne može kupiti novcem je, uprkos svemu, najvažnije u životu. Oba roditelja, naravno, moraju preuzeti odgovornost za svoju decu, ali mnogi muškarci zanemaruju decu kao i žene u borbi da se što više uspnu lestvama uspeha.
Malo je muškaraca koji preuzimaju odgovornost u našem društvu. Niko od majke ne može oduzeti to posebno Bogom danu ulogu koju je primila za svoju decu na stvaranju, posebno u prvih nekoliko godina detetovog života.
Još više moramo istaći važnost porodice. Snažne i zdrave porodice su osnovni temelj naše cele zemlje. Sa takvom celinom, i muškarci i žene treba da su u stanju da iskoriste sve sposobnosti i mogućnosti koje im je Bog dao. Brak je saradnja dve osobe jednakih vrednosti, koje imaju različite funkcije. Božja volja za oba roditelja i za decu jeste da pronađu i ispune Božju volju u svojim životima. Jaka nacija sa visokim kvalitetom života sastoji se od harmoničnih i jakih domova i porodica.
LJUDSKI ŽIVOT JE NEPOVREDIV
Ljudski život je nepovrediv. Moderna istraživanja i genetska tehnologija stvaraju velike mogućnosti i za dobro i za zlo. Danas možemo da ustanovimo mane i bolesti na fetusu, međutim postoje i spekulacije da li oni treba da žive ili ne. Mnogi se pitaju zar ne bi bilo bolje za hendikepirano dete da se ne rodi. Ovo je opasna staza. Ko će odlučiti ko ima "dovoljno dobrog zdravlja" da bi se rodio? A kada ljudi postanu stari i "beskorisni", možda je bolje da im se "pomogne da umru" nego da pate? Ovo umnogome zvuči kao čin ljubavi, ali potiče pravo od đavola. Jedino Bog ima pravo da odluči o životu i smrti.
SEKSUALNE PERVERZIJE
Bog je ljudima dao seksualni život. Ali on mora da se živi u okviru sigurnosti, ljubavi i odgovornosti, a to je brak. Ponovo se suočavamo sa jakim napadom na ljudsko dostojanstvo i vrednost.
Kada porodica i brak gube vrednost, i kada se uklone okvir i norme seksualnog života, onda je to napad na čovekovo dostojanstvo. Ono što je čisto i sveto, pretvara se u nešto prljavo i jeftino.
Žensko telo je postalo predmet prodaje. Pornografski magazini cvetaju i mladima pružaju izopačen pogled na seks. U mnogim zemljama, baš kao i u mojoj, zakonodavstvo je preslabo a njihovo izvršavanje još slabije.
Mnogi roditelji su uplašeni da svojoj deci daju nezdravu hranu za doručak, ručak i večeru, ali ti isti roditelji ne brinu za to šta njihova deca gledaju na TV, videu, ili šta čitaju. Nije reč o tome da samo određeni pornografgski magazini veličaju nemoral, nego i mnogi takozvani "nedužni časopisi za mlade", kao i tabloidi. Oni i ranu seksualnu aktivnost, vanbračnu seksualnost i nevernost opisuju kao normalne stvari.
U literaturi i na filmu ima mnogo varijacija na tu temu, od "opšteg nemorala", do najneverovatnijih perverzija, ali svi oni zajedno predstavljaju napad na ljudsko dostojanstvo i vrednost, a posebno kod mlade generacije.
"Izbegavajte blud. Svaki greh, koji čovek čini, van tela je; a bludnik greši protiv svog sopstvenog tela. Ili zar ne znaše da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imaše od Boga, te ne pripadate samo sebi?" 1. Kor. 6:18-19
Odgovor društva omladini danas je skandalozan - sa mašinama za prodaju kondoma u školskim dvorištima i sa seksualnim obrazovanjem bez hrišćanskog morala. Ovo nije samo atak na ljudsku vrednost, nego i na naše kulturno nasleđe. Ako se ovaj proces ne zaustavi, dolazeće generacije u našem društvu će jesti negativne plodove svega ovoga. Istorija nam je pokazala da su greh i nemoral siguran znak preteće destrukcije nacija i kultura.
HOMOSEKSUALNOST
Takođe bih želeo da spomenem homoseksualnost. Čak i u krugovima crkve, homoseksualnost se prihvata od mnogih ovde u Norveškoj. Ljudi veruju da je prihvatanje homoseksualnosti čin ljubavi. Neki su blagonakloni prema homoseksualnosti, ali je ne praktikuju. Drugi čak praktikuju homoseksualnost sve dok se ona sprovodi u određenim normama "ljubavi i vernosti". Kakva laž!
Slušao sam neke koji prihvataju ovaj pogled. Oni veruju da kada je Pavle u poslanici Rimljanima pisao o homoseksualnosti, da su njegova upozorenja bila upućena jedino onim ljudima koji nisu bili stvoreni kao homoseksualci.
Oni nisu mogli živeti tako ukoliko nisu bili stvoreni na taj način. Neverovatno je šta ponekad možete čuti!
"I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga; muško i žensko stvori ih." 1. Moj. 1:27
"Oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu." Rim. 1: 25-28
Ne može jasnije biti rečeno. Bog nikoga nije stvorio da bude homoseksualac. Zato nijedan hormonski tretman ne može da "izleči" ovaj problem. Ali Božja sila može ljude osloboditi od homoseksualnosti. U isto vreme, moramo se setiti da Bog homoseksualce voli i vrednuje baš kao i sve druge ljude.
Mi ne preziremo njih, nego smo protiv homoseksualnosti. Naša poruka je "da" za homoseksualce, ali "ne" za homoseksualnost. Jedino istina iz Božje Reči može rešiti ovaj problem i kod pojedinaca koji su uključeni u njega, i kod celog društva.
Činjenica da je Norveška jedna od nekoliko zemalja u svetu koje imaju zakon koji homoseksualcima daje ista prava kao i venčanim parovima, jeste sramotna situacija. Ovaj zakon mora da se promeni radi dobra celog naroda, a mi upozoravamo druge narode da ne odobre ovaj zakon.
BOŽJA LJUBAV I ISTINA
Božja ljubav prema ljudima je osnovna poruka evanđelja. Mnogi ljudi danas misle da ih niko ne voli, i bore se sa negativnom slikom o sebi. Značenje reči evanđelje je "radosna vest" ili "dobra vest".
To znači da hrišćani treba da daju nešto dobro. Ali, ponekad je teško uspostaviti ravnotežu. Jer ako ljudi na crkvu Božju budu gledali kao na veliki "NE pokret", onda nešto nije u redu. Kada je karakteristika crkve da je ona protiv abortusa, homoseksualnosti itd, onda se stiče jednostrana slika.
Ovo je možda i razlog zašto se mnogi hrišćani ne usuđuju da govore o moralnim stvarima, kao ni o drugim pitanjima u vezi sa društvom. Ali u svemu ovome moramo pronaći ravnotežu ljubavi i istine, jer se to dvoje nikako ne može rastavljati.
"Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svako - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom." Jn. 3:16-17
Mnogo puta crkva je grešila jer je osuđivala svet. Mnogi hrišćani samo govore o tome kako je sada sve grešno i strašno, ali naš stav ne treba da bude osuđivački prema ljudima u svetu. Kroz nas, ljudi će otkriti da ih Bog voli baš takve kakvi su. U isto vreme, crkva mora da govori istinu o društvenim problemima i moralnim pitanjima, i mora biti svetlo i so svetu.
"... koji je Crkva Boga živoga, stub i tvrđa istine." 1. Tim. 3:15
Lično verujem da nehrišćani očekuju da od Božjeg naroda čuju istinu. Oni ne očekuju da ih mazimo u njihovom grehu. Kad god istina i ljubav zajedno deluju, istina će se govoriti na takav način da se ljudi osećaju voljeno, a ljubav će se videti kao istina koja otkriva greh i nečistotu. Samo ovakva vrsta ljubavi oslobađa ljude.
LJUBAV I ISTINA OKREĆU SRCA LJUDI PONOVO KA BOGU!
