3. Kako su se srca naroda odvratila od Boga
Dozvolite mi da i dalje uzimam za primer moju domovinu Norvešku. Uprkos mnogim probuđenjima, pogotovo u prvoj polovini našeg veka, naš vek se u mnogim oblastima razvijao u pravcu otpadništva. Posle izvesnog vremena crkva Božja je zaspala duhovno.
Ekonomski razvoj i materijalni prosperitet došli su kao blagoslov, ali sa njima nije bilo lako. Umesto da se javi zahvalnost Bogu i da mu ljudi još više služe celim srcem, oni su postali ponosni i svoje srce su odvratili od Boga.
Crkva je zaspala, a tradicije su zamenile životne snage hrišćanstva, čak i među snažnim pokretima s početka dvadesetog veka. So je počela da gubi svoj ukus i moć. Smanjio se strah Božji a politički predstavnici koje je narod birao otvorili su se za ne biblijske i bezbožne zakone. Na taj način je Norveška odvratila svoje srce od Boga.
OPASNO JE ZABORAVITI BOGA
Biblija nas upozorava na mogućnost da zaboravimo Boga. Oni koji zaborave na Boga i Njegovu milost uskoro postaju ponosni, samopravedni i pobunjenici.
"I kad uzjedeš i nasitiš se i dobre kuće načiniš i u njima staneš živeti, i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, i kad ti se namnoži srebro i zlato, i što god imaš kad ti se namnoži, nemoj da se ponese srce tvoje i zaboraviš Gospoda Boga svojega koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropske." 5. Moj. 8:12-14
Bez obzira da li je reč o pojedincu, porodici ili narodu, nešto negativno se dešava kada narod zaboravi Boga i kada se njihova srca okrenu od njega. Baš to se desilo sa našom zemljom. Dobili smo nove "bogove": materijalizam, ekonomija, norveška nafta. Idolopoklonstvo je jednostavno kada svoje pouzdanje staviš u neki od idola, a ne u živog istinitog Boga. S jedne strane, narod zavisi od mnogih sredstava u različitim oblastima, ali s druge strane, narod u osnovi zavisi od samo jednog - od Boga. Sve ostalo je ono što Bog želi da da.
DOK JE CRKVA SPAVALA
Kao što sam već snažno istakao u ovoj knjizi, crkva ima jasnu odgovornost za narod. Kasnije u ovoj knjizi ću govoriti o važnosti posedovanja "duhovne vlade u narodu". Isus daje priču o čoveku koji je sejao dobro seme u polju. To polje može biti naš život, dom, porodica, crkva ili narod.
"Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali kada su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode. A kada usev izniče i rod donese, tada se pokaza i kukolj. A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkuda dakle, kukolj? A on im reče: neprijatelj je to učinio. Sluge mu pak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo?" Matej 13:24-28
To je upravo ono što se desilo u našoj zemlji i u mnogim drugim zemljama. Dok je crkva spavala, neprijatelj je uspeo da poseje loše seme u polje. Posle izvesnog vremena, pokret probuđenja je postao vezan za formalizam i tradicionalizam. Broj ljudi koji su dolazili na molitvene sastanke u crkvama je opadao, a glas propovednika i crkvenih vođa se sve ređe čuo.
Tako je neprijatelj svoju humanističku poruku posejao u ljudska srca. Obazrivost i kompromis već nekoliko decenija karakterišu Božju crkvu, a pošto se crkva nije bavila grehom i pogrešnim stavovima, nije bilo ni dovoljno sile i hrabrosti da se otvoreno glasno govori, i da se snažno i odvažno zastupa za sopstvenu naciju i njene ljude.
Uglavnom su postojale samo usamljene akcije pojedinaca ili manjih grupa koje su obeležavale uključenost hrišćana u javne poslove, umesto da postoji masovna sila i snaga žive Božje crkve kao celine. Zato crkva mora da se probudi. Sva probuđenja počinju buđenjem Božjeg naroda. Kada se mi probudimo, probudiće se i nacija.
Kada je Bog podigao mladića Samuila, vladalo je takvo duhovno mrtvilo koje je upravljalo Izraelom. Prvosveštenik Ilije je opravdavao greh u životu svojih sinova, pa zato nije imao silu da se bavi duhovnim mrtvilom svoga naroda. Kada sam prvosveštenik Božji duhovno spava, narod se odvraća od Boga.
"I reče Gospod Samuilu, evo učiniću nešto u Izraelu da će zujati oba uha svakome ko čuje." 1. Sam. 3:11
Izrael je ušao u rat, Kovčeg Zaveta Gospodnjeg je otet, Ilijevi sinovi su pomrli, a on sam, kao prvosveštenik je pao i slomio vrat kada je za sve to čuo. Sa Izraelom se desilo nešto što je prouzrokovalo da su uši zujale svima koji su za to čuli. Budna i živa skupština Božjeg naroda je najveći blagoslov za narod i ljude koji tu žive. To je blagoslov i hrišćanima i nehrišćanima.
OTPADNIŠTVO U OVOM VEKU
Niko ne otpada za jedan dan. Taj proces počinje u umu čoveka i razvija se dan za danom. Otpadanje je kao opasna bolest - rak. U početku je skoro neprimetna, ali svojom smrtonosnom i negativnom silom izjeda telo. Isto se dešava i sa narodom. Narod ne otpada od Boga za jedan dan, već se to dešava kao proces. Prvi put kada pogledaš unazad, videćeš kako je daleko proces otišao. Crkva prvo počinje da otupljuje, onda postaje pospana, i na kraju zaspi.
Kada so izgubi svoju moć, počinje proces truljenja. Sve je proces. Ništa se ne dešava u roku od nekoliko sati, nego tokom mnogih godina i nivoa. Polako nestaju najbolji kvaliteti jednog društva. Na početku to i nije tako primetno, zbog materijalnog i finansijskog prosperiteta.
Skoro svi imaju posao, mir je i izgleda kako sve ide dobro. Ali kukolj raste iz dana u dan. Ljudska vrednost se umanjuje, osiromašuje, brak i porodica bivaju oslabljeni, zaštita od loših filmova i loših časopisa sve više slabi, a sramota raste.
Da, granice se šire, a norme i standardi se kvare u jednoj, pa drugoj oblasti. To se sve događa u toku određenog vremenskog perioda, a posledice su gore nego što možemo razumeti. Šta se desilo? Srce mnogih se polako odvraćalo od Boga.
MEĐUTIM, ZAR SE NIKO NIJE BUNIO?
O, da, troje njih se bunilo i molilo se. Bog čuje molitve, i one koje su nekad iznesene pred Boga i one koje sada molimo, biće uslišene i dobićemo odgovor. To je nada za naš narod!
Poslednjih nekoliko godina određeni broj sveštenika u našoj zemlji jako protestuje, posebno protiv zakona o slobodi abortusa, ubistvu nerođenih beba. Po mom mišljenju, ti sveštenici su ponekad koristili metode koje su stvarale posledice suprotne onome što su oni očekivali da će postići.
Možda su ti ljudi, uprkos svemu uvideli ozbiljnost situacije i tako bili primorani da idu u ekstreme, jer je većina naroda spavala? Ja ne pokušavam da napadam te ljude koji su koristili metode sa kojima se ja ne slažem, ali želim da istaknem kako je važno da celokupno Telo Hristovo ustane za budućnost svoje nacije.
Veći je uticaj kada hiljade hrišćana u gradu marširaju radi prava na život i radi vrednosti svih ljudskih bića, nego kada nekolicina, mala grupa preuzme akciju. Došlo je vreme da Božja crkva ustane!
ŠTA SE DESILO?
Duh humanizma i humanistički način razmišljanja su se ukorenili u Norvežanima, kao i u mnogim drugim narodima. Pogrešno shvaćena forma tolerancije je stigla i ukrala istinu.
Više ne postoje apsolutne stvari. Hrišćanstvo kao predmet u školama je kvalitativno smanjen. Deca danas više ne znaju šta da veruju, pa rastu bez čvrstog temelja na kome će stajati. Takozvana seksualna sloboda se raširila.
U nekim zapadnim zemljama "odgovor" za mlade ljude se nalazi u aparatu za prodaju kondoma u školskom dvorištu! Pornografija u magazinima, na filmovima i video trakama se ne zaustavlja. Slabi političari i slabi pravosudni organi teško silom sprovode, ili nameću zakone koji su sami po sebi slabašni.
Vanbračni život se izjednačava sa brakom. Kao jedna od nekoliko zemalja u svetu, mi imamo zakon o partnerstvu koji legalizuje zajednički život homoseksualaca.
Zakon o slobodi abortusa se obeležava kao pobeda u korist žena, jer im daje pravo da odluče da li će fetus živeti ili ne. Kakvo pravo! Pravo da se oduzme život! Koliko daleko možemo otići? Ekolozi i političari se više interesuju za kitove i foke, nego za dete u utrobi majke. Biblija je objasnila kako se to događa:
"I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu - da čine što ne priliči, oni, koji su ispunjeni svakom neiravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom, puni zavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači." Rim. 1:28-29
Crno je postalo belo, a belo crno. Čisto postaje nečisto, a nečisto - čisto. Ono što je istina postaje laž, a laž postaje istina. Jadna je generacija koja danas raste, koja će morati da jede zle plodove greha i učmalosti generacije svojih roditelja.
SLUŠAJ MUDROST SVOJIH STARIJIH
Živo se sećam moje bake. Umrla je kada joj je bilo 85 godina, a meni je bilo 11. Imao sam blagoslov da moja baka sve do svoje smrt živi u našoj kući. Ona je duboko uticala na moj život. Bake i deke obično imaju puno vremena. Vremena da pričaju i da budu sa nama.
"Opomeni se negdašnjih dana, pogledajte godine svakoga veka; pitaj oca svojega i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti." 5. Moj. 32:7
Mudrost je slušati starije. U našem društvu je potrebno novo poštovanje prema starijim osobama i njihovoj mudrosti. "Star" nije ponižavajuća reč, nego reč poštovanja. Ali da još razgovaramo o mojoj baki. Naučila me je mnogo o strahu Božjem, o nebu i večnosti. Jedan od razloga zašto je srce naroda okrenuto od Boga jeste što su prestali da slušaju mudrost starijih. Ovo se reflektuje u nedostatku discipline u kući i školi. Kako ljudi mogu imati poštovanje i strah od Boga kada čak ne poštuju svoje roditelje, babe i dede, nastavnike i vlasti?
ŠTA ME JE BAKA NAUČILA
Jedna od stvari koje se najviše sećam a koju me je baka naučila, bila je ono što je rekla o Norveškoj. Ne sećam se doslovno svega, ali suština njene poruke meni malom dečaku bila je ova: Sve se dobro odvija za Norvešku. jer smo bili dobri prema Božjem narodu, Jevrejima. Rekla je to saosećajno. Shvatio sam da je istina to što je rekla. Ima nešto izuzetno u vezi sa Božjim izabranim narodom i njihovom zemljom. Ako za Norvešku i dalje treba sve dobro da se odvija, onda treba da održimo pozitivan stav prema državi Izrael i prema Jevrejima.
"Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju." 1. Moj. 12:3
Ovo je bilo Božje obećanje Avramu i njegovim potomcima, Izraelcima. Ovo obećanje i danas važi. Moja baka je imala pravo u tome, kao i u mnogim drugim stvarima. To je ponovo jedna od oblasti u kojima su narodi okrenuli svoje srce od Božje Reči, jer je crkva postala duhovno pospana. Oslabljen stav prema Izraelcima, Jevrejima, i biblijsko proroštvo je zahvatilo većinu hrišćanstva.
VREME JE ZA PROBUĐENJE!
