• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Karakter je uvek bitniji od dela.

Svaki pisac evanđelja prikazuje drugačiji aspekt karaktera Gospoda Isusa, i uopšteno je priznato da ga Marko predstavlja kao savršenog Slugu. Ključni stih njegovog evanđelja je, "Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge." (Mk. 10:45). On je došao da služi i svojim životom nam je pokazao šta znači biti "svima sluga" (Mk. 10:44).

Ipak, jedan o najboljih primera službe našeg Gospoda se ne nalazi u evanđelju po Marku, već u evanđelju po Jovanu. Kada se prisetimo da Jovan prikazuje Gospoda Isusa kao Sina Božijeg, primer postaje još važniji. U prvim stihovima trinaestog poglavlja, vidimo Gospoda Isusa kako ustaje od večere da učini ono što niko ne bi. On, Sin Božiji, "skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže... i poče prati noge učenicima." (Jn. 13:4-5)


Poniznost

Zar ovo nije neverovatno? Već je položio te slavne haljine koje su bile večno Njegove i obukao je Sebe u ljudsko telo. Sada je unizio Sebe još više: "ponizio je sam sebe uzevši obličje sluge" (Fil. 2:7). I savijenog kolena je išao od jednog do drugog učenika, perući njihove prljave, vruće i umorne noge - nešto što niko od Njegovih sledbednika nije bio spreman da uradi. Kakva milost!

Petar nikad nije zaboravio taj događaj. Tada je osetio da je pogrešno da mu Gospod pere noge, ali mu je Isus objasnio da On učenicima ostavlja praktičan primer ponizne službe (Jn. 13:6; Jn. 13:15). Godinama kasnije, Petar se priseti poslušne službe i istrajnog trpljenja koje je Hrist prikazao, i napisao je da bi mi trebalo da "idemo Njegovim stopama" (1. Pet. 2:21 SSP). Hajde da razmotrimo neke od tih stopa zapisanih u Markovom evanđelju i neki od uvida istinite službe koji su nam dati.

Kada otvorimo evanđelje po Marku otkrivamo da je prethodnik Gospoda Isusa bio takođe sluga, Njegov preteča, Jovan Krstitelj. Prva stvar koju primećujemo o Jovanu je da je on bio glasnik: "Kao što piše kod proroka Isaije - 'Evo, šaljem svoga glasnika ispred tebe, koji će ti pripremiti put'" (Mk. 1:2 SSP)

Biti poslan podrazumeva da je neko bio pozvan, a poziv zahteva poslušnost. Ako ćemo služiti Gospodu, mi takođe moramo biti pozvani od Njega, i moramo poslušati taj poziv. Kao Jovan Krstitelj, kao sam Isus Hrist, moramo biti poslati.


Karakter

Karakter je uvek bitniji od rada, i u svom evanđelju Marko nam otkriva odlike koje bi trebalo da se nalaze u životu sluge. Ovo se jasno videlo u Jovanovom sopstvenom životu dok je pokazivao muškarcima i ženama dalje od sebe na Onoga koji je "moćniji" (Mk. 1:7 SSP)

Poniznost je vrlina koja ne dolazi prirodno nijednom od nas. Na putu za Kafernaum, učenici su se takmičili jedan sa drugim za veličinu, i morali su naučiti lekciju od Gospoda: Prava veličina se nalazi u tome biti "svima sluga" i prihvatati najponiznije među ljudima u Njegovo ime. (Mk. 9:33-37).

Nedugo zatim, pitanje veličine se opet podiglo kada su dva Zevedejeva sina tražila bitne pozicije u dolazećem carstvu. Još jednom, Gospod ih je strpljivo poučio o potrebi da zauzmu zadnje mesto, i upravo je zbog ovog događaja data tvrdnja koju smo već razmotrili o svrsi Njegove službe. (Mk. 10:33-45)

Dve druge povezane odlike koje moraju obeležiti život sluge su saosećajnost i molitva. Gospod Isus "sažali im se" kada je video ljude kao ovce bez pastira (Mk. 6:34). Ponizni sluga će uvek smatrati druge važnijima od sebe i zato će biti saosećajan kada vidi druge u potrebi.

Život ispunjen molitvom mora takođe biti karakteristika sluge. Isus, savršeni sluga, "ujutru, vrlo rano ustavši" je otišao da se moli nasamo (Mk. 1:35). Uspešna služba nije moguća bez molitve. Gospod Isus je iskusio protivljenje, i od đavola (Mk. 1:12-13) i od svoje porodice (Mk. 6:2-3). Mi takođe moramo očekivati protivljenje, i zbog ovoga je molitva još potrebnija.


Služba

Marko je opisao brojne događaje koji nam otkrivaju šta služba uključuje. Četiri čoveka koja su nosila svog prijatelja invalida na nosilima nas uče o potrebi za istrajnošću u važnom poslu dovođenja ljudi u potrebi Isusu (Mk. 2:1-4). Sam Gospod "prođe čineći dobro" i pokazao je da subotnji propisi nikad ne mogu prevazići dela milosrđa (Dela 10:38; Mk. 3:4-5). Kao i On, i mi moramo činiti dobro drugima.

Konačna karakteristika sluge je ipak potpuna predaja nas samih Bogu. Spasitelj je pohvalio siromašnu udovicu čija su dva novčića bila vrednija od svih obilja bogatstva, jer je dala sve svoje (Mk. 12:41-44). Ne mnogo dana nakon, Gospod Isus je dao svoje sve, kada je položio svoj život za nas na Golgotskom krstu.

Služba kao što je ova je skupa, ali Božija ljubav za nas nam dokazuje da nije preskupa. Više ćemo naučiti o službi dok razmišljamo o Savršenom Sluzi i tražimo s pomoću Duha Svetog da budemo više kao On.