• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Tema obožavanja i slavljenja Boga poprima sve veću pažnju u zadnje vreme. Ovo je postala tema preko koje se Bog počeo baviti sa mnom, i ja verujem da mi je Bog dao novo shvatanje bogosluženja. Uvek sam imao razumevanje da obožavanje je jedna od glavnih tema Biblije i nešto što je od ogromnog značaja za naše živote, ali nikada nisam uhvatio pravu i jasnu sliku prirode obožavanja. Verujem da istinsko obožavanje se veoma razlikuje od onoga što su mnogi savremeni vernici navikli da praktikuju i veruju. U mnogim crkvama ljudi govore o "obožavanju i slavljenju" kao o posebnom delu bogosluženja. Bez da budem kritičan, moje iskustvo je bilo takvo da u mnogim od tih crkava nisam video istinsko obožavanje, već samo mnogo buke i duševnosti. Zato želim da ovde ispitamo korake koji vode istinskom obožavanju, kao i da sagledamo samu prirodu obožavanja. A onda, želim da ukažem na plod istinskog obožavanja.

Mislim da ćete se složiti da u današnje užurbano i moderno doba postoji jedna vrlo "retka roba" - odmor. Koliko ljudi zaista zna šta je to odmor i kako se on praktikuje?

Dakle, hajde da pogledamo Psalam 95., a onda ću da vam ponuditi neke komentare o njemu.

Pristupite, kličimo radosno u slavu Gospoda! Uskliknimo našem zaštitniku, našoj steni spasa!

Da stanemo puni zahvalnosti pred njegovo lice, neka psalmi u njegovu slavu sa svirkom zabruje.

Naš je Gospod veliko Božanstvo i car uzvišeni. Gospod vlada iznad svake vlade, nad svim bogovima.

Gospod vlada, njemu pripadaju zemljine dubine, gorske snage planinskih venaca Božje su takođe.

Bog je onaj kom pripada more, jer ga on načini, i svojim je rukama sazdao ovo kopno čvrsto.

O dođite da se paklonimo, ničice padnemo, da kleknemo pred licem Gospoda svoga sazdatelja.

On je Bog naš, njemu pripadamo, narod njegov mi smo, kao pastir o nama se stara, svoju pašu pruža. Mi smo stado, njegove smo ovce, on nas rukom vodi. O kad bismo danas poslušali šta on glasom zbori: "Ne budite ljudi tvrdoglavi kao vaši stari na Merivi, na vodi gorčine, onog mučnog dana kad je bilo kušanje u Masi, tamo u pustinji.

Onda su me hteli iskušati vaši preci davni, hteli su me oni proveriti, a sami gledahu što sam bio čuda učinio na njihove oči."

To je bilo, to je potrajalo četrdeset leta: odvratno je za mene postalo njino pokolenje. Pa ja rekoh: "U toga naroda srce vazdan luta i ne žele da me upoznaju, da moj put javljaju."

Zato sam se razgnevio ljuto, te kazah zakletvu: "Neću dati da ikada uđu u stan mog počinka." (Ps. 95 AB)

To je neobično da imamo psalam koji se završava sa takvom negativnom izjavom, ali ja verujem da je to veoma poseban naglasak. Tri stvari, su ovde tesno povezane: zahvaljivanje, slavljenje i obožavanje; ali ipak one se i razlikuju. Ja bi ih uporedio sa duginim bojama koje su odvojene, ali se ipak stapaju jedna u drugu. Vrlo jednostavno, ja bih rekao da zahvaljujemo Bogu za ono šta On radi, pogotovo za ono šta radi za nas. Mi slavimo Boga zbog Njegovog veličanstva (moći). No, naše obožavanje se odnosi na Boga u Njegovoj svetosti.

Od svih Božjih atributa - kojih ima mnogo - najteži za ljudski um da se razume jeste atribut svetosti, jer on nema paralelu (poređenje) sa ničim na zemlji. Možemo govoriti o mudrosti Božjoj, i mi znamo mnoge mudre ljude. Možemo govoriti o uzvišenosti Boga, i mi znamo mnoge sjajne ljude. Možemo govoriti o moći Boga, i oko nas vidimo razne demonstracije moći i snage. Međutim, osim Boga, nema demonstracije svetosti; to je nešto što je jedinstveno samo Bogu i onima koji su to kao objavu primili od Boga. Verujem da naše obožavanje se konkretno odnosi na Božju svetost, da tu postoji spoj.

Zato što nam je teško razumeti Božju svetost, teško nam je ući u istinsko obožavanje. No, ja verujem da postoje uputstva koja možemo pratiti. U Psalmu 100., piše kako treba doći pred Boga: "Uđite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom; hvalite ga, blagoslivljajte ime njegovo!" To su prva dva koraka od pristupa Bogu. Dođeš na vrata sa zahvaljivanjima, a onda se dalje krećeš u pohvalama (blagosiljanju) tj. slavljenju. Nijedno od ova dva nije obožavanje. Zahvaljivanje i slavljenje su u suštini izjave naših usta - naše lepe reči Bogu.

Svaki put u Bibliji, u Starom ili Novom zavetu, kada se govori o "obožavanju", ta reč je uvek prevedena opisno, tj. sa opisom određenog stava tela. Mislim da je to ono na šta mi je Bog ukazao, da obožavanje je pre svega stav. Postoje neki specifični položaji koji su povezani sa obožavanjem kroz celo Pismo - klanjanje glavom, klanjanje gornjeg dela tela, i posebno, dizanje ruku iznad glave, prema gore.

Tu je jedan stav koji se spominje mnogo puta u Pismu: padanje na lice pred Gospodom. Ja se pitam da li čovek koji nikada nije "pao na svoje licu pred Bogom", je ikada doživeo da bude blizu Boga - u Njegovoj prisutnosti. Skoro svi ključni ljudi Biblije kad su doživeli takve trenutke su svojim licem pali pred Bogom. Ja sam ovo praktikujem i to ne kao stvar legalizma ili rituala, već s vremena na vreme to učinim kada osećam da tako trebam pristupiti Bogu. Najsigurnije mesto za koje znam, jeste kada sam pao na lice ispred Gospoda. John Bunyan je rekao, "Onaj koji je dole ne treba da se plaši da će pasti." Kada ste na podu, ničice, ne postoji način da budete još niže od toga. Isus je rekao da će se svako ko se ponizi biće se uzvišen; isto tako, svako ko se uzdiže biće ponižen (vidi Matej 23:12).

Isaija je imao viziju neba i slavna stvorenja neba ispred prestola Gospodnjeg, u Isaiji, u šestoj glavi. On je video obožavanje koje se odigrava na nebu. Konkretna stvorenja koja je video, bila su Serafimi. Jevrejska reč "Serafim" je direktno povezana sa rečju za vatru. Serafimi su vatrena stvorenja koja su veoma blizu prestola Božjeg. Tamo piše da je svako od njih imao šest krila u tri para. Ona su vikala dan i noć, "Svet, svet, svet je Gospod." Ono što me je impresioniralo je uvek ono što su uradili sa svojim krilima: sa dva su pokrivali svoja lica, sa dva su pokrivali svoje noge i sa dva su leteli. Ja razumem da njihovo pokrivanje lica i nogu jeste čin obožavanja, a njihovo letenje kao njihovu službu.

Obratite pažnju na red i proporcije. Pre svega, obožavanje uvek dolazi pre služenja. Često sam se pitao da li je naše služenje zaista istinski prihvatljivo, osim ako to nije nadahnuto obožavanjem. I ako pogledate po proporcijama. Od šest krila, četiri su korišćena za obožavanje a samo dva za služenje. Mislim da je ovo tačna proporcija. Obožavanje, verujem da se slobodno može pretpostaviti, da je duplo važnije od služenja.


Obrazac

Pogledajmo prve stihove 95. Psalma gde verujem da nam je dat obrazac kako treba da uđemo u obožavanje. Prva dva stiha sadrže bujice slavljenja i zahvaljivanja.

"Pristupite, kličimo radosno u slavu Gospoda! Uskliknimo našem zaštitniku, našoj steni spasa!

Da stanemo puni zahvalnosti pred njegovo lice, neka psalmi u njegovu slavu sa svirkom zabruje." (Ps. 95:1-2 AB)

Verujem da je Bogu teško da prihvati mlako slavljenje. Pismo kaže: "Gospod velik i hvaljen veoma" (Ps. 48:1 AB). U stvari, ako niste spremni da ga "veoma" hvalite, možda ne bi trebalo da to radite uopšte. Psalam 95. definitivno daje široke mogućnosti za glasnim, vokalnim, uzbuđenim, bujicama slavljenja: "... kličimo radosno u slavu Gospoda! Uskliknimo našem zaštitniku, našoj steni spasa! ... zahvalnosti pred njegovim licem, neka pesme u Njegovu slavu sa svirkom zabruje!" To je ono šta ja nazivam ulaz kroz Njegova vrata sa zahvaljivanjem i u Njegove dvore sa slavljenjem. To je ispravan način pristupanja i ja ne verujem da postoji bilo koji drugi način da crkva pristupi Bogu. U Isaiji 60:18, prorok kaže: "... nego ćeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom." (RDK). Drugim rečima, ako želi da uđeš u spasenje moraš da uđeš kroz vrata slavljenja i zahvaljivanja.

Stihovi 3 i 5 nam daju razloge zašto bi trebalo da slavimo Boga:

"Naš je Gospod veliko Božanstvo i car uzvišeni. Gospod vlada iznad svake vlade, nad svim bogovima.

Gospod vlada, njemu pripadaju zemljine dubine, gorske snage planinskih venaca Božje su takođe.

Bog je onaj kom pripada more, jer ga on načini, i svojim je rukama sazdao ovo kopno čvrsto." (Ps. 95:3-5 AB)

Kada pogledamo na celi univerzum, kako je stvoren, svedoci smo mudrost i veličine njegovog Tvorca. Ovo bi prirodno trebalo da izazove reakciju zahvalnosti i slavljenja kod nas.

Kako prilazimo Bogu ovim koracima slavljenja i zahvaljivanja, još uvek nismo stigli do čina obožavanja. U stihovima 6-7., sledi promena raspoloženja i stižemo u šta ja verujem u samo srce stvari.

"O dođite da se paklonimo, ničice padnemo, da kleknemo pred licem Gospoda svoga sazdatelja." (AB) Kako ja to vidim, ovo nije isplanirano obožavanje, to nije glasno i bučno, što je danas na žalost postala norma slavljenja; to je ustvari tišina. Zatim u stihu 7., mi nalazimo dva razloga zašto bi trebalo da obožavamo Gospoda: "On je Bog naš, njemu pripadamo, narod njegov mi smo, kao pastir o nama se stara, svoju pašu pruža. Mi smo stado, njegove smo ovce, on nas rukom vodi..." (AB)

Prvi razlog da se obožava Bog jeste zato što je On Bog, i to, On je naš Bog. On je jedino biće u svemiru koje je zapravo dostojno obožavanja. Mi možemo pohvaliti neke ljude, ali potpuno je pogrešno obožavati neku ljudsku osobu. Obožavanje je najuzvišeniji način odavanja časti i divljenja, i to jedino može i sme da se odnosi na Boga kao Boga.

Tokom godina, postao sam uveren da šta god mi obožavamo to isto stekne kontrolu nad nama. Što ga više slavimo, to počinje još više da nam se sviđa - i više dobija vlasti nad nama, tj. više smo mu predani. Ako ne obožavamo Boga, koliko je onda On zaista naš Bog?

Drugi razlog zbog koga treba da Mu se poklonimo jeste taj da smo mi pripadamo Njemu: "Mi smo stado, njegove smo ovce, on nas rukom vodi." Naše obožavanje je primeren odgovor na Božju brigu za nas. To je način na koji ga drugi prepoznaju kao našeg Boga; to je način na koji mi treba da reagujemo na Njegovu brigu za nas.

Značajno je da psalam ne završava tako. On se završava sa svečanim upozorenjem:

"O kad bismo danas poslušali šta on glasom zbori: "Ne budite ljudi tvrdoglavi kao vaši stari na Merivi, na vodi gorčine, onog mučnog dana kad je bilo kušanje u Masi, tamo u pustinji.

Onda su me hteli iskušati vaši preci davni, hteli su me oni proveriti, a sami gledahu što sam bio čuda učinio na njihove oči."

To je bilo, to je potrajalo četrdeset leta: odvratno je za mene postalo njino pokolenje. Pa ja rekoh: "U toga naroda srce vazdan luta i ne žele da me upoznaju, da moj put javljaju."

Zato sam se razgnevio ljuto, te kazah zakletvu: "Neću dati da ikada uđu u stan mog počinka." (Ps. 95:7-11 AB)

Ovo postavlja pred nas dve alternative: izbor da se uđe u istinsko obožavanje ili ne. U obožavanju čujemo Božiji glas. Nakon toga, pošto smo čuli Božiji glas i poslušali ga, mi možemo ući u ostatak bogosluženja. Neizbežan uslov za to čuti Božiji glas. U Jeremiji 7:23, Bog kaže svom narodu: "Slušajte glas moj i biću vam Bog i vi ćete mi biti narod, i idite svim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo." Ovo je jedna od najjednostavnijih izjava koje sam ikada pročitao, ono šta Bog zahteva: "Poslušajte moj glas i ja ću biti vaš Bog!"

Peta Mojsijeva 28. nabraja sve blagoslove zbog poslušnosti i sva prokletstva zbog neposlušnosti. Blagoslovi počinju: "Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga... uzvisiće te Gospod Bog tvoj više svih naroda na zemlji." (5. Moj. 28:1 RDK) Dok prokletstva počinju: "Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog... doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te." (5. Moj. 28:15 RDK) Prelomni momenat je za njih bio u slušanju ili ne slušanju, glasa Gospodnjeg. Verujem da obožavanje nas dovodi do mesta gde možemo jasno čuti Božji glas.

Ne želim da vas šokiram, ali nije dovoljno samo čitati Bibliju. Pogledajte šta kaže Isus, u Jevanđelju po Jovanu: "Ovce moje slušaju glas moj [čuju moj glas], i ja poznajem njih, i za mnom idu." (Jn. 10:27 RDK)

Obratite pažnju, Isus nije rekao Njegove ovce čitaju Bibliju, ili idu u crkvu, ili se oblače na određeni način. On je rekao da Njegove ovce "čuju Njegov glas." Ne možete slediti Isusa ako ne čujete Njegov glas. To je dobra stvar da se čita Biblija, ali sasvim je moguće da se čita Biblija bez da se čuje glas Gospodnji. Verujem da obožavanje je za nas određen način kako možemo doći u taj stav i odnos, na to mesto gde ćemo stvarno čuti Božji glas.

Događa se, da dok slušamo Božji glas, mi ulazimo u Njegov odmor. Verujem da je obožavanje način kako da se odmorimo. Samo oni koji zaista znaju kako da se poklone Bogu, mogu zaista i potpuno uživati u odmoru. Kao što sam ranije istakao, "istinski odmor" je postala veoma retka u ovom našem užurbanom modernom dobu.

Pogledajte sada Jevrejima 4:9-11, tu čitamo:

"Dakle, Božijem narodu predstoji neki Subotnji počinak; jer ko uđe u Božiji počinak, otpočinuo je od svojih dela kao i Bog od svojih. Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj Počinak, da niko ne padne po uzoru na njihovu nepokornost." (SSP)

Pismo opet donosi na činjenicu da zbog neposlušnosti neki nisu uspeli da uđu u odmor. Pismo kaže: "Božijem narodu predstoji neki Subotnji počinak." Ja ovde ne govorim o držanju subote ili da se od nedelje napravi "dan odmora" ili bilo šta od toga, već da postoji nešto veće i važnije od toga, i to možemo da propustimo ako ne budemo oprezni. Verujem Bog može da učini nešto u tvom srcu što će izazvati da ti bude prirodno da držiš Njegove Božanske, večne, nepromenljive zakone. Bog čini nešto u mom srcu oko subotnjeg odmora. Došao sam do toga da sam uvideo da ne zadovoljavam Boga ako sam zauzet svake nedelje, sedam dana u nedelji. Osim toga, siguran sam da takav stil života ugrožava moje zdravlje.

Razmislite o ovom pitanju: Da li na najbolji mogući način koristite svoje vreme? Da li stvarno znate šta je to istinski odmor? Da li ste u stanju da disciplinujete sebe, da čak i prestane da radite manuelne stvari a čak i one mentalne? Možete li ikada da legne i da prestanete razmišljati o tome šta bi trebalo još da se uradi?

Dakle, kada ćemo se odmoriti? Pa, ja sam iskusio nešto novo dok sam učio kako obožavati Boga, naučio sam i šta znači iskusiti istinski odmor, kako ja to vidim ove dve stvari su veoma blizu jedna drugoj. Ja verujem u Boga i zahvaljujem mu i slavim ga ponekad vrlo glasno - čak i zaplešem, pljeskam, pevam. Međutim, u određenim trenucima ja ću staviti "svoja krila" preko svog lica i preko svojih nogu, i samo ću ućutati i osluškivaću šta Bog ima da mi kaže.

"Danas, ako ćete čuti glas Sina Božijeg; ne budite tvrda srca, nemojte propustiti da uđete u Njegov odmor." Bog vas blagoslovio.