Naslovna » Magazin » Arhiva » #90 » ....

Radosti života

Aleksandar Jovanović
"Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje." (Matej 6,19-21)

Nedavno sam sa jednom sestrom u Hristu bio u prilici da razgovaram o rođendanima. Oboje smo se složili kako, od kad smo se obratili, naši rođendani za nas više nemaju gotovo nikakav značaj. Ne volimo da se spominju, niti u njima vidimo išta značajno što je vredno proslave. Sve nam to deluje egocentrično, što mi hrišćani ne bismo smeli biti. Na kraju razgovora, ova sestra je rekla: "Sve mi je isprazno i bezvredno od kad znam Isusa".

Te reči sam veoma dobro razumeo, jer sam i sam o tome već dugo vremena razmišljao.

Od spoznaje Isusa, život mi se nepovratno promenio. Puno stvari koje su me nekada ispunjavale i donosile mi radost, sada su postale ili sablazan, ili u najmanju ruku, jednostavno dosadne i deluju kao isprazno gubljenje vremena.

Nekada sam uživao u tome da grupu prijatelja impresioniram svirajući na gitari i pevajući hitove poznatih rok grupa, dok bi mi sada to isto bilo nezamislivo, i u smislu sviranja pesama koje promovišu pogrešne vrednosti, i u smislu toga da sam u centru pažnje i da me drugi hvale. Nekada sam uživao u gledanju filmova, dok danas pronalazim sve manje filmova iz Holivuda u kojima mogu u potpunosti uživati, jer je sve manje onih u kojima nema bogohuljenja (bilo to rečima, bilo delom), ili oskudno odevenih glumaca, ili "vrućih" scena, ili besmislenog nasilja, ili droge, ili svega ovog zajedno, pa i još mnogo toga što Holivud gura ne bi li prodao što više ulaznica.

Da se razumemo, nisam protiv toga da se neko na kraju napornog dana opusti uz fudbalsku utakmicu, ili TV emisiju, ili film. Zapravo, sve ove stvari mogu biti način da se povežemo sa neobraćenim i dobijemo priliku govoriti im o Hristu, kako rečima, tako i svojim ponašanjem. No, moramo biti mudri u tome kako se prema ovim stvarima postavljamo.

Ono o čemu govorim je to da obraćenima ove stvari jednostavno ne mogu doneti onaj nivo zadovoljstva i ispunjenja koji donose neobraćenim. Za nas čak ni proslava Božića nije više ista. Nekada se ona svodila na iščekivanje poklona, i bila je dobra prilika za prejedanje. Dakle, bila je vid zabave. Za obraćene, Božić postaje nešto sasvim drugo. Kada znamo da ima puno onih koji Hristovo jevanđelje nisu čuli, puno onih koji zbog vere u Isusa stradaju, puno onih koji u krevet idu gladni, žedni i bolesni, onda postaviti zabavne aktivnosti na pijedestal životnog cilja i svrhe iz ovog ugla deluje sasvim sebično.

Isto se desi i sa odnosom prema našim ličnim uspesima. Kao neobraćen uvek sam uživao dobiti pohvalu da sam u nečemu dobar. Sada, kada shvatam koliko sam malen i ništavan spram večnoga i svetoga Boga koji me je spasao od mojih greha, moji "uspesi", u najmanju ruku, deluju smešno.

Šta je dovelo do ove promene? Biblija kaže da je krajnji cilj svega što vernik čini doneti Bogu slavu (1. Petrova 4,11). Nasuprot tome, ono što grešno čovečije srce želi je da je ono samo centar svega, i da sva zadovoljstva i priznanja idu njemu samom. Kada Sveti Duh po našem obraćenju počne u nama delovati, on nam donosi uverenje da neke stvari u našim životima jednostavno nisu Bogu na slavu. Kako je naše obraćeno srce sada usmereno samo na taj cilj, mi shvatamo da neke stvari, iako možda same po sebi nisu greh, jednostavno Bogu ne donose slavu, te nam isprazno deluje praktikovati ih ili u njima učestvovati. To je delo Svetog Duha u nama.

No, daleko od toga da osuđujem one hrišćane koji i dalje na neki način uživaju u tome da slave svoje rođendane. Takođe, ne osuđujem one koji uživaju u aktivnostima, poput onih koje sam spomenuo, koje sada ja lično smatram ispraznim, ali ih Biblija kao greh direktno ne osuđuje. Biblija nas poziva da jedni prema drugima budemo tolerantni jer služenje Bogu može imati različite forme (Rimljanima 14), dokle god imamo uverenje Svetog Duha u svojoj savesti da je ono što činimo ispravno i dokle god se to, naravno, poklapa sa biblijskim naukom.

Ono što želim reći je da Sveti Duh u naš život neminovno donosi takvu promenu da su radosti života obraćene osobe potpuno drugačije od radosti neobraćenih. Ta promena životnog fokusa je najočigledniji spoljni pokazatelj rada Božjeg Duha u životu vernika. Ako moj omiljeni fudbalski tim pobedi, to će me svakako pomalo obradovati, ali ni izbliza onoliko koliko vest da je još jedna izgubljena duša primila Isusa, ili da je Bog odgovorio na neku molitvu, ili da je neko primio isceljenje, ili bilo koja druga vest o tome kako se gradi Božje Kraljevstvo. Zapravo, sve što u životu želim i što me ispunjava vezano je za izgradnju Božjeg Kraljevstva. Zašto? Zato što ostaje u večnosti! Ja mogu biti najbolji gitarista na svetu, i uživati u tome da kao takav dobijam priznanja, ali jednog dana moje telo će ostariti, moje ruke više neće moći izvoditi virtuozne muzičke deonice, a na kraju ću umreti, i sva moja veština neće biti ničemu vredna . Koja je onda bila svrha toga? Daleko vrednije je kada dozvolim Bogu da koristi moje talente, koje mi je On sam i dao, te u crkvi sviram jednostavne pesme koje Bogu donose slavu. Jedino dela učinjena Bogu na slavu imati će vrednost u večnosti, i pesme koje pevam neće biti merene po virtuoznosti mog izvođenja, već po iskrenosti i nameri srca dok to radim.

Kao hrišćani, svoj život trebamo živeti usmereni na realnost večnosti koju ćemo nakon vaskrsenja provesti s Bogom. Moramo skupljati neraspadljivo blago. Naš novac i materijalna bogatstva nisu naši, već nam ih je Bog dao na upravljanje. Naša radost ne sme biti kupovina što više materijalnih dobara koja će propasti, već što više davanja od svega što imamo da se Božje Kraljevstvo gradi. Ne smemo činiti dela tako da slavu dobijemo mi sami, već naša dela uvek moraju dati slavu Bogu. Takođe, moramo biti svesni toga da je vreme koje imamo na ovom svetu ograničeno i da ono takođe spada u resurse koje nam je Bog dao, i kojima moramo mudro upravljati.

Potiče li vas Duh Sveti da nešto u svom životu promenite? Ima li nečeg u čemu učestvujete ili što praktikujete, a da u srcu znate da Bogu nije na slavu? Ako tako nešto postoji, odmah ga se oslobodite. Kad to uradite, rasti ćete u Gospodu, bićete mu bliži, i vaš će život služiti svrsi koju mu je Stvoritelj i namenio, te ćete pri njegovom povratku čuti reči: "Dobro si učinio, slugo dobri i verni!" (Matej 25,23).

"Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je."
- Jakovljeva 4:17

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 877
Ukupno: 2557748
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/090/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.