Naslovna » Magazin » Arhiva » #79 » ....

Božiji hram

Zoran Tornjanski

Kada čujete pojam Božiji hram, većini od vas padne na pamet hram koji je Solomon izgradio za vreme svoje vladavine, koji je na prvom mestu želeo da izgradi njegov otac David, ali mu nije bilo dozvoljeno. Pomenuti hram je bio uništen kad je Vavilonska vojska zauzela Jerusalim, ali je kasnije nakon povratka iz ropstva pod vođstvom Jezdre i Nemije ponovo izgrađen drugi hram koji nije bio u istoj slavi kao prvi, ali je svakako bio važan za Izrael. Ovaj drugi hram je takođe uništen nekoliko stotina godina kasnije od strane Rimske vojske. Ne smemo zaboraviti da je pre prvog hrama Božija prisutnost prebivala u Šatoru od sastanka koji je kasnije zamenjen građevinom od zida i drveta. Šator od sastanka, i prvi i drugi hram, su imali istu ulogu, da Bog prebiva među svojim narodom. Iako su i Šator od sastanka koji je bio izrađen od predivnog materijala, i dva hrama koji su takođe izgledali lepo nestali, Bog je imao drugačiji plan, i to je tema ove reči.

"U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila Bog... I Reč je postala telo i nastanila se među nama, i mi smo gledali njenu slavu, slavu Jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine" (Jn. 1,1-2, Jn. 1,14)

Kada se ovde govori o Reči, svi shvatamo da se radi o Hristu. Hrist je Reč, Reč je Bog, Reč je postala telo i nastanila se među nama, što nas dovodi do toga da je Bog na novi način odlučio da boravi među svojim narodom, ovog puta ne u šatorima i među zidovima i drvećem, već u čoveku zvanom Isus. Isus je jednom prilikom rekao da može da poruši Božiji hram i da ga podigne za tri dana, a mislio je na svoju smrt i uskrsnuće. Što znači da je On bio Božiji hram među svojim narodom. Ali ni to nije kraj Božije mudrosti i Njegovim divnim planovima! On je znao da je Njegov narod razasut svuda po svetu, i da bi prebivao među njima mora da napravi više hramova. To nas dovodi do savršenog plana Božijeg hrama!

"Zar ne znate da ste Božiji hram i da Božiji Duh prebiva u vama? Ako neko razara Božiji hram, i njega će razoriti Bog, jer Božiji hram je svet, a to ste vi." (1. Kor. 3,16-17)

"Kakav je sporazum Božijeg hrama s idolima? Jer, mi smo hram Boga živoga, kao što Bog reče: 'Prebivaću u njima i hodaću među njima, i ja ću im biti Bog, a oni će biti moj narod.'" (2. Kor. 6,16)

Svaki pravi vernik, nakon obraćenja, postaje Božiji hram. Ako u sebi imate Svetoga Duha, vi ste Božiji hram. To je velika odgovornost. Da bi smo bolje razumeli ovo, moramo se vratiti u prošlost i pogledati kako su izgledali Šator od sastanka i hramovi.


Šator od sastanka

U opisivanju šatora je potrošeno više vremena od svih drugih stvari u Bibliji, osim od samog Hrista. To samo govori o važnosti istog, iako su mnogi od nas umeli da preskaču ovaj deo, jer nam se činio nebitan. Na Šatoru od sastanka je postojao samo jedan ulaz, prvo što je moglo da se vidi kad bi se ušlo u prvi deo bio je žrtveni oltar (2. Moj. 27,1-2; 2. Moj. 27,6-7), zatim velika posuda za pranje od bakra. Posuda je služila za to da sveštenici u njoj peru ruke i noge pre ulaska u šator radi službe i pre prinošenja žrtava na oltaru, bez pranja to nisu smeli da rade (2. Moj. 30,17-21). Nakon pranja, sveštenici bi ulazili u deo koji se zvao Svetinja, u kojoj su se nalazili svećnjak sa sedam žižaka, koji je bio jedini izvor svetlosti (2. Moj. 25,31-32; 2. Moj. 25,37-40), zatim sto za hlebove na kojem se nalazilo dvanaest svežih hlebova (2. Moj. 25,23-30). U poslednjem delu zvanom Svetinja nad svetinjama su se nalazili kadioni oltar (2. Moj. 30,1-6) i Kovčeg zaveta u kojem su se nalazile ploče sa Deset zapovesti (2. Moj. 25,10-14), a na vrhu kovčega se nalazio zaklopac sa dva heruvima na njemu (2. Moj. 25,17-20). Psalmista opisuje Boga kao onog koji sedi nad heruvimima (Ps. 99,1).

Isus je žrtva za naše grehe (Žrtveni oltar), Isus je onaj koji nas pere od naših greha (Posuda za pranje od bakra). Setimo se da je Isus govorio: Ja sam vrata, Ja sam svetlost sveta, Ja sam hleb života... Isus je takođe naš posrednik kod Boga, naš prvosveštenik, ovo predstavlja Kadioni oltar, mesto sa kojeg se prinose molitve. On je, takođe, taj koji stavlja svoj zakon u naša srca (Kovčeg zaveta), i On je Bog koji je u nama svojim Duhom, na Zaklopcu među heruvimima. Šator predstavlja Isusa, ali, takođe, predstavlja telo (spoljašnji deo), dušu (Svetinja), duh (Svetinja nad svetinjama).


Solomonov hram

Opšti dizajn hrama je bio urađen po šablonu šatora, uz neke razlike i dodatke. Bio je duplo veći, odnosno svaka dimenzija je bila duplirana. Umesto jedne posude za pranje bilo je deset, umesto jednog svećnjaka bilo je deset, i umesto jednog stola za hleb, bilo je dvanaest. Neke stvari su dodate, kao što je trem koji se nalazio ispred, liveno more koje je stajalo na dvanaest bikova, zatim dva ogromna bronzana stuba sa imenima: Jahin (On će utemeljiti), Voas (U Njegovoj snazi), i postojala su dva dvorišta, spoljašnje i unutrašnje. Postojale su i posebne prostorije za sveštenike (tamo su sveštenici sakrivali svoje lične idole). Da bi smo bolje razumeli ove pojmove, treba da se podsetimo velike zapovesti da treba da volimo Boga svim svojim srcem, dušom, snagom (5. Moj. 6,5).

Videli smo šta predstavlja Šator od sastanka, a hram još bliže definiše: spoljašnje dvorište je telo, unutrašnje dvorište je duša, srce se nalazi u Svetinji, duh se nalazi u Svetinji nad svetinjama. Moramo shvatiti da postoji razlika između duha i duše, i da kao što Pavle kaže u Jevrejima 4,12: "Božija reč prodire dotle da deli dušu i duh". Sve izvan trema je od bronze, bronza je metal koji je otporan na vatru, sve unutar trema je od zlata, što znači da je trem nekakva vrsta prelazno perioda. Mi odlučujemo o našem životu tako što donosimo odluke kroz snagu naše volje. Znači imamo srce, dušu, snagu.

Videli smo da Isus predstavlja i Šator od sastanka i Božiji hram, oni su bili predslika Njega, On je sve to ispunio. I kada se nama kaže da treba se obučemo u Isusa Hrista, znači da treba da funkcionišemo isto kao što je On funkcionisao, savršeno u svakom segmentu koji je postavljen u hramu, jer smo mi sad taj isti hram. Takođe, mi smo i sveštenici koji treba da vrše službu u tom hramu: "Ali vi ste 'izabrani rod, carsko sveštenstvo, svet narod, narod koji je Božje vlasništvo.'" (1. Pet. 2,9)

Kakva je naša služba? Mi moramo da prinosimo žrtve za greh (pokajanje), da se peremo svakodnevno pre ulaska u Svetinju (u Hristovoj krvi), u Svetinji je naše srce koje treba da je ispunjeno svetlošću svakoga dana (Svećnjak), i da je puno duhovne hrane (Sto sa hlebovima), duhom prinosimo molitvu (Kadioni oltar), i onda se u Svetinju nad svetinjama, naš duh sjedinjuje sa Božijim Duhom, tu je Njegova prisutnost i u tu je Njegov zakon zapisan u nama, to je mesto za obožavanje. Ovo je divna stvar za nas, i velika privilegija, ali mi često ne radimo stvari kako treba, i baš kao i izraelski sveštenici unosimo naše sopstvene idole u hram, i prilazimo Bogu nedostojno, na neispravan način, ili mu ne prilazimo nikako jer se bojimo od Njega, kao što su se sveštenici plašili da uđu u Svetinju nad svetinjama, jer bi i sa jednim grehom umrli na mestu. Kada je Bog odveo proroka Jezekilja u unutrašnje dvorište Gospodnjeg doma (Jezek. 8,16), pokazao mu je dvadeset i pet ljudi koji su se klanjali suncu, pokazao mu je još puno gadosti koje su se odvijale u mestu koje je trebalo da bude najsvetije mesto u zemlji, mestu gde je sam Bog trebao da prebiva.

Tužna je istina da se slične stvari odvijaju u mnogim vernicima u kojima prebiva Duh Sveti, i rade upravo ono što je Pavle rekao da ne rade, žaloste Svetog Duha. Bog je neko vreme trpeo izraelski narod, i sve što su oni radili, upozoravao ih je, davao im je mnoge šanse da se pokaju i vrate Njemu, ali oni nisu poslušali, već su išli iz lošeg u gore. Na kraju je je Gospod potpuno odstupio od njih, prepustio ih njihovim idolima, i na kraju ih je kaznio tako što je doveo narode da ih osvoje i unište hram. Verujem da isto može da se dogodi i nama ako pređemo granicu Božijeg strpljenja. Zato bolje da kao što je car Josija uradio sa tadašnjim idolima u hramu tako što ih je izbacio i spalio van grada, tako i mi da uradimo sa našim ličnim idolima, odnosno sa svim stvarima koje volimo i želimo više od Gospoda, i da popravimo hram, i obnovimo savez sa Bogom, postavimo pravog prvosveštenika u naš hram, Isusa Hrista koji neće dozvoliti da od Gospodnjeg doma postane razbojnička pećina, već će sve što ne dolikuje izbaciti napolje, kao što je to učinio kad je ušao u hram u Jerusalimu (Mk. 11,15-16). Doći će dan kad će čovek bezakonja, antihrist, sesti u hram i proglasiti sebe za Boga i mnogi će ga obožavati. Ali neka u našem hramu prebiva jedan pravi Bog.

"Dakle, više niste stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i Božji ukućani, nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni kamen temeljac je sam Hristos Isus. U jedinstvu sa njim cela građevina je skladno povezana i izrasta u sveti Gospodnji hram. U jedinstvu s Hristom se ugrađujete u građevinu u kojoj Bog prebiva Duhom." (Ef. 2,19-22)

"Jer On govori: U vreme najbolje poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!"
- 2. Korinćanima 6:2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 878
Ukupno: 2557749
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/079/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.